Распршене малим, себичним сновима
Планина још чува моћ да нас сабере
У Христовим срцем организам рођен
Васпостављен Духом праве Божје вере.
Блаженство мира своје замке има
Мир воли до мере, кад завесу дере
Не учини срамне уступке људима
Што Божије путе људском мером мере.
Кад лепа за јело воћа изневере
И само горчина у устима сећа
Ту где данас тишти јуче беше срећа
И где данас горчи јуче сласт капаше
Ти утуци змију на дну празне чаше.
Крсно руке пружи, иди куд си вођен
По гори и шуми, не по белом свету
Можда си за крст осветнички рођен
У самоћи пођи Бог сабира чету.
Нема коментара:
Постави коментар