УГЛЕДАХ СЕБЕ СЛОБОДНОГ

Нисам члан удружења књижевника и фарисеја
Ни млађи брат великог инквизитора,
Ни син велике блуднице
Сам сам на уском путу под небом.

Да бих стекао савршенство Оца небеског
И покретну и непокретну имовину
Разделих сиромасима на власти,
Њиховим плаћеним псима
Заветовах месо и кости,
Месо ми скидоше с леђа и поједоше,
За кости ће још причекати,
Јер свему има време, време рађању и време смрти.

Од људи славе не примам,
Јер сам својевремено неке од њих и познавао
Од кад се одрекоше себе не знам их више.
А ко је себе изневерио како ће мени остати веран
И ко се себе постидео зар се неће и мене постидети,
Зато се више не уздам у људе.

У времeну ми скучено као у тамници
Верујте ми на реч, добро знам шта говорим
Био сам и тамо, и овамо, с обе стране закона
Опробао и зидове, и кревете, и порције, и кибле
И нема разлике, бар оне суштинске.

Прекршиш ли кућни ред
Не гине ти изолација, самица те чека и тамо, и овамо
Нећеш широким путем који ти се нуди
Ти 'ајд уским који се сужава.

Једне ноћи и ја се обрех у Ваљеву,
Јер се у Ваљево увек стиже ноћу, како рече песник

Не донесе ме ноћ у Ваљево ни песничким ни љубавним занатом
Кроз Ваљево бејах само пролазник,
Никаво чудо онда, што се не заљубих.

Прођох поред Ваљевске Пиваре па уз брдо
Кад прођох поред Ћелија
Рекао бих да ми голуб загугута из груди
После дугог успињања уморан и задихан стигох у Лелић
Уђох у Цркву и умало не падох,
Поред ногу владике Николаја угледах себе слободног.