Кад те свет неће не нуди му цвеће
Не удварај се смрти јер и смрт умреће
У срце се спусти немире укроти
Горде Дух обара у окове плоти
Кротка срца диже да му буду ближе
Кад ти правом свет шамаре удара
Ти усправно стој смирен испред Цара
Ни лево ни десно с пута свог не скрећи
Величали те мали ил малили већи
Таштина је тешка варка самртника
Несавршен одраз ти си правог лика
Савршенству тежи па од себе бежи
Да не будеш плен у себичној мрежи
У самоћи бивај ал свестан целине
И земне прашине и Божје висине
Пролазни су пути и све странпутице
Што јединство опште мрве у ситнице.
Нема коментара:
Постави коментар