среда, 18. децембар 2013.

УГЛЕДАХ СЕБЕ СЛОБОДНОГ



Нисам члан удружења књижевника и фарисеја
Ни млађи брат великог инквизитора,
Ни син велике блуднице
Сам сам на уском путу под небом.


Да бих стекао савршенство Оца небеског
И покретну и непокретну имовину
Разделих сиромасима на власти,
Њиховим плаћеним псима
Заветовах месо и кости,
Месо ми скидоше с леђа и поједоше,
За кости ће још причекати,
Јер свему има време, време рађању и време смрти.

Од људи славе не примам,
Јер сам својевремено неке од њих и познавао
Од кад се одрекоше себе не знам их више.
А ко је себе изневерио како ће мени остати веран
И ко се себе постидео зар се неће и мене постидети,
Зато се више не уздам у људе.

У времeну ми скучено као у тамници
Верујте ми на реч, добро знам шта говорим
Био сам и тамо, и овамо, с обе стране закона
Опробао и зидове, и кревете, и порције, и кибле
И нема разлике, бар оне суштинске.


Прекршиш ли кућни ред
Не гине ти изолација, самица те чека и тамо, и овамо
Нећеш широким путем који ти се нуди
Ти 'ајд уским који се сужава.

Једне ноћи и ја се обрех у Ваљеву,
Јер се у Ваљево увек стиже ноћу, како рече песник


Не донесе ме ноћ у Ваљево ни песничким ни љубавним занатом
Кроз Ваљево бејах само пролазник,
Никаво чудо онда, што се не заљубих.


Прођох поред Ваљевске Пиваре па уз брдо
Кад прођох поред Ћелија
Рекао бих да ми голуб загугута из груди
После дугог успињања уморан и задихан стигох у Лелић
Уђох у Цркву и умало не падох,
Поред ногу владике Николаја угледах себе слободног.

недеља, 15. децембар 2013.

МИР МЕЂУ НАМА



Док ми разговарамо у миру
Утробе нам се непријатељски рогуше
Једно од нас снисходи друго заводи
Разумемо се у свему
По свему судећи наопако
Моје бело твоје је црно
Твоје слатко мени горчи
Трудимо се, пажљиво слушамо
Искључиво глас свога срца
Ни гласници нам нису исти
Па ни гласови које нам дотурају
Разиђимо се својим путањама
Мир међу нама да би завладао.

РУКОМ ЛЕДНОМ ПО КРЕМЕНУ



Плот жудећи баца пену,
Жуди мрске, против духа
Бројни журе у леш хладни да се дену
Плотским цватом да задиве збор трбуха
Сејући се руком ледном по кремену
Да цветају и не вену у времену.

Безмирисним плотским цватом
Леш поткрада сат за сатом
Песак сипи, сувим златом
Ланац звецка, поцупкује за њим атом
И гаси се згажен блатом.

ЈУДИНА ФАРМА



Свакој похлепној и наопакој власти
Побуна робова умножених страсти
Верни је партнер у подели колача
Умешеног од људских уздаха и плача.

Побуна робова под јармом богатуна
Немогућа мисија на Јудиној фарми шпијуна
Док седам смртних грехова поробљен тлаче свет
Кушани роб, кушач, себични сања лет.

На фарми робова и господара
Ђавољи брат брата заводи и вара
Од старог света до данас међ братсвом које вара
Иста врховна власт диже и обара
На трон нечовештва, име јој је пара.

Ослобођени токови роба и капитала
Мртве муте душе робља свих канала
Људским венама пробијају тунеле до пакла
У кавезу озверених под сводом од стакла.

Побуна страсти смењује робље и велможе
Пут зла прекинути сила бестрасна може
Бог у човека сиђе да човек зло надиђе
Даде му жезло правде и достојанство цара
Да срамни јарам скрши робља и господара.

ДВЕ ЖЕЉЕ У МОРУ



Препознавши бога у њеним очима
Игубио је тло под ногама
На мах преображен у зрачно лебдеће биће
На релацији небо земља.

Стало је време, секундаре пале
Плимом блаженства вечност потекла
Земља и на њој кућице мале
Нестајаше у заграничном простору ума.

СвеМир се преливао из срца у срце
Небо у себе почело да тоне
Љубавним сусретом две жеље у мору
Једне испражњене васионе.

субота, 30. новембар 2013.

ИСКРИ ИСКРО



Искреношћу стиха заискриле
Песме моје из љубави дошле
Да потраже очи не сакриле
Путем вида што су храбро пошле.

Ово мало пробраних читача
Што од светла нису очи скрили
Што не дрхте од Христовог мача
Јер су жеље Богом погубили.

Искри искро вечне искрености
Тебе док је Светлости ће бити
Да мртвачке осветљава кости
Ту где мртви зборе гласовити.

СВЕ СЕ У КРУГ ВРТИ



Иза брда лажи шта нам се то ваља
Нека црна грудва котрља се расте
Одбацисмо Бога постависмо краља
Ал га изедоше председничке красте.

Која учка нова да нас ломи креће
Којој звери дају месо нам и кости
Усправне ко увек на крсте распеће...
А земљу налиће крвљу пузавости.

Све се у круг врти у држави смрти
Од себичне жеље до себичног хира
Владарским демоном бесне опседнути
Ђаво испостваља рачун грешног мира.

НИКАД ВИШЕ



Зај'но трају роб до роба
Роб истине и роб дроба
Путем дроба све до гроба
Вода ђаво свога роба.

Корак води два заводи
По жељи му души годи
Успехом га земним љуби
Док му душу не погуби.

Окованог ланцем духа
Прозирнијег од ваздуха
За грехове Отац Бије
Сузом грехе док умије.

Једном руком Отац бије
Другом руком сузе брише
Учи душу и чисти је
Да не згреши никад више.

СЛОБОДА ЈЕ



Слобода је стање воље
Сваком људском створу дата
Човек бира шта је боље
Ком ће да отвори врата.

Сам избира моћног друга
Да му буде вечни слуга
На вратима сваког срца
Смењује се који куца.

Сваког дана сваког сата
Бог и ђаво на сва врата
Свако своје царство нуди
А бирају сами људи.

Ви сте ваше изабрали
И паром се оковали
Ал постоји једно али
Ђаволу сте душу дали.

Јутром, обноћ, ваздан збори
Тај што Богу свом отвори
Ал га ђаво загушио
Робљу уши запушио.

САМО ХРИСТОС ГЛАВА



Нама је за Христа дато и да страдамо
Да о стаду бринемо а не да њим владамо
Истином да живимо како Отац тражи
А благодат сваку немоћ да нам блажи.

Овај пастир свети Артемије смерни
Добар пастир стаду Богу слуга верни
Не изабра товне овнове из стада
Над мршавим с њима да барабар влада.

Већ свој Крст Голготи понесе јуначки
По Христовој стопи за Завет предачки
Сад ликује с Христом и наш Свети Сава
Артемију што је само Христос глава.

ПАХУЉЕ ПРВЕ



Пахуље прве пале по стази
По којој ноћ векове гази
Мраз у тишини окива шуму
На једном брду у једном уму.

Тромо и врело протрча лето
Отпаде цвет давно прецвето
Небо навлачи завесе густе
Језа из ветра угриза прсте.

Облаци тамни по души легли
Самртним летом у стакленој тегли
Умире мува, ван роја, сама
А пасји лавеж ноћ пролама.

ОТИМАМ СЕ ЈЕДВА



Он ми тебе нуди из ноћи у ноћ
Ко да власт над душом има ти и моћ
Оружје његово последњег избора
Против мене зар се подигнути мора.

Низ две беле руке и два сјајна ока
Ноћ плови све даље а душа дубока
На дно себе зове где прошлост почива
Мислио сам мртва ал гле она жива.

