петак, 27. септембар 2013.

ОДМЕТНИЦИ



Ко на брду ак' и малом стоји
Више види но онај под брдом
Па видевши свих свезаних муке
Одмеће се гори у хајдуке.

Свет се горди над свезаним робљем
Па слободу јури да окује
Жив се вазда саплиће међ' гробљем
Међ свезаном руљом хајдукује.

Овим светом црни Ђаво влада
Лелек јечи у јудоли јада
Ал пркосе Божји угодници
Од ђавоље власти одметници.

КАД СЕ ЈЕДНОМ



Кад се једном сретну милост и истина
Завладаће вечно Царство Божјег Сина
Кад се човек болан од злобе излечи...
Завладаће вечно Царство Божје Речи.

Дотад нек се пасје језичине лижу
Нек Христову браћу на Крстове дижу
Нек царује лаж и немилост груба
Док се не огласи и последња труба.

Немилошћу зверском ђаво врши своје
Без милости све је што с њим отпало је
Злобни демон пакла човекоубица
Тон мржње извлачи из душиних жица.
See More

ДОК ЈОЈ НА ЛЕЂА



Четвртима уснулог града
Ветар разноси задах времена
Мртва канаринка у кавезу пада,
Испод ћелавог темена
Грокће свиња од сто кила.

Лепотица са насловне стране
Заудара на просуто семе и лаж...
Док на њој шушти свила
Опседнута багра мења дане
За снове њеног дупета
Ил' за неку суптилнију драж.

Док им демони изврћу умове
Док јој на леђа лепе крила
Тражим једном затрпане друмове
За бег и лет из сивила.

ИЗДИГНИ СЕ



Док се са слепцима играш жмурке
Дан ти украду професионални лопови
Зато се обраћај искључиво живима
Остави мртве нека сахрањују своје мртваце
Пази да не залуташ у неки од њихових гробова
Украшен шареним цвећем без мириса
Њихове речи су одавно испражњене од живота
У њихова дрвена срца може се укуцати ексер...
Издигни се изнад њихових покретних гробова
И у миру слажи мисаоне и словне слагалице
Не узбуђуј се гледајући како колутају телећим очима
Ко се у части не сачува
Изједначи се са стоком коју коље.

ПАД У АГОНИЈУ



Ноћни духови претурају поцепане поставе душа
Траже заувек изгубљене зраке сунца чедности
Нема онога што није сачувано топлим срцем
Остаје пад у агонију наметнутог заборава.

Немогући бег и трка са немилосрдним црвом
Кроз тужно и претужно време тихог издисања
С досадним песком из пешчаника и смрт сипи
Зауставља точак живота на давно згаженом срцу.

СВЕ ДОК НОЋ НЕ БАНЕ



Пеку дани на суво обријани
Алкохолом утрљаш ђонове
Па удариш табанима по лудилу
Колико је још одраних година
Пред твојим тупим погледима
Није твоје да се питањима сатреш
Гуташ љуту отровницу језика
Затуриш се у бројева безборој
Мноштвом ушушкан гулиш неку фразу
Један дан, други, од рупе до рупе
Све док жедна ноћ не бане
И гроздовима мишјих окица се опије.

КАД НА ПАПИРУ



Кад на папиру помру сва слова
На једној ломачи сви устави плану
Кад блато провали људску брану
А у свирали танкој задрхти јова.

Тражићемо се светлошћу свеће
Кроз пештере и пећине неме
Сабраће житница под земљом семе...
Кад живих на земљи бити неће.

Кад очи избуљи адска тама
А отворени вид под земљу оде
Тећи ће живот кроз подземне воде
Док смрт буде харала улицама.

ПОЖЕЛИШ ЛИ ДА БУДЕШ СВИТАЦ



Нада у коју се не улажу дела љубави
Неостварив је сан обманутог сањара
Љубав не тражи своје него се даје
Вера без дела мртвац је који се креће
У зачараном кругу самообманутог ума
Из једне бајке у другу, љубав дуго трпи
Неосноване наде нереалних сањара
Свако ко је неопрезно предао своју наду...
Слаткој заводљивости бајколиког сањарења
Оборио је себе у бездан преварне наде
Пожелиш ли да будеш свитац у тами
Преузми ризик да те прогласе мрачњаком
Људи воле истину у малим дозама
Гнушају се светлости која их обнажује.

петак, 20. септембар 2013.

КАО КРОЗ НИШТА



Он беше рођен из љубавне везе Бога и човека
Створенима за чудо и противљења знак
Био је свуд и у свему и пре и после свега
Један у свима који се увек враћао себи.

