Пахуље прве пале по стази
По којој ноћ векове гази
Мраз у тишини окива шуму
На једном брду у једном уму.
Тромо и врело протрча лето
Отпаде цвет давно прецвето
Небо навлачи завесе густе
Језа из ветра угриза прсте.
Облаци тамни по души легли
Самртним летом у стакленој тегли
Умире мува, ван роја, сама
А пасји лавеж ноћ пролама.
Нема коментара:
Постави коментар