Божјим Путом и својим минутом
Прођох самац свет урвином тамном
Тражих себе сликом окренутом
Док не нађох себе себи равном.
Ко те сазда тако, наопако
Црни свете, џепу изврнути
Да далеко чују се на јако
Безумници а разум да ћути.
Ко те сазда чије дело то је
Да се ништа у висину пружа
Ништавила над људима стоје
Да од трња не види се ружа.
Ко те сазда још се питам вазда
Кад је твоје дело грешка ума
Зар обмана тебе људска сазда
Против Бога и људског разума.
Нема коментара:
Постави коментар