Ја, будала, Христа ради
Смршао, уполовачен
Стојим у долини глади
Од свих презрен и одбачен.
Свима знана градска луда
Јер одбацих светске бриге
Стојим испред зграде суда
И продајем своје књиге.
Свест о греху кад ме стиже
Покајничким духом дишем
Снижавам се у најниже
И искрене песме пишем.
Мимо мене пролазише
Седе главе и литије
Умало ме прегазише
Ал ме нико видо није.
Ко на крсту презрен стојим
Године не бројим више
И пркосим ставом својим
Ватри сунца, капљи кише.
Чудом жив сам, мимо тога
Једино ме једно чуди
Кад ја стојим ради Бога,
Због кога ме неће људи.
Нема коментара:
Постави коментар