Христе Боже кад кажеш ефата
Кључем речи ти отклапаш врата
Заклопљеног слуха и језика
Из немила ствараш беседника.
Немогуће ти могућим чиниш
Разбојника у Рају усиниш
Главо сваке људске судбе мале
Прими сада ово мало хвале.
Од муцавих што одвојих уста
Царе славе Царе вечног крста
Земље ове на којој смо гости
Смилуј ми се грешном и опрости.
Нема коментара:
Постави коментар