недеља, 30. децембар 2012.

КРОЗ ТОПЛОГ ЗЕЦА



Аутомати за прерађивање хране окрећу вредно педале глобуса
Кроз топлог зеца преварених варалица посрће живот го и бос
Чекам да остварене вечне победе добију временску димензију
Да нам се будућност већ није десила не бисмо имали кривице
Овако, немамо изговора за погрешан избор.
Потрошити себе на популарним акцијама идеал је аутоматизованог трошаџије времена
Ко је ветар скупио у прегршт одавно се само најређи питају

среда, 26. децембар 2012.

ДОБИЋЕМО НОВУ АЛУ



ЗБОГ НЕСПРЕТНИХ РУКУ КРАЂА
УЗЕЋЕ НАС ДИНКИЋ МЛАЂА
ДОБИЋЕМО НОВУ АЛУ
ДА НАС ЖДЕРЕ НА ЛОКАЛУ.

РЕПУБЛИЧКИ ПЕНДРЕК МАШЕ
ДА ОТЕРА С ВЛАСТИ НАШЕ
С ВЛАСТИ НАШЕ ОДРОЂЕНЕ
С МАРИЦАМА ПРИВОЂЕНЕ.

ПОЛИТИЧКИ ИЛИ НИЈЕ
НЕСТА ГЛАВНОГ ШЕШИРЏИЈЕ
ЗМИЈОГЛАВЦА ОД ЗАНАТА
КОМШИЈЕ СА СВАКОГ СПРАТА.

КОГА ГРАБЕЖ ЗВЕРСКИ ВИЈА
ДА СВЕ ЗГРАБИ ХТЕДЕ ЗМИЈА
ТУ УМ ПУЧЕ МРТВОСЛОВЦУ
ЗГРАБИ СПРАТ АЛ У ПЕТРОВЦУ.

уторак, 25. децембар 2012.

ДО ЗАВЕСЕ СВИТАЊА



Одметнути се од одметнице од Љубави одметнуте
Што даље од загрљаја јој мрзости, смрти, лажи
За провалију далеко од ишчадије бесне опседнуте
Подизати семе горушице у стабло куражи.

Невидљивима видљив видљивима стран
Мирис и задах у посуди плоти кроз дан ко кроз ноћ
Кроз ноћ у барци невиних снова у будних сан
До завесе свитања за којом се смењују слабост и моћ.

КАД БОГОВИ ОБУКУ ПРУГАСТА ОДЕЛА



Кад богови обуку пругаста одела
Престаћу да дишем ко риба на сувом
Подигнућу старе кости из пепела
На пропаст злотвору стамен над протувом.

Кад пробије време јаз поганих руку
Да живот потече током који ваља
Отворићу давно скривену поруку
Јуродивом племству одбаченог Краља

Кад богови обуку одела на пруге
А слободе сунце из очију сине
Светлошћу ћу лице умити од туге
Све док неко пруге с богова не скине.

ПОСТАВИХ ТЕ НАД ИМЕЊЕМ СВОЈИМ



ПОСТАВИХ ТЕ НАД ИМЕЊЕМ СВОЈИМ
ДА УПРАВЉАШ ПО ИСТИНИ ПРАВО
НАД ТОБОМ САМ НЕВИДЉИВО СТОЈИМ
ДА БИХ ТВОЈЕ МИСЛИ ПРЕСЛИШАВО.

ПРАВО РАДИ И НЕ БОЈ СЕ СУДА
МА ТЕ КРИВДА ПРАВОГ ОКРИВИЛА
САВЕСТ ЧИСТА ПРЕТУРИЋЕ БРДА
ДА БИ БОЖЈОМ ПРАВДОМ ЗАДИВИЛА.

ВЕРА БОЖЈА НЕ ДА СЕ ВАРАТИ
БОГ ЈЕ ОГАЊ ШТО ПРОЖДИРЕ ЉУДЕ
ДОБРО ДЕЛО ДОБАР ГЛАС ИСПРАТИ
ЗЛОДЕЛНИКУ И УНУКЕ ГРДЕ.