Твојом косом маше дрско и мирише
Ко лахор у груди силази и дише
Да опије прети и сасвим обузме
И да власт над душом мојом тобом узме.

Отимам се једва задњом снагом свести
Забрањено воће ми не смемо јести
Ни по светлом дану ни по ноћи тавној
Ако смо се дали тој Љубави славној.

КАД МУ ВРЕМЕ НИЈЕ

КАД МУ ВРЕМЕ НИЈЕ

Пет година млађи сам од оца
Кад утече са крвничког коца
Не побеже већ утече смрћу
Хитајући журно вакрснућу.

Шесет првом тек беше крочио
Провалију кад је прескочио
Ја остадох с ове овде стране
Да с вранима делим вране дане.

Врани гладни и меса и дана
Кљуновима крстаре дуж рана
Бол задају, не смем да поклекнем
Кад му време није да утекнем.

КО ТЕ САЗДА



Божјим Путом и својим минутом
Прођох самац свет урвином тамном
Тражих себе сликом окренутом
Док не нађох себе себи равном.

Ко те сазда тако, наопако
Црни свете, џепу изврнути
Да далеко чују се на јако
Безумници а разум да ћути.

Ко те сазда чије дело то је
Да се ништа у висину пружа
Ништавила над људима стоје
Да од трња не види се ружа.

Ко те сазда још се питам вазда
Кад је твоје дело грешка ума
Зар обмана тебе људска сазда
Против Бога и људског разума.

КОГА БОГ ПОСЕТИ



Непрекидан спој је Бога и човека што се Бога тиче
Живот краја нема за онога ко се Бога не одриче
Божја воља света људско срце тражи да га собом свети
Злочинац се мења покајање моли кад се Бога сети.

Кога Бог посети тај се Бога сети и свих својих греха
Злочинац постане берач туге своје клијале из смеха
Непријатељ приђе чамотињом свеже да покајник пати...
Отац Духа шаље а са њим и реку Божје благодати.

Покајану душу Божја воља пере кроз страдања тела
Некад црна душа гавранова љуба сад је Божја бела
Кад се ова душа из мртвих подигла свог бесмрћа сети
Не може је више из Божијих руку нико одузети.

МИСЛИ



Мисли ми душмани
Бешњи и од звера
Ал од њих ме брани
Моја светла вера
Кад црне нагрну
Ја штит вере дигнем
Чим у бег обрну
Мачем их сустигнем...
Мачем Божје речи
Ватром испуњене
Којом небо јечи
Кроз мук васељене.

БИЋУ НЕДОРЕЧЕН



Понесени песмом крви у пролеће
Заиграсмо против закона небеса
Огртач година бацисмо у цвеће
Ја отрцан, стар ти твој од чудеса.

Пред очима душа обнажених чудом
Јабуке су рајске сазревале треном
Убрала си прву једном кретњом лудом
Го пред Богом стајах и дрхтах пред женом.

Заветован тајни бићу недоречен
Свако нек тумачи по свом нахођењу
Дал ватри избегох ил остадох печен
У тој игри налик чудном привиђењу.

ОЧЕ НАШ



Отче свети на небеси
Пре вечности који Јеси
Нек свјатитсја имја Твоје
Кроз векове што се роје
Нека придјет Царствие Твоје
У свет и у срце моје
Нека буде воља Твоја
Вечни извор мог спокоја...
Хлеб с небеси суштне хране
Дажд нам днес и у све дане
Долги наши све разреши
И ја браћу сву одреших
У напаст нас не ваведи
И од злог нас обезбеди.

ЈА БУДАЛА



Ја, будала, Христа ради
Смршао, уполовачен
Стојим у долини глади
Од свих презрен и одбачен.

Свима знана градска луда
Јер одбацих светске бриге
Стојим испред зграде суда
И продајем своје књиге.

Свест о греху кад ме стиже
Покајничким духом дишем
Снижавам се у најниже
И искрене песме пишем.

Мимо мене пролазише
Седе главе и литије
Умало ме прегазише
Ал ме нико видо није.

Ко на крсту презрен стојим
Године не бројим више
И пркосим ставом својим
Ватри сунца, капљи кише.

Чудом жив сам, мимо тога
Једино ме једно чуди
Кад ја стојим ради Бога,
Због кога ме неће људи.

субота, 2. новембар 2013.

БОГ ЈЕДИНИ ЗНА



Свашта плута на површини свакодневног, неодговорног таласања, а живот у дубину зове.
Да Бог не постави заобилазницу око ништавних, плутајућих чунова
Син човечји би се од јутра до мрака вазда саплитао о то
Што бесциљно плутајући и себи и другима земне саботира дане.
Али, Бог је тако хтео, од мрачних закључаних погледа у недокучиву дубину светлости живот да скрије, а Бог засигурно једини зна шта чини.
Зато, сви они који вазда уче а никад и ништа не науче о пролазној лепоти смрти,
Нека јој се и даље клањају, и нека јој по старој светској прелашћености и својој личној острашћености хладну целују руку.

ПРОКЛЕТСТВО ПАРЕ



Жена и пара
Неће господара
Само верна жена
Сија Божјим даром
Авраама је Сара
Звала господаром
А данашњи свет
Залута за паром

Жена овог доба
Доминира сценом
Зато тражи роба
Што шени пред женом
И то каквог роба
Који има пара
Да служи до гроба
Два зла господара.

НАСЛЕЂЕ СРБИНОВО



Ум превери пуста трговина
Па из храма истерује Сина
А без Сина стиже се до Оца
Муком, љутом, са турскога коца.

Стисло земљу звере богомрско
Срам у понос преметну се дрско
Мрзитељи лажљив језик дреше
Под кров куле лажи се испеше.

Споља Турци а изнутра вуци
Стежу обруч Србиновој муци
Сви грабљивци насрћу из тмуше
Да наслеђе Србиново сруше.

Ћифта ћифту по ћуприји шета
А чадори ничу турских чета
Под ћупријом стадо кољу вуци
А по гори уснули хајдуци.

ТЕШКА МИС'О



Тешка мис'о главу тешко мори
Зато лаком тешку изговори
Да не будеш проглашен мрачњаком
Послужи се мишљу наопаком.

Испремештај све делове смислу
Причај причу ко камен обислу
Око врата сваког земног брата
Не похули ничијег цитата.

Мис'о свака има оца свога
Јал свештеног јал онога злога
Свако својски и по своме дела
Са две ватре и под два пепела.

ДВЕ ВЕЋИНЕ



Две већине лукаве а просте
Домаћине изврћу у госте
На грбачу села ми скупштина
А кост меље гласачка машина
Слепац слепцу слепе снове сриче
Из стомака фазан пућпуриче
Са планине гледам у цик зоре
У потоп се креће мртво море
Све је мртво с изузећем смрти
Која плеву од три ветра врти
Замесује од меса колаче
У омекло тесто иловаче.

МАЈКА ЗЕМЉА У УТРОБУ НЕЋЕ



Гори плева што слављаше црева
Па угроби Бога у утроби
Нека гори осветлиће зори
Јер по ноћи и сунце ће доћи.

Мајка земља у утробу неће
Црног кнеза увенуло цвеће
Издајнике Бога и нације
Паклу даје пламен кремације.

Горе кости руши се гробиште
С демонима по ваздуху пиште
Они мудри сатански лукави
Што их ђаво за живота слави.

Ђаволова клета креација
Црни пламен назван кремација
Гута слуге сатанског рација
Издајнике хришћанских нација.

ПРИМИ САДА ОВО МАЛО ХВАЛЕ



Христе Боже кад кажеш ефата
Кључем речи ти отклапаш врата
Заклопљеног слуха и језика
Из немила ствараш беседника.

