Он ми тебе нуди из ноћи у ноћ
Ко да власт над душом има ти и моћ
Оружје његово последњег избора
Против мене зар се подигнути мора.
Низ две беле руке и два сјајна ока
Ноћ плови све даље а душа дубока
На дно себе зове где прошлост почива
Мислио сам мртва ал гле она жива.
Твојом косом маше дрско и мирише
Ко лахор у груди силази и дише
Да опије прети и сасвим обузме
И да власт над душом мојом тобом узме.
Отимам се једва задњом снагом свести
Забрањено воће ми не смемо јести
Ни по светлом дану ни по ноћи тавној
Ако смо се дали тој Љубави славној.
Нема коментара:
Постави коментар