НЕ ДОТИЧИ ШТО БОГУ ПРИПАДА
ПАЗИ НАРОД КО ЧЕЉАД НЕУКУ
МОЈ ЈЕ СЛУГА А ТУЂ КОЈИ ВЛАДА
МУДРО ВЛАДАЈ НЕ СНИСХОДИ ПУКУ.

ПОСЛУШАШ ЛИ ОВЕ РЕЧИ СВЕТЕ
ДУГА ВЕКА БИЋЕ ТВОЈА ВЛАДА
НЕЋЕШ ЗНАТИ БУНЕ И ОДМЕТЕ
НИ ЧОВЕКА ШТО НА ПРАВДИ СТРАДА.

У УПРАВИ БЛАГОСЛОВЕН БИЋЕШ
ВЕРНИ ЋЕ ТИ САРАДНИЦИ БИТИ
ЧИСТИМ СРЦЕМ НЕЧИСТ ПОБЕДИЋЕШ
СЛУЖБОМ ВРЕМНОМ ВЕЧНОСТ ЗАДОБИТИ.

ОДСТУПИШ ЛИ ЛЕВО ИЛИ ДЕСНО
ОД ЗАВЕТА ВЛАДАРСКЕ ТИ СЛУЖБЕ
ЗАЛУТАЋЕШ У МРАЧНО НЕСВЕСНО
И НА СЕБЕ ТОВАРИЋЕШ ТУЖБЕ.

ПОД ТОБОМ ЋЕ НАРОД УЗДИСАТИ
СЈАЈ РАДОСТИ НЕСТАТИ СА ЛИЦА
ТУЂИН ЋЕ НА ТЕБЕ КИДИСАТИ
ПРОГОЊЕН ЋЕШ БИТИ КО ЛИСИЦА.

АЛ КАД УЗДАХ ОБЛАКЕ ПРОГРЕБЕ
ЈАУК СТИГНЕ ПРЕД ВЕЧИТОГ ЦАРА
ОБОРЕНЕ ДИГНУЋУ НА ТЕБЕ
ДА ОБОРЕ ОНОГ ШТО ОБАРА.

субота, 22. децембар 2012.

КАД СРУШИМО ГРАНИЦЕ



Кад срушимо границе од срца до срца
Пожелимо другом пре но себи боље
Кад не буде брата да у леђа пуца
Сам ће Лазар сићи на Косово поље.

У Христово тело кад нас љубав веже
Кад ногу и руку Христов ум поведе
Кад замукну псине што туђинством реже
Извешћемо Правду Божју до победе.

Кад падну све маске вајних љубитеља
А истина пређе преко сваког прага
Кад ругоба смрска злолик мрзитеља
У раслабљен састав вратиће се снага.

понедељак, 17. децембар 2012.

РУКОТВОРЕНИ ХРАМ



Између горњих и доњих врата
Од земног праха рукотвореног храма
Свакога дана свакога сата
Проповед тече улицама.

Излазе речи на службу Богу
Светлост се јави стукну се тама
Звер се костреши у брлогу
Сигурност векова вечност слама.

Потреса живот државу смрти
Грехом поробљен пород да живи
Вода живота жедној кошути
А глиб се ваља са нечастивим.

уторак, 11. децембар 2012.

КО СЛОБОДУ НЕ ЗАЉУБИ



ОД СМРТНОГА КО СЕ БОЈИ
ТАЈ У ХРИСТУ ЈОШ НЕ СТОЈИ
ПРЕД ГРЕШНИКОМ КО СЕ КЛАЊА
ОД ХРИСТА СЕ СНОМ УКЛАЊА
КО НЕПРАВДУ ПОДРЖАВА
ТОМ НЕ СЛЕДИ БОЖЈА СЛАВА
КО ЗАЋУТИ ИСПРЕД ЗЛОГА
ОДРЕКО СЕ СИЛЕ БОГА
КО ЗА ПРАВДУ НЕ РАТУЈЕ
НИ ЈАУК МУ БОГ НЕ ЧУЈЕ
КО СЛОБОДУ НЕ ЗАЉУБИ
ТАЈ У РОБУ СЕБЕ ГУБИ.

ДА СТОЈИМО МУШКИ ЧВРСТО



Божју веру и истину ко ће ланцем оковати
Под неправдом ко ће правду оковану бичевати
Божју љубав Божјег Сина ко из срца протерати
Ко слободу Богом дану с ђаволима поткрадати.