Немогуће ти могућим чиниш
Разбојника у Рају усиниш
Главо сваке људске судбе мале
Прими сада ово мало хвале.

Од муцавих што одвојих уста
Царе славе Царе вечног крста
Земље ове на којој смо гости
Смилуј ми се грешном и опрости.

КРСНО РУКЕ ПРУЖИ



Распршене малим, себичним сновима
Планина још чува моћ да нас сабере
У Христовим срцем организам рођен
Васпостављен Духом праве Божје вере.

Блаженство мира своје замке има
Мир воли до мере, кад завесу дере
Не учини срамне уступке људима
Што Божије путе људском мером мере.

Кад лепа за јело воћа изневере
И само горчина у устима сећа
Ту где данас тишти јуче беше срећа
И где данас горчи јуче сласт капаше
Ти утуци змију на дну празне чаше.

Крсно руке пружи, иди куд си вођен
По гори и шуми, не по белом свету
Можда си за крст осветнички рођен
У самоћи пођи Бог сабира чету.

субота, 19. октобар 2013.

РАСПЕТО СЕ СРБСТВО МОЛИ БОГУ С КРСТА



Пожелевши сјај злата пролазнога
Првородство газе и очинство Бога
Изљубише папску и руку и скуте
Па још шире љубав љубећ Арнауте

Од Царства Истине одсекоше себе
Да времену лажи служе за потребе
Из уста им масло а из срца гује
Истина се таји док се лаж казује

Ко брата не љуби ког очима гледа
Не љуби ни Бога што се оку неда
Ко поткрада брата робећ у слободи
Тај лажљивцу служи а брата заводи

Кров државни паде љуља се и кубе
Поглаври србски Арнауте љубе
Док се масло топи с поглаварских уста
Распето се Србство моли Богу с Крста

Иститнити Свети згрешисмо опрости
Праведниче не дај да нам крше кости
Обрати нас себи Оче од почетка
Да не падне завет Лазара нам претка

Христе Божји Сине презрених радости
Испуни се силом у нашој слабости
Разбежаше сви се али сами нисмо
Хиљаде нас с Тобом на Крсту једни смо.

СРБСКИ ЈУНАК ПАДЕ



Век цели дугачак богоборног мрака
Распиња нас место крста петокрака
Где кликтаху орли, пет кракова пакла
Богоборна војска с поносом истакла

Предходница овом југ славенства беше
У коме брат брату камом грло чеше
Хрвати и Срби под масонском свитом
Започеше с Краљем завршише с Титом

Србски јунак паде на солунском суду
Из родне најурен чак у грчку груду
Он што мачем руши и поставља круне
У туђини оста да му име труне

Србин стреља србског убојног јунака
Да на место крста дође петокрака
Док убојник мртав падаше у раку
Пресели се с крста пук под петокраку

Наљутисмо Бога Бог окрете лице
А нас окружише бодљикаве жице
Посрнули вером у неверу пали
Скаквцима родне све године дали

Лавиринтом дугим проклетих година
Удаљена беше од Срба истина
У црвеном паклу двадесетог века
Проломи се небо од људског лелека

Проломи се небо и милошћу кану
Сатрвеном Србству да залечи рану
Заврши се с веком срамне србске губе
Божји дух силази да обиђе Србе.

ПРОЛАЗНИ СУ ПУТИ



Кад те свет неће не нуди му цвеће
Не удварај се смрти јер и смрт умреће
У срце се спусти немире укроти
Горде Дух обара у окове плоти
Кротка срца диже да му буду ближе

Кад ти правом свет шамаре удара
Ти усправно стој смирен испред Цара
Ни лево ни десно с пута свог не скрећи
Величали те мали ил малили већи
Таштина је тешка варка самртника
Несавршен одраз ти си правог лика

Савршенству тежи па од себе бежи
Да не будеш плен у себичној мрежи
У самоћи бивај ал свестан целине
И земне прашине и Божје висине
Пролазни су пути и све странпутице
Што јединство опште мрве у ситнице.

петак, 27. септембар 2013.

ОДМЕТНИЦИ



Ко на брду ак' и малом стоји
Више види но онај под брдом
Па видевши свих свезаних муке
Одмеће се гори у хајдуке.

Свет се горди над свезаним робљем
Па слободу јури да окује
Жив се вазда саплиће међ' гробљем
Међ свезаном руљом хајдукује.

Овим светом црни Ђаво влада
Лелек јечи у јудоли јада
Ал пркосе Божји угодници
Од ђавоље власти одметници.

КАД СЕ ЈЕДНОМ



Кад се једном сретну милост и истина
Завладаће вечно Царство Божјег Сина
Кад се човек болан од злобе излечи...
Завладаће вечно Царство Божје Речи.

Дотад нек се пасје језичине лижу
Нек Христову браћу на Крстове дижу
Нек царује лаж и немилост груба
Док се не огласи и последња труба.

Немилошћу зверском ђаво врши своје
Без милости све је што с њим отпало је
Злобни демон пакла човекоубица
Тон мржње извлачи из душиних жица.
See More

ДОК ЈОЈ НА ЛЕЂА



Четвртима уснулог града
Ветар разноси задах времена
Мртва канаринка у кавезу пада,
Испод ћелавог темена
Грокће свиња од сто кила.

Лепотица са насловне стране
Заудара на просуто семе и лаж...
Док на њој шушти свила
Опседнута багра мења дане
За снове њеног дупета
Ил' за неку суптилнију драж.

Док им демони изврћу умове
Док јој на леђа лепе крила
Тражим једном затрпане друмове
За бег и лет из сивила.

ИЗДИГНИ СЕ



Док се са слепцима играш жмурке
Дан ти украду професионални лопови
Зато се обраћај искључиво живима
Остави мртве нека сахрањују своје мртваце
Пази да не залуташ у неки од њихових гробова
Украшен шареним цвећем без мириса
Њихове речи су одавно испражњене од живота
У њихова дрвена срца може се укуцати ексер...
Издигни се изнад њихових покретних гробова
И у миру слажи мисаоне и словне слагалице
Не узбуђуј се гледајући како колутају телећим очима
Ко се у части не сачува
Изједначи се са стоком коју коље.

ПАД У АГОНИЈУ



Ноћни духови претурају поцепане поставе душа
Траже заувек изгубљене зраке сунца чедности
Нема онога што није сачувано топлим срцем
Остаје пад у агонију наметнутог заборава.

Немогући бег и трка са немилосрдним црвом
Кроз тужно и претужно време тихог издисања
С досадним песком из пешчаника и смрт сипи
Зауставља точак живота на давно згаженом срцу.

СВЕ ДОК НОЋ НЕ БАНЕ



Пеку дани на суво обријани
Алкохолом утрљаш ђонове
Па удариш табанима по лудилу
Колико је још одраних година
Пред твојим тупим погледима
Није твоје да се питањима сатреш
Гуташ љуту отровницу језика
Затуриш се у бројева безборој
Мноштвом ушушкан гулиш неку фразу
Један дан, други, од рупе до рупе
Све док жедна ноћ не бане
И гроздовима мишјих окица се опије.

КАД НА ПАПИРУ



Кад на папиру помру сва слова
На једној ломачи сви устави плану
Кад блато провали људску брану
А у свирали танкој задрхти јова.

Тражићемо се светлошћу свеће
Кроз пештере и пећине неме
Сабраће житница под земљом семе...
Кад живих на земљи бити неће.

Кад очи избуљи адска тама
А отворени вид под земљу оде
Тећи ће живот кроз подземне воде
Док смрт буде харала улицама.

ПОЖЕЛИШ ЛИ ДА БУДЕШ СВИТАЦ



Нада у коју се не улажу дела љубави
Неостварив је сан обманутог сањара
Љубав не тражи своје него се даје
Вера без дела мртвац је који се креће
У зачараном кругу самообманутог ума
Из једне бајке у другу, љубав дуго трпи
Неосноване наде нереалних сањара
Свако ко је неопрезно предао своју наду...
Слаткој заводљивости бајколиког сањарења
Оборио је себе у бездан преварне наде
Пожелиш ли да будеш свитац у тами
Преузми ризик да те прогласе мрачњаком
Људи воле истину у малим дозама
Гнушају се светлости која их обнажује.

петак, 20. септембар 2013.

КАО КРОЗ НИШТА



Он беше рођен из љубавне везе Бога и човека
Створенима за чудо и противљења знак
Био је свуд и у свему и пре и после свега
Један у свима који се увек враћао себи.

Постао је сметња, ни једна група није могла
Да га подјарми и асимилацијом погуби.
Он је био одозго а они су били одоздо
Он је био уље помазане љубави, а они вино

Земаљског чокота, вино и уље једно у другом
Да се вечно мешају а никад не помешају.
Он је увек овде и јуче и данас и сутра, увек.
Плови над вином прозиран и невидљив.

Кроз њега као кроз ништа пролазе сунчеви зраци
Кроз њега свет добија дах и топлоту
Он је слобода коју у себе не може да прими
Земаљског чокота гажењем муљано вино.

ТИ ЗАУВЕК ЗНАШ



Ти што си се усудио да не будеш они
Знај да ти они то никад опростити неће
Зато се утврди добро у трпљењу и вери
Буди стуб који челом облаке покреће.

У интими клети а не што са брда звони
Пристани, бити црв у црвној маленкости
Ал не дај да те нико из себе помери...
Јер свет оста без Бога и ко ће ком да прости.

Ти што у јединству са собом тек погледаш
Поцепане слике журнала које се приказују
По свим трговима и локалима у којима не одседаш
Ти заувек знаш који их прсти бојама размазују.

четвртак, 19. септембар 2013.

НЕМОЋ ЈЕ ТО



Пожелиш ли да извршиш заповест о љубави
Мораћеш да помогнеш ближњем да се роди
Док пролазиш кроз топлог зеца тупих погледа
Не бој се, у теби неће нико наслутити бабицу
Каменује ли те и затрпа гомила угашених очију
У глувом гробу глувих ушеса опружи се колико си дуг
На узрујавај се кад ти се омча упредених језичина
Затегне око врата, немоћ је то у туђој руци
Иди својим путем делај своје дело рођене љуби
И остави мртвима да сахрањују своје мртваце.

уторак, 17. септембар 2013.

ЗВЕЗДЕ ТАД ЋЕ ПОПАДАТИ



Ми смо Срби народ били
Христа Бога свог славили
Мали народ на Балкану
Плева сваком урагану
Одкад зверство судбу брише
Ратна звер на нас кидише
Чим пожели људске крви
Ми смо зна се под мач први
Кад си мали сви те киње
Међ народе и звериње
У Христа се сахранисмо
Васкрсење задобисмо
Па пред смрћу не бежасмо
Силнима по њушци дасмо
Све док своји још смо били
За својту смо рат водили
После сваког ратног стања
Стизаше одликовања
За јуначких дела згода
Чуварима србског рода
Ново време ново иште
Прође слава и бојиште
У модерно наше доба
Јунаштво је лака роба
На тржишту светске магле
Па јунаци баш не нагле
Од кад Вожд се обазглави
Свуд издаја србска слави
Некад светли идеали
У грозницу златну пали
Окачисмо маче штите
Па хајд у рат за профите
Сад нам пара главе сече
Среброљубље веном тече
Туђинске нас главе воде
И трозупцем ђаво боде
Да водимо рат међ собом
С господаром и са робом
Уживања свако сања
Па нас рат за пару гања
Свако тражи лепше, веће
Старо просто нико неће
Све се србско погубило
Па се евру приљубило
Још остала пракса стара
У Србаља још од цара
Да медаљом одликују
Србе који побеђују
Карађорђе Вожд Србаља
Давно пао с груди краља
Сад сијањем светлог лика
Краси груди привредника
Победника новог доба
Што прегази србског роба
Свети Сава на реверу
Чучи ''србском'' тенисеру
Који светске паре слаже
И машину ратну маже
Симеон с небеса сиђе
Бизнис форум да обиђе
Новог доба нових круна
Одличнички род тајкуна
Сваком своје по заслузи
Вазда деле ратни друзи
Победницима ордење
Губитницима корење
Из градова вреве брује
Нација се истерује
Свак грађанство нек пазари
Док туђинство се зацари
Грађанство је светске вере
Која паром Бога ждере
Из сеоских свих атара
У град хита збег ратара
Економске зле убице
Село самлеше у трице
Фабрике се отварају
Да сељаке заварају
Памет да им померају
И с имања истерају
Фијат србску крвцу пије
Слободарске Шумадије
Кад се добро поднапије
Закључаће све капије
Модерна сеоба Срба
Некад је и голотрба
Док се геџа вођен платом
Грчи Грчкој на обали
Гаврани му црни јатом
Родну њиву позобали
С мора кући кад се врати
Још ће порез дуговати
Економске зле убице
Траг му прате сустопице
Куд би, где би, првом граду
Да понуди себе раду
Кад последњи сељак дође
Са својега на ничије
Фабричке ће црне вође
Узаптити све капије
Зло кад град у смрт затвори
Престаће тад и избори
Цар над хлебом завладаће
Док од глади сви падаће
Вучја глад ће завијати
И грађанство убијати
А грађанство гладно векне
Пред ђавола ће да клекне
Звезде тад ће попадати
Међу се се запитати
Зар одличја данас дају
За предају и продају.

СЕДАМДЕСЕТ ЗАЛА



Опсада на унутрашњем и спољном плану
Сунцу светлост краде и зида апсану
Слобода се чува истинитим штитом
Држава се руши обманом и митом.

Излазак из себе у странцу се сврши
Жега кишу вапи луд је ветар суши
Од распећа Бога до рушења храма
Седамдесет зала влада годинама.

субота, 14. септембар 2013.

ИСПРЕД СЕДАМ БОЖИЈИХ ОЧИЈУ



Испред седам Божијих очију срце сам јој крао
Уснули свет већ лебдеше у својој прелестној нади
Разлетеле њене снове на прст сам намотао...
Кад проломи се небо и Бог ми рече не кради.

Већ сам јој снове држао чврсто у десници руци
Месец се шетао небом реван на ноћној стражи
У очима јој се слутише срне у мојој крви вуци...
Кад из прста Божијег муња умом севну не лажи.

У тајну тонући, ноћ сапете раздреши страсти
Из очију јој јурнуше срне, срце лупаше све луђе
Зором јој клонула срна задрхта у вучијој власти
Ал небо провалише речи, не пожели ништа туђе.

четвртак, 5. септембар 2013.

У ЗАБРАЊЕНУ БЕРБУ



У забрањену бербу,
кренућемо и ми,
бићемо једно.
Ја усправно дрво живота
што се под твојим
зрелим плодовима  слама,
Ти туђе запаљено ребро
што рој варница у круг баца.


До зоре
вредно ћемо муљати грожђе
и пићемо крв из зрна.
Док око нас све спава,
сем змије
што иза месеца палаца.
Захватиће нас пожар 

годинама уназад најављиван.

Што силније ватра
буде протутњала кроз наше вене
пре ће и планути.


Са буђењем зоре
Ја ћу поћи кући,
сам и располућен,
И само пси
из сна пробуђени корацима мојим

лењо ће ланац повући.

Ноћ ће остати богатија
именом мојим и твојим
Док будеш
пловила мојом главом
а ја ти у срцу стојим

живом истопљен лавом
и косе пепељасте
Улица ће
злочином нашим
испрати гнојне красте



среда, 4. септембар 2013.

МРЕСТ



Изврнут разлог небо без звезда
Исток у западу корак у стомаку
Трице у срцу у торби глава
Зависти адске упорног црва.

На прогун срубљен удицом ловљен
С бодорком малом мутавом сестром
У плиткој води рибљег сонета
Своју још јалову икру мрести.

уторак, 3. септембар 2013.

НА ДНУ УМА, НА ВРХ БРДА



Прсти хладног чудовишта у јазбину дан ми грабе
Да га зубом комадају уз мрзосну сласт черече
Кроз маст очи им искачу, чудовишта своја вабе
Утрнула слова светла невиделом прска вече.

Ноћ улара попрскана крвљу клетих и сапетих
Углављени сутон шири, уморене умом гази
Из небића корен славе јатом празних глава лети
Обнажену кулу моћи запосели собом врази.

Грк истине грло стеже проређених зависника
Слатка мама окрепљује тулеж пада са висина
Поцрнеле радилице све на црно и без крика
Медоносну зону сиву из киселог цеде вина.

Изван ума изван смрти живот вечни себе гласи
Јав не чувен од ушију још одзвања у срцима
Овчјим руном огрнутим где су песме све уздаси
Бол за болом где гамиже а радост се сузом краси.

Удар грома у недрима муњом око тела кружи
Светлим сјајем ореола засијалим са дна бола
Псећи језик лапће крви глође кости сраму служи
На дну ума, на врх брда, на врх совре, сред окола.

НОМАДИЈА



Активизам расростире свет без граница
Ограничених, из себе искорењених субјеката
Туризам припрема модерног номада
За стартну позицију у трци без престанка.

Путник наопаког пута живота у покрету
Руши Пут живота у виделу истине
Духом утуљен, срцем и умом препуко
У једној држави освануо, у другој омрк'о, у стотој црк'о.

Асимилације кроз економске миграције
Спроводе расап човека и нације
По налогу злога што душама рије
Црвоток злог црва кужне номадије.

среда, 28. август 2013.

КАЖУ



Кажу да сам мрачан човек и поета
У мом огледалу они одраз света
Кажу да сам тежак од камена тежи
Они што се лове ко птице у мрежи.

Једним грехом греше а другим се теше
Жеље тела јуре док се не олеше
Кад им леш засмрди и кад смрад осете...
Сто врачара прођу док се Бога сете.

Кажу да из мене сто лудила звечи
Што се држим чврсто свете Божје речи
И Бог би га знао шта још друго кажу
Док лажљивом ватром ломачу подлажу.

уторак, 27. август 2013.

СЛАМА СЕ ТОЧАК НА СТУДЕНЦУ



Стадох да одморим, време да сачекам
Воз касни 3650 дана, стојим ко покис'о
Од незгодног сведока зазире сен човека
Осмишљавам бесмисао са свих страна стис'о.

Са деветсто шездесет девет Метузалемових лета
На триста шездесет девет магловитих месеци
Од Раја до пакла спушта се планета...
Сребрно уже крате извикани жреци.

Ратовима крвавим, хладним, медијским
До елитне комунофашистичке идиле
Вијугавим кретњама демократским, змијским
Уговор о удруженом раду оверавају посвађане силе.

Мудрачки тимови мудрују на пропасти човечанства
Прозлише се дани, немиле године лудују
Мисија се приводи крају људског земног посланства
Задрхташе кућни стражари погнути у јуначком венцу
Уз песме веселе звук слама се точак на стунденцу.

ВОДЕНО РАСПЕЋЕ



С водом преко главе мртав у гресима
Из утробе рибље вапи небесима
Из дубине мрака диже у висину
Молбу вечном Оцу слављеном у Сину.

Са смрћу сједињен под водом погребен
Удара у Стене непомичне гребен
Гробни мук потреса снажна јека звона
Христос гроб отвара да изађе Јона.

Светлост са почетка у срце се слива
У радости Духа трепти душа жива
Од греха спасена воденим распећем
У висине Духа слободом узлеће.

понедељак, 26. август 2013.

НЕ ПОЖЕЛИ РОГАТЕ ЛОВОРЕ



Као нико и ништа и стонога
Одрешене ноге има
Ал место видно и будала иште
А камоли умудрени мудрац света
Помпезним звуцима два рога
И завесом вештачког дима
У јуриш на позориште
Хори хор легионских чета...
Под светла позорнице зове
Kћери славољубиве и синове.

Предавање недоличној свези, тамом што гусне
На планину песме из долине плача
За узвратну улогу адског достављача
Скретањем по своме стискајући усне.

За варљиве славе трице и моћи које није
Од данас се више не живи из главе
Од данас се скрива и срце и лице
Смрт се од данас из пехара пије.

Сурови услови понуђача, излазак из коже
И нестајање у лавиринту без краја
Други налаже шта се сме и може
Рука невидљива спроводи до сјаја.

Куд поћи од јутра раног до ноћи позне
Унајмљивач диктира унајмљеној моћи
Кроз године славне у године грозне
До паклених страна славољубно проћи.

Не пожели рогате ловоре, изумрлих царева круне
Спутаним рукама не кидај златне душине струне
Не буди брав сапет на паши злог господара
За нама далеко је време Божјег помазаника цара.

субота, 24. август 2013.

ГРАНАМ ЈЕЗИК



Рђом људском отпалом од стида
Ђаво руши оно што Бог зида

Рђа закон лакомством нагриза
Осмим даном урла светска криза

Рђа капље низ колена цури
Бог пролази слепац у ноћ зури...

Земни коров заклања небеса
Ропће сужањ у тамници меса

Воду живу мути река века
Презир јури изгнаног човека

Мудрост злато разум сребо беше
Док их воде луде не однеше

Божју славу људска засенила
Из чопора режи светска сила

Зли засео на мравињак руље
Преметн'о им руке у грабуље

Грабуљају за своје потребе
Лажући се да ја немам себе

Рђо људска роде будаласти
Имам себе ал у Божјој власти

Мртав за сласт тих твојих грехота
Гранам језик у дрво живота.

уторак, 20. август 2013.

У ТРЊАКУ ЦРВЕНИХ РУЖА



Утихнули гласови прави проредила се истине слова
Полудели ветар врти лименог петла с крова
Године појести треба, маст се са усана цеди
Од туђих се очњака пази у чопору себично једи.

Време је апетита и рушења невиних снова
Лутке на концу цеде и утиру сузе кловнова
На црно сивило тече обмане конац се пружа
Крај му се не назире у трњаку црвених ружа.

ИСКОРАЧИШ ЛИ



Искорачиш ли страшљив из онога што јеси
Из књиге живота избрисан бићеш
Кад Пастир по имену позивати стане
На месту где си био мучаће празнина
Обрисаног ти имена шупљих слова.

Покидаш ли хтењем свезу савршенства
Терача си изабрао за господара
Трајаћеш жељом која неуморно кружи
Од данас до сутра заборављеном надом
И бићеш свезан и одведен где не желиш.

петак, 2. август 2013.

МОЈА ДУША ПРЕТУЖНА ДО СМРТИ



Моја душа претужна до смрти
Гроздови ми звезда откинути
Сам, опкољен приказама пакла
Бол разбијах бомбама од стакла.

Месец небом посрћући греди
Људско име под сећањем бледи
Нит ме има нити ће ме бити

Стопут ће ме живог сахранити.

Док колона мртваца промине
Мноштво руку скида са висине
Сви глинени трк под плашт свилени
Плес на концу или кост у лонцу.

Злом потучен или усандучен
Под гомилом поравњаван силом
Метиљавом проваљеном килом
Док ти тражиш где ниси где јеси
Царство Божје у души небеси.

Док проходиш од почетка крају
Данас бићеш већ са мном у Рају
Света туга над скота ме диже
Од угледног зар разбојник ближе.

Адских душа рај парама зидан
Само рајској души буде видан
Мрзост, завист зидају спратове
Кланови се дали у ратове.

Прости Боже безумље туриста
Што у души сагубише Христа
Па шпартају белосветском тмушом
Јурећи рај тела мртвом душом.

четвртак, 1. август 2013.

БАРЈАЦИ СЕ ЦРНИ СА ДУШАМА ВИЈУ



Куда вода ова помућена прахом
Проваљује стране претурених дана
Вековима расло зар да падне махом
Рајско дрво живо одсечених грана.

Кроз себе до таме и од таме собом
У тамницу општу по сочну чинију
Небо се без шкрипе заклопи над робом
... Барјаци се црни са душама вију.

Станови небески надживеће куће
Свако дело прати заслужена мазда
Кад уснулим труба засвира свануће
Изнова ће дрво рајско да се сазда.

ПОКАЈНИКЕ ГОСПОД ИШТЕ



Плачи, плачи на ломачи
Под ногама пламен гаси
Од злог огња буди јачи
Чистом сузом, вечно спаси.

Док висећи на конопцу
Свет џелату метанише
Ти се кај у смртном ропцу
... Покајанику све се брише.

Покајнике Господ иште
Да на Крсту пострадају
И земаљско разбојиште
Промене за мир у Рају.

ВИЗИОНАРСКИ СКРЕТНИЧАРИ



У времену ТВ светаца и визионара
По угловима трули истина стара
Ограђена ненавишћу од виђења ока
У презреним телима јуродивих сведока.

У времену док живот у месту гризе
Ко стари фића што шлајфује у снегу
Визија је једини пут из кризе
... Па ТВ инкубатори визионаре легу.

Лево ил десно куд у бег из коже
Скретањем којим кроз визију коју
Визионарски скретничари од Тебе Боже
Уши голицају броја на броју.

НАЈНОВИЈА ДИЛЕМА ДАНА



Најновија дилема дана
Србија између Динкића и Стросс Кана!
Дилема без дилеме,
Ко ће нам очупано окретати теме
Мања ил' већа анаконда
Међународног Монетарног Фонда.

Још једна у низу игрица
... Тајних и јавних завереника
Бивших људи обрисаних лица
Дебелих рачуна и новчаника.

Потонуо у легло гадова
Свет љубављу постао шкрт
За власт преосталих градова
Јуриша на живот и смрт.

Певац се окреће све брже
На оџаку скупштинског крова
Политичари нас за будале држе
За гомилу изјаловљених слова.

Небо звездано на срп мирише
Ко чекић капи јулске кише
Добују срећом кроз живот груби
Из црног шешира се помаља Мира
У Европу се упутили сви покретни Срби
Ал улево малко преко Сибира.

недеља, 28. јул 2013.

ПОКАЈНИЧКО СРЦЕ



Господња је земља и све што је на њој
Роса с неба адских страсти пожар тули
Човек није земни статистички број
То лукава змија на Дух Божји хули.

Рај на земљи беше, и јесте, и биће
Бог у телу сиђе Духом да борави
Од расутог Раја сабира парчиће

Па их диже Духом Вере и Љубави.

Покајничко срце парче Божјег Раја
Живи камен бива у рукама Бога
У Духовној згради небоземног сјаја
Вечног Божјег Сина Христа Васкрслога.

уторак, 23. јул 2013.

ОН ШТО ПРИМИ УДЕЛ ВАСКРСЕЊА



Нико нема што Србље имаде
Подвижнике и јунаке Крста
Да се моле за народне јаде
Србље има свога Златоуста.

Светог оца Николаја свога
Да од греха спасава и мије
И да чисто постави пред Бога

Божје Србље Савине Србије.

Он сабира Србље око Христа
Пролистало и отпалог листа
Све узноси у точак живота
Цркве вечне Сина Саваота.

Блажен и Свет свештено нас мења
Док царује хиљаду година
Он што прими удел Васкрсења
И свештенство од Господа Сина.

ЉУДСКО БРАТСТВО ВЕРНО



Ако духом живимо духом и да ходимо
Али пре овога да се Духом родимо
У молитви главно Царство Божје ишти
А не ко што многи за земаљским пишти.

Путовођа један од Бога се роди
Не дај ником руку да те путем води
Попадаше вође од Небеског Цара
... Слепац слепце води Господ вид отвара.

Људско братство верно Сведржитељ води
Од природе грешне да га ослободи
По човеку Пут се у непут изврне
И девице мудре у луде обрне.

ДАЈ МИ



Сила ми је у слабости
Слава ми је у срамоти
Убоги ми дани, прости
Жалац мучи ме у плоти.

Бисере ми згази крдо
Трајем као знак и чудо
Помешано жуч и вино

У сласт пијем о Истино.

Дај ми разум да ти служим
Дај ми снаге да издржим
Дај храбрости да одстојим
И Царству се Твом прибројим.

У ПОБЕДУ КРОЗ РАСПЕЋЕ



Безумље на трон засело
Озверено и дебело
Овлашћено од сатане
Да задаје Богу ране.

Одвргнуто од срамоте
Гони Христа до Голготе
Крв Праведну окривљује
... Бије бичем, злобно пљује.

Отац гледа са висина
Муке једнородног Сина
И војску што за њим креће
У победу кроз распеће.

А ПО ГОЗБИ СТРАШНИ СУД



Ућуткај злог безаконика у утроби
Не дозволи жељи мрској да ти свету вољу дроби
На срцу ти и у уму закон Божје Правде пише
Духом Живог Бога писан што Истином вечном дише.

Крст је судба твоја земна зној и сузе
Страдај верно, Христу служи који твоје грехе узе
Овај свет је легло греха, безакоња
... Дух Божански ослобађа отежалог земног воња.

Безакоње у тајности праведничке крши кости
Да нахрани месом људским звери своје до ситости
За малена гозба беса месом људским зверску ћуд
Угошћује у тајности, а по гозби Страшни Суд.

среда, 17. јул 2013.

ЕЈ ЧОВЕЧЕ ЈАДНО ЗВЕРЕ



Еј човече јадно звере
Зашто патиш преко мере
Патњом квариш људски битак
Земља ти је за ужитак.

Зашто рану солиш сољу
Мењаш срећу за невољу
Овај живот час обрне

Па те земљом заогрне.

Седам гладних крава чуваш
Трчиш да се не изуваш
Место да и тебе муне
То тајкунско златно јуне.

Закон држиш, слеп му служиш
Смртним кругом мртав кружиш
Бог те страши, људи лажу
Сви ти очи блатом мажу.

Закон стари, жеље нове
Зграби славу и фанове
Хајд полсакај мало души
Те, законске ланце сруши.

Законске те клетве бију
Зато учи мимикрију
Над закон те она диже
Ту где звер ти руку лиже.

Час подавиј људску шију
Учлани се у партију
Па ћеш срећу задобити
Отимати и робити.

ДОХВАТАМ КОНОПАЦ



Из живога блата док извлачим ноге
Све у сат из сата кроз дане убоге
Блато пружа руке за глежањ ме стеже
Загрљајем блатним да ме навек веже.

Скривам се у себе пред поплавом блата
Које се прелива од врата до врата
Усамљено блато танким млазом цури
Скупљено у масу све бујицом јури.

Као тесто кипи умешено блато
Баш ће гробље бити глином обилато
И да не бих био жут, поиловачен
Дохватам конопац с облака добачен.

НА ЛАЖНОГ ПРОРОКА БАЗДИ ФУТУРИСТА



Ни Исток, ни Запад, ни Север, ни Југ
Немају ту моћ да прекину круг
Хоризонтом ваља иста тама густа

Изнад круга диже вертикала Крста.

У простор се пружа, лево или десно
Ал никад по своме, и никада свесно
Право, лево, десно корак се окива
Одозго се живот на људе разлива.

Земља земљом хода нерођена с више
И Исток и Запад звери обрстише
По даној слободи свако бира себи
Што изабра данас знам већ сутра не би.

Све што данас бира Бог одбаци јуче
Па се човек с Богом препире и туче
Од човека поста потрошач туриста
На лажног пророка базди футуриста.

ГОЛУБЕ МОЈ БЕЛИ



Верујем у Бога не у речи људи
Одлази сатано по људском не суди
Себичлук је болест с кореном у греху
Голубе мој бели сакри се под стреху.

Судија по људском и злочинац бива
Кад користољубљем суди и окива
Помилује себе па другога суди
... Голубе мој бели сакри се од људи.

Бог је тих и један а не бучно мноштво
Многогласје гура свет у многобоштво
Умноженом виком људство Богу прети
Голубе мој бели у тишини лети.

субота, 13. јул 2013.

ЗА ЖИВОТА У БИБЛИОТЕКУ НЕЋУ



Зарекох се, за живота у библиотеку нећу
Кафана ми је некад друга кућа била
Данас после сна нека друга сила
У тами самоће разгоре ми свећу.

Од речи зар да бежим, не желим
У њој је мој Крст у сили изображен
Нестанку се дајем ни од кога тражен

Док ветар шапуће бол брезама свелим.

Одстајаћу са свима и остаћу на своме
Корену што горчи али слатког плода
Загледан у тебе вољени мој доме
Што бујицом трпиш потоп мутних вода.

У СИЛИ НЕ У РЕЧИ



Из гротла песка пустиње ужарене
С неверицом гледам земљу обећану
Пред виђеним се шире устрашене зене
По дрвећу плодви рајски ко на длану.

Дал ће ми снага клонути ил неће
На прагу те земље где тече мед и млеко
Мој син већ убра затечено цвеће
... Дал је за мене све сувише далеко.

Док се колебам подељен на двоје
Кроз облак силином гром стаде да јечи
Све то што видиш пред собом је твоје
Јер Царство је моје у сили, не у речи.

четвртак, 11. јул 2013.

КО ПРЕУМИ



Ко преуми па помисли да је бољи
Од чокота Божјег светог, онај црни, зли, ђавољи
Нек га мутна ваља Дрина и Марица
С мача на мач осветника и убица.

Преумљењем ко се смами па се даде
Под плаћене светске звери и номаде
Нек му Сава и Морава рђу спира

Кроз векове без светлости и без мира.

За издајом ко се срамном полакоми
Нек му ветар, вода, земља кости ломи
Нек му лелек мрви плеву рода сненог
У пламену себе нашо изгубљеног.

НА НАСЛЕЂЕ БОЖЈЕ



На наслеђе Божје бесни чопор режи
Победни јахачу хитрог белца прежи
Да размахне крила од неба до земље
У Србију слети што у мраку дремље.

У Виноград свети Божанског наслеђа
Што посади Сава све с Крстом на леђа
Да с оца на сина Божја лоза листа

Са чокота светог Божјег Сина Христа.

Бог Анђела посла да Балканским брдом
Божју лозу сади Светог Саве чудом
Да наслеђе чува кроз свештене тајне
Кроз векове дуге и мрачне и сјајне.

Србска Света лоза из Божијег тела
У небеса расте црвена и бела
Крвљу Сина Божјег и надсуштним хлебом
Наслеђе Савино вазноси на небо.

АРХАНГЕЛЕ МОЋНИ



Док Жика мотика с првог програма Р.Т.С.-а
Вредно окопава тај содомски чокот
Свод плави притеже зла сатанска преса
А око ногу ми се врзма бесни зверски окот.

По електронском ритму црног вуду мага
Центрифуга подсвести демоне покреће
Архангелски мач севну изнад прага
... Дадоше се у бег бештије вриштеће.

Архангеле моћни Михаиле Војводо
Ти што с неба збаци мрске легионе
Мачем их разагнај и земљом и водом
Док им смрад демонски у ад не потоне.

ЛУКАВА САБРАЊА



Кроз тмушину црну
И светила дања
Незвана нагрну
Лукавих сабрања.

Језичине злобне
Свезане у мреже
Из дубине гробне

За човеком реже.

Од оштрих путања
Уклонивши корак
Ехом им одзвања
Змијски језик горак.

Многогласјем трају
Сливени у један
Док из њих ригљају
Злих демона седам.

Грешној жељи служе
Кроз лавиринт пакла
Да сенку продуже
Под звоном од стакла.

Сваког Божјег дана
Лавеж им одзвања
Почну још од рана
Лукава сабрања.

Па претрес изврше
Човечјег живота
Јадне мртве душе
Сведене до скота.

КРОЗ ДВЕ ЛОЗЕ



Кроз две лозе живаљ кружи
На земљици црној овој
Прва Божја Богу служи
Друга лажи ђаволовој.

Са Небеса Љубав своди
Чокот Свети кроз Тројицу
Њом од Оца Син исходи

Па се спушта не земљицу.

Њом на земљи Љубав влада
Њом се живот вечни рађа
Божја Љубав, Вера, Нада
Грешних уза ослобађа.

Све до Рајских води двери
Свети чокот Божјег Сина
Над пролазним царством звери
Листа лоза свих суштина.

Побуњеник с неба први
Зли мрзитељ и убица
Вазда жедан људске крви
Звер из пакла зли Деница.

С корена у адској тмори
Свог чокота лозе диже
Па на Бога мржњом гори
И пламеном адским лиже.

Он везује грешне страсти
Па богове смртне ствара
За вршење зверске власти
Без Божанског Светог жара.

МЕЂ ДВЕ БОЖЈЕ ДУШЕ



При сусрету сваком двеју Божјих душа
Бог Богу говори и Бог Бога слуша
Предајнику Божје речи реч се даје
Да их Богопримцу од Бога предаје.

Бог отвара срца пријемницу речи
Па Духом развеже језик којим лечи
Међ две Божје душе Бог столује трећи
Слушајући мало, мало говорећи.

ДРВО ВЛАСТИ



Дрво власти слатког плода
Бира ком ће да се пода
Седамдесет дугих лета
Са оца на сина шета.

Темељ руше подводачи
С одметничког тог дрвета
Белосветског зла викачи

Војска штета са буџета.

Дрво власти кад је жега
Поливачи заливају
Затезачи људских стега
Док ход штетом окивају.

Штеточине птичјим летом
У злу јату непрегледну
Партијом и факултетом
Круже штетом над дрветом
Док на дрво не заседну.

У ДУБИНУ ЖИВОТ ЗОВЕ



Роћењем се талант прима
Ал диплома примат има
Над несрећно рођенима
С вишеструким талентима.

Дипломе су зло покриће
За главице оне плиће
Па венемо у плићаку
... Са жабама у злом мраку.

У дубину живот зове
Ал плићак продаје снове
Углачане површине
Житке жабље маховине.

Посустали свет се креће
Од несреће до несреће
Претворен кроз зло умеће
У погребно предузеће.

КО ЛИ ТО РЕЧ ПРЕПЕЧЕ



Ко ли то Реч препече
У пећи адске пресије
Кад мужеви посташе претече
А жене њихове месије.

Ко ли то ребром отклони
Главу живога Бога
Пред жену мужа поклони
... У прошњу од идола свога.

Мир свемира ко то ремети
Ко се то Богу подсмева
И дал ће Небо занемети
Док Адам постаје Ева.

НОЋ ДУГИХ УЗДАХА



На јастуку меком спљесканом клонућем
Обамрле главе одлажу свануће
Ноћ дугих уздаха никако да прође
Да још мало бесне проргијају вође
И забасало по свом док не сломе пруће
Под тучаним кровом раскопане куће
Мноштво у својој вакумираној опни
Без истинског даха затворено копни
... Вакуум неповратно гута усисане у себе
Тек негде негде помери се ћебе
То се мноштво отима од досадног врага
Векови прошли нестају без трага
Нађени се скривају место да се траже
Живот се још једном до свитања одлаже.

ПУТУЈ ПИЈАНИ СВЕТЕ



Путуј пијани свете својим делиричним снима
Путуј до пакла и назад ако ти повратка има
Путуј од себе што даље нестани сасвим у свима
Пратим те мртав за тебе изван твог опојног дима

Путуј па шта ти буде стигао си карту више
Место изборио себи број ти у карти пише
Путуј у себи крцат сав зајапурен и знојан

Пратим те мртав за тебе, мртав и прекобројан

Путуј просто ти било знања отровног дело
Путуј док касно ти није већ ти се хлади чело
Путуј под окриљем ноћи док месец уморно дремље
Пратим те мртав за тебе, и посипам шаком земље.

петак, 28. јун 2013.

ОЧЕ ОРИГИНАЛА



Нека ме води невидљивим нитима
Светлост Твоја света што држи Небеса
Да се не сагубим сам у лавиринтима
Изгубљених душа и мртвих телеса.

Дубоко кроз шпалир Иштариних кћери 
Салома, Далида, дрских Језавеља
Проведи ме целог крај престола звери
Кроз тамни вилајет свих белих недеља.

Сачувај, саклони испод сјајног штита
Од гнуса безумља и погледа тупих
Унакрсне ватре незрелих бандита
Лицемерских крда и крпица скупих.

Кроз клановски рат свих партијских боја
Кроз мржњу ломаче и завист вешала
Благодаћу нек ме води рука Твоја
Непобедни Царе оче оригинала.

субота, 22. јун 2013.

НЕПОТРЕБНИ СЛУГА



Данима и данима, беспослен сам се врзмао улицама великог града као ником потребни слуга. Једнога дана улицом којом сам се беспослен врзмао наишао је један човек. Питао ме је зашто беспослен лутам улицама а ја му у одговору казах да нема никог да ме најми за рад. Рече ми да је он Господар винограда и да су му потребни радници у винограду. Понуди ми динар за рад који ћу уложити. Прихватих да му будем најамник и одох за њим у његов виноград. Не сећам се тачно али, мислим да је било негде око једанаестог сата када ме уведе у свој виноград. Завршисмо посао, и ево он позива мене последњег унајмљеног и исплаћује ми обећани динар. Не кривите ме и не завидите ми, ви који исто као и ја примате свој зарађени динар а који поднесте жегу дана коју ја нисам поднео. Јер ја сам само непотребни слуга и урадио сам само оно што сам био дужан да урадим. А погодба је погодба и дуг је дуг.

субота, 15. јун 2013.

БОЖЕ СВЕГ МИРА



Богоодступништво је увод у рат
Рат је ђавољи крвнички брат
По дрској лажи и по злој вољи
Који командује пуцај и кољи.

Пошаљи Боже Царе Свег Мира
Анђела кајања на гнусног и жбира
На покајње све да се диже
Све што још седи и чанкове лиже.

На позив Анћела ко се одзове
И пође да бели хаљине нове
Росом са неба у ревној страсти
Њега, с лукавим не упропасти.

Духове људске себи вазнеси
У Град Свег Мира где вазнет јеси
На дан данашњи пред Анђелима
И Твојим Светим Апостолима.

Боже Свег Мира сатану сатри
И његово крдо што мрзошћу снатри
Сатри и ратне профитере
Оне што лажући по злу сијере.

среда, 12. јун 2013.

РЕКА ЖИВОТА



Видљиво што је подложно је смрти
Утисак спољњи спољашњост и вара
До себе пут се Божанством пропути
Жртвеником срца без дима и жара.

Без конца река живота жубори
Под гором мутна а бистра на гори
Путници сви смо и црни и бели
Бесконачним током у чамце смо сели.

Течемо по своме ил по суду с више
По слову писаном ил га свако пише
За некога сутра за њим новог пловца
Пловимо брзаком од словца до словца.

ПОМАЖЕ БОГ



Помаже Бог рођени 
Духом Божјим вођени
Добро јутро створени 
Земним сном уморени.

Радујте се ви рођени 
Рађајте се ви створени
Свети Сава крви зове 
Да се Духом одухове.

Жито зрело већ се жути
И чокоти изврнути
Жетва приспе своме часу
Из сна скачи у ужасу.

Срп се оштри гвожђа тање
Пшеница ће да се жање
Пробуди се душо Србска
Па на врата греди уска
Из окова грешног меса
Тесним Путем у Небеса.

уторак, 11. јун 2013.

ПРХНИ ЛАСТО



Погибељ нам пројектују неке седе главе
Да нам омчу попритегну, намакну оглаве
У водове ратне прве младост рујну угурају
А на крају и старцима пушке дотурају.

Жетва стигла зрело зрно и кукољ израсто
Прхни ласто у висине све кроз небо тмасто
Слобода је с оне стране слободарских снова
Многе жетве досад беху није прва ова.

Само мртви смртни буду нерођени с више
Прхни ласто у небеса кроз муње и кише
Крај даљина наметнутих и близина скверних
Прхни ласто из неверних све до гнезда верних.

МНОГО ВРЕМНИХ НОСАЧА



Много је кочничара који заустављају проток
На низбрдици своје стрмоглаве слободе
Од таласања мноштва једва се сабере поток
А земља пуца од жеђи вапајно жедна воде.

Много наопаких воља упорних у грчу роба
Светлост под мерицу крију и руше град на брду
А време без милости цури и носи последње доба
Бог рече будите људи а људи не желе да буду.

Много је жречева таме између земље и сунца
Много идола гадних прах по прашини ваља
Мало је остало славних достојних људског врхунца
А много времних носача времљивих прљавих траља.

БАЈАЛИЦЕ БАБЕ



Бајалице бабе и њихове снаше
Кидишу на Бога и на оченаше
Прељубише лаж од истине више
Па сунцобран шире под оргијом кише
Власници тренутка што у ништа капље
У јези дрхтуре кад се месец штапље
Трчећи термити од сени до сени
Окрст себе реже у бесовској пени
Фантомке под маском спинованих лица
Слагачице тупе нечасних шестица.

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС И БРИСЕЛСКА БЕСА

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС И БРИСЕЛСКА БЕСА
Од 13. јуна до 13. јула 1878.
до наших дана 2013.

На Берлинском конгресу отеше нам верска права
Па уместо благог Христа банка нам постала глава
На Берлинском конгресу слободу смо стекли
Тако што смо пред банкара на колена клекли.

Независност вајна ова коштала нас собства
Ратом миром прошетасмо од робства до робства
Условљена независност уз правила строга
Да Храм Христов својом паром тера синагога.

Политика Христа диже на ново распеће
Сад Хришћани на Хануку припаљују свеће
Од државе осташе нам тек силни владари
Место једног добили смо на хиљде цари.

На слободну штампу увек пала беше тешка тама
Да се Србин не досети ко му Србску кичму слама
Од Берлина до Брисела развлачи нас од нас јачи
У Бриселу беса паде Косово је твоје Тачи.