По прашњавом лету ходали смо боси
Невиђени зашли кроз небески свод
Ти у мојој соли, ја у твојој роси
Омамљени брали забрањени плод.
Даљине у нама времена злог знаци
На супротне стране завитлаше прах
Месечине сјај сакрише облаци
Тама свуд се просу што прекида дах.
Над растанком нашим заплакаше ветри
Песму људског бола Божанског семена
Пред браном што дижу године и метри
За два тужна сужња, простора, времена.
Још у мени ти си оним делом својим
Који стоји изнад свих закона смрти
Знам док ово пишем ја у теби стојим
Узалуд нас деле нестварни минути.
На супротне стране завитлаше прах
Месечине сјај сакрише облаци
Тама свуд се просу што прекида дах.
Над растанком нашим заплакаше ветри
Песму људског бола Божанског семена
Пред браном што дижу године и метри
За два тужна сужња, простора, времена.
Још у мени ти си оним делом својим
Који стоји изнад свих закона смрти
Знам док ово пишем ја у теби стојим
Узалуд нас деле нестварни минути.
Нема коментара:
Постави коментар