То преступи наши многи ороченом муком море
Кад се греха постидимо смилује се Отац горе
Кад у сузи и јауку оперемо смрад злочина
У срца нам очишћена Отац врати љубав Сина.

Тамом грешном заслепљене слепце што нас слепе воде
Пообара Божја сила па нам врати дар слободе
Од нас само једно тражи да стојимо мушки чврсто
И бранимо Богољудскост добрим ратом Часним Крстом.

понедељак, 10. децембар 2012.

ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ



Поезију ће сви писати али ће је ретко ко живети
Поезију ће сви писати
сви-свилени, сви-свирепи,
Пезију ће сви писати сви-свици и сви-певци
Поезију ће сви писати, чак и сви свињари
И једно време ће завладати сви-сви-сви-свињство
Поезију ће сви писати заглушујући ретке који је живе.

ШИРОКО ВАМ ПОЉЕ БИЛО

На миг змијскога свињара псоглави чувари реже
У чопору свиње грокћу, кад нож севне оне беже
У свињцу је крду топло и сплачине увек има
Изван свињца чека слалом међу оштрим ножевима.

Рошчићима блудног сина тама влада чопорима
Па и сочним сплачинама зачињеним злодусима
Протеравши Божје чудо гадаринско пасе крдо
Мало пасе мало грокће потреса се цело брдо.

Сложни чопор духа злога сиротана неће Бога
Јер је лакше свиња бити код змијског свињара злога
Злодуховни богаташи шта ће њима оченаши
Док претичу те помије из корита у чиније
Нек је срамно и дволично само кад је калорично.

На путу се тесном тесни тешња духом до човека

Свињар ваби свињско крдо ваби комадом дулека
Закопава бисер сјајни пред завишћу крда свиња
Да не буде с рошчићима и дулеком и он диња.

Широко вам поље било злодуховно гадаринско
Све док море не побесни нек газдује крдо свињско
Изговори Божје речи небом послан један људ
Па се Богу Оцу врати, а глиб глиби свињски крд.

недеља, 09. децембар 2012.

ЗА ТАМО НЕЧИЈИ ХИР



После свих мирнодопских бизнис форума и пројеката

На дневни ред долази последњи пројекат мајстора од заната

Вишак радне снаге уложен ће бити у производњу смрти

Што ће пад друштвеног производа у раст преокренути.

Задивиће се будућа поколења несебичним јуначким делима

Ових данас нагомиланих понижених, презрених и гладних
по улогореним градовима и пометеним селима.

Јер ово је једини пут којим се рађање рађању враћа

А коћење оставља поред пута свој окот и лог, пут да се људи сете да су браћа и да је Отац Бог.

Под сечиво судбине једни ће отићи гладни Бога
други гладни хлеба,

Сити ће, зна се, бити мировни посматрачи из ловчевог рога што гласно труби испод неба.

Ништа чудно, кад се Бог хлеба и рада доведе у стање гнева

Он престаје да бива хлебом и хлеб насушни Богом коме се моли већ ком се пева.

Живот се распрсне у хајдучију а реч у трговину

Удаљи се Бог хлеба и рада да Бог рата отвори врата своме сину.

Таман што стигнемо да касарне прекречимо у судове
Спремајући хиљадугодишњи мир

А рат нам пред вратима отворио радна места на свим фронтовима да бомбе нам кидају удове за тамо нечији хир

среда, 05. децембар 2012.

ДА БОГ ДАДНЕ



ДА БОГ ДАДНЕ И СРЕЋА ЈУНАЧКА
НА ИЗДАЈУ ДА СЕ СТАВИ ТАЧКА
РЕВНОСТ СВЕТУ ДА БОГ ДРАГИ ДОДА
ДА СЕ ЧИСТИ ЗЕМЉА ОД ИЗРОДА.

НЕВЕРУ НАМ ПОСЕЈАШЕ РЂЕ
ДА ПОД ЛУДИМ КРЕВЕЉИ СЕ ЛУЂЕ
ПОМЕРЕНИ ПАМЕЋУ СЕ ДИЧИ
ШТО МУ ЗЕМЉА ЦРНОМ ПАКЛУ СЛИЧИ.