Постао је сметња, ни једна група није могла
Да га подјарми и асимилацијом погуби.
Он је био одозго а они су били одоздо
Он је био уље помазане љубави, а они вино

Земаљског чокота, вино и уље једно у другом
Да се вечно мешају а никад не помешају.
Он је увек овде и јуче и данас и сутра, увек.
Плови над вином прозиран и невидљив.

Кроз њега као кроз ништа пролазе сунчеви зраци
Кроз њега свет добија дах и топлоту
Он је слобода коју у себе не може да прими
Земаљског чокота гажењем муљано вино.

ТИ ЗАУВЕК ЗНАШ



Ти што си се усудио да не будеш они
Знај да ти они то никад опростити неће
Зато се утврди добро у трпљењу и вери
Буди стуб који челом облаке покреће.

У интими клети а не што са брда звони
Пристани, бити црв у црвној маленкости
Ал не дај да те нико из себе помери...
Јер свет оста без Бога и ко ће ком да прости.

Ти што у јединству са собом тек погледаш
Поцепане слике журнала које се приказују
По свим трговима и локалима у којима не одседаш
Ти заувек знаш који их прсти бојама размазују.

четвртак, 19. септембар 2013.

НЕМОЋ ЈЕ ТО



Пожелиш ли да извршиш заповест о љубави
Мораћеш да помогнеш ближњем да се роди
Док пролазиш кроз топлог зеца тупих погледа
Не бој се, у теби неће нико наслутити бабицу
Каменује ли те и затрпа гомила угашених очију
У глувом гробу глувих ушеса опружи се колико си дуг
На узрујавај се кад ти се омча упредених језичина
Затегне око врата, немоћ је то у туђој руци
Иди својим путем делај своје дело рођене љуби
И остави мртвима да сахрањују своје мртваце.

уторак, 17. септембар 2013.

ЗВЕЗДЕ ТАД ЋЕ ПОПАДАТИ



Ми смо Срби народ били
Христа Бога свог славили
Мали народ на Балкану
Плева сваком урагану
Одкад зверство судбу брише
Ратна звер на нас кидише
Чим пожели људске крви
Ми смо зна се под мач први
Кад си мали сви те киње
Међ народе и звериње
У Христа се сахранисмо
Васкрсење задобисмо
Па пред смрћу не бежасмо
Силнима по њушци дасмо
Све док своји још смо били
За својту смо рат водили
После сваког ратног стања
Стизаше одликовања
За јуначких дела згода
Чуварима србског рода
Ново време ново иште
Прође слава и бојиште
У модерно наше доба
Јунаштво је лака роба
На тржишту светске магле
Па јунаци баш не нагле
Од кад Вожд се обазглави
Свуд издаја србска слави
Некад светли идеали
У грозницу златну пали
Окачисмо маче штите
Па хајд у рат за профите
Сад нам пара главе сече
Среброљубље веном тече
Туђинске нас главе воде
И трозупцем ђаво боде
Да водимо рат међ собом
С господаром и са робом
Уживања свако сања
Па нас рат за пару гања
Свако тражи лепше, веће
Старо просто нико неће
Све се србско погубило
Па се евру приљубило
Још остала пракса стара
У Србаља још од цара
Да медаљом одликују
Србе који побеђују
Карађорђе Вожд Србаља
Давно пао с груди краља
Сад сијањем светлог лика
Краси груди привредника
Победника новог доба
Што прегази србског роба
Свети Сава на реверу
Чучи ''србском'' тенисеру
Који светске паре слаже
И машину ратну маже
Симеон с небеса сиђе
Бизнис форум да обиђе
Новог доба нових круна
Одличнички род тајкуна
Сваком своје по заслузи
Вазда деле ратни друзи
Победницима ордење
Губитницима корење
Из градова вреве брује
Нација се истерује
Свак грађанство нек пазари
Док туђинство се зацари
Грађанство је светске вере
Која паром Бога ждере
Из сеоских свих атара
У град хита збег ратара
Економске зле убице
Село самлеше у трице
Фабрике се отварају
Да сељаке заварају
Памет да им померају
И с имања истерају
Фијат србску крвцу пије
Слободарске Шумадије
Кад се добро поднапије
Закључаће све капије
Модерна сеоба Срба
Некад је и голотрба
Док се геџа вођен платом
Грчи Грчкој на обали
Гаврани му црни јатом
Родну њиву позобали
С мора кући кад се врати
Још ће порез дуговати
Економске зле убице
Траг му прате сустопице
Куд би, где би, првом граду
Да понуди себе раду
Кад последњи сељак дође
Са својега на ничије
Фабричке ће црне вође
Узаптити све капије
Зло кад град у смрт затвори
Престаће тад и избори
Цар над хлебом завладаