Куда вода ова помућена прахом
Проваљује стране претурених дана
Вековима расло зар да падне махом
Рајско дрво живо одсечених грана.
Кроз себе до таме и од таме собом
У тамницу општу по сочну чинију
Небо се без шкрипе заклопи над робом
... Барјаци се црни са душама вију.
Станови небески надживеће куће
Свако дело прати заслужена мазда
Кад уснулим труба засвира свануће
Изнова ће дрво рајско да се сазда.
Нема коментара:
Постави коментар