Много је кочничара који заустављају проток
На низбрдици своје стрмоглаве слободе
Од таласања мноштва једва се сабере поток
А земља пуца од жеђи вапајно жедна воде.
Много наопаких воља упорних у грчу роба
Светлост под мерицу крију и руше град на брду
А време без милости цури и носи последње доба
Бог рече будите људи а људи не желе да буду.
Много је жречева таме између земље и сунца
Много идола гадних прах по прашини ваља
Мало је остало славних достојних људског врхунца
А много времних носача времљивих прљавих траља.
Нема коментара:
Постави коментар