Рђом људском отпалом од стида
Ђаво руши оно што Бог зида
Рђа закон лакомством нагриза
Осмим даном урла светска криза
Рђа капље низ колена цури
Бог пролази слепац у ноћ зури...
Земни коров заклања небеса
Ропће сужањ у тамници меса
Воду живу мути река века
Презир јури изгнаног човека
Мудрост злато разум сребо беше
Док их воде луде не однеше
Божју славу људска засенила
Из чопора режи светска сила
Зли засео на мравињак руље
Преметн'о им руке у грабуље
Грабуљају за своје потребе
Лажући се да ја немам себе
Рђо људска роде будаласти
Имам себе ал у Божјој власти
Мртав за сласт тих твојих грехота
Гранам језик у дрво живота.
Нема коментара:
Постави коментар