ПОЛУДЕШЕ ГРАДЕЋИ СЕ МУДРИ
ПО НЕКРСТУ КРСТЕ СИЛОМ УДРИ
НЕМА ПАРЕ ШТО БОГА НАДЈАЧА
НИТ ОРУЖЈА ПРОТИВ БОЖЈЕГ МАЧА.

ИСТИНА ЈЕ БОЖЈИ МАЧ СЛОБОДЕ
КОЈИ ДУШЕ КРОЗ САВЕСТИ БОДЕ
НЕМА МИРНОГ САНКА НИ БУЂЕЊА
ТОМ КО ИЗДА ДЕЛО ПОКОЛЕЊА.

ХРИСТЕ СПАСЕ СВИХ МАЛЕНИХ БРАТЕ
СТРАХ ПОПУСТИ НА БРАЋЕ ЏЕЛАТЕ
ЉУБАВ БРАТСКУ ДОК ДАНАС РАСПИЊУ
НА КОСОВУ СВЕТОМ, НА ЈАРИЊУ.

СРБ НАХРАЊЕН ХРАНОМ ЧВРСТОМ



ОСИПА СЕ ПЕСАК ВЛАСТИ
СМАЊУЈЕ СЕ КУЛА МОЋИ
ТОПИ СЕ САН РУЖИЧАСТИ
СУНЦЕ СКИДА ЗАСТОР НОЋИ.

ВОДА ЦУРИ КРОЗ СВЕ РУПЕ
ПРСТИ ТРОМИ СВЕ СПОРИЈИ
ДУХ ОТВАРА СВЕ КАЛУПЕ
СВЕ СЕ БУДИ ПО СРБИЈИ.

ЛАЖ СВЕ ТАЊА ПРОВИДИ СЕ
АЛ УТИРЕ ТРАГ СЛОБОДЕ
ПРЕЛЕСНИЦЕ ВАДИ СИСЕ
ДА ПОДОЈИ СВЕ ИЗРОДЕ.

СРБ НАХРАЊЕН ХРАНОМ ЧВРСТОМ
РЕЧИ БОЖЈЕ НАЈМОЋНИЈЕ
ЗА СЛОБОДУ ЧАСНИМ КРСТОМ
БОЈ КОСОВСКИ ВЕЧНИ БИЈЕ.

уторак, 04. децембар 2012.

ЛАСНО ТИ ЈЕ СИЛАН БИТИ ТАЧИ



СИЛА ПАКЛА КОСОВОМ СЕ КРЕЋЕ
КРСТ ПОДИЖЕ ЗА СРБСКО РАСПЕЋЕ
ПЛЕТЕ ВЕНАЦ БОДЉИКАВИХ ЖИЦА
КРСТ ПОДИЖЕ САТАНСКИХ ГРАНИЦА.

ЛАЗАРЕВО СРБЉЕ ГОЛОРУКО
БУДНО СТРАЖИ НАД ПРЕДАЧКОМ МУКОМ
ОСТАВЉЕНО, АЛИ САМО НИЈЕ
БОГ ПРАВЕДНИ ЗА ЊЕГА СЕ БИЈЕ.

БОГ ДОЗИВА СРБЕ НА ЈАРИЊЕ
ЂАВО ШАЉЕ ПЛАЋЕНО ЗВЕРИЊЕ
ЗЛО И ДОБРО ГОМИЛАЈУ СИЛЕ
ПРЕДАЧКЕ СЕ РАНЕ ПРОБУДИЛЕ.

ЧАС ОДЛУКЕ СУДБОНОСНЕ КУЦА
ПИШТЕ СРБСКА ИШЧУПАНА СРЦА
БРАЂО СРБСКА И МИЛА И ДРАГА
НЕ СЛУЖИТЕ АМЕРИЧКОГ ВРАГА.

ЛАСНО ТИ ЈЕ СИЛАН БИТИ ТАЧИ
КАД СУ С ТОБОМ СРБСКИ ОТИМАЧИ
ЛАСНО ТИ ЈЕ ТУЂЕ ОТИМАТИ
КАД ТИ СЛУЖЕ И СРБСКИ ЏЕЛАТИ.

АЛ САЧЕКАЈ КАД СЕ СРБЉЕ СЛОЖИ
БРАТСКОМ ВЕРОМ СВЕЖЕ И ОБОЖИ
ЉУБАВ БРАТСКА КАД ОЗАРИ ЛИЦА
ПАШЋЕ СВАКА МЕЂ СРБЉЕМ ГРАНИЦА.

субота, 01. децембар 2012.

ЗАТОЧНИК СВЕТЛОГ ЛИКА




У слободи све до крика
Дух се тесни кроз песника
Кротак, смирен кроти чула
Док одзвања братска хула.

Кад се песник храни маном
Ником знаном, тајном храном
Језик орган људског срца
Електриком засветлуца.

Ван трпезе и оргије
Тело себе једе пије
Умерено, не до сита
Тек док кост се не прочита.

Брат је многом боља храна
Него тајна слатка мана
Ал не храна за песника
Заточника светлог лика.

ДАВНО МУКУ...




Давно муку продадох за бруку
Емоцију замених за новце
У невољи овца легне вуку
Да јој прави јагањце зликовце.

Земља ми се котрља у оку
Светско благо на муке ме баци
Небо живи у газу дубоку
Звездано ми миришу буџаци.

Животић ми као минско поље
Око право при кретању смета
Кратковиди увек прођу боље
Цикцакастим путићима света.

СЛОВА НЕВРЕДНА БАНКЕ



Врућине ме прже мразеви ме леде
Испија ме суша до последње капи
Од белих сам нити у црну испреден
Под теретом мојим земљи дрхте сапи.

Ни са ким не могу са мном нико неће
Јер ноктима чачкам испод сјајне опне
Док ме срећа јури бежим од несреће
И мали порасте кад се у сну пропне.

Путеви ми дуги којима се печем
Не застајем никад непређена пута
Никад недоказан увек недоречен
А реч ми је тешка благо уврнута.

Мртваци ме љубе устима од глине
А женице фине главицу окрећу
У сузи се купам, некад због истине
Здрав сам од живота зато и умрећу.

Браћа ми пијанци, сестрице блуднице
Па ми ова слова не вреде ни банке
Песнику су живом награде луднице
Почасти и слава за таленте танке.

Нисам вештак риме, нит вештак живота
Што ми на ум дође то друмом расипам
Немуштих језика ја сам полиглота
Два језика режим три језика пипам.

из књиге ''Чак и од мишева презрен''
''Хабитус'' Београд 2004.

ЛУДА



Таласа се царство лажи каква чуда
Мешкоље се успавани поданици
Цар вапије из свег гласа где је луда
Без луде је цело царство у паници.

Расуло се племство цело да је тражи
Претурише сваки кутак нема луде
Темељи се потресоше царству лажи
Поданици већ почињу да се буде.

Цар се силно узвртео крши руке
Верно племство забринуо овај призор
Те решише да владару скрате муке
Свакој кући набавише телевизор.

У царство се мир поврати сви у чуду
Све се ори од весеља преста жал
Поданици сад имају личну луду
И филмове и музику и фудбал.

БИНА



Од почетка па до краја
Све је лажног садржаја
Лажне драме и сатире
Лажни глумци лажи шире.

Теку реке лажних суза
Осмех скрива угурсуза
Лажна љубав лажна вера
На ваги је лажна мера.

Награде су лажне зна се
Казне су за просте масе
Чин за чином живот тече
Лажно јутро лажно вече.

На свршетку задњег чина
Затреба нам и истина
Кад сви глумци скину маске
И напусте своје даске.

Кад бину опколи мрак
Де се деде онај зрак
Лаж би да се мане лажи
Истину по мраку тражи.

НЕКАД ДОК ПОСРТАХ



Некад, док посртах вињаком саплитан
Од Свих бејах цењен, поздрављан и питан
Пијанство ми беше кључ за многа врата
Те постадох врстан кључар од заната.

Некад, док по свима сравњивах се собом
Не проводих дане обикољен злобом
И жене ме луђе волеше под гасом
Уз кикот, на кварно, пригушеним гласом.

Кафана ми беше као радна соба
Политичка бина мог пијаног доба
Пићем лик замагљен за Све улазница
Кад маглу растерах остах без Свих лица.