У постмодернистичкој џунгли
зоолошких егземплара,
змијоглаваца и трбухозбораца,
под лавежима псоглава
у глачање срчаног магнета
претварам досуђене дане.
Ослобођење од нестварне,
пролазне слике примам
успењем од двојства ка Тројству.
Силаском видљивог
успињем невидљиво,
у нетрајању битишем
невиђен људском оку.
Године не стижу
да на мом стаблу
убележе своје годове.
Нема коментара:
Постави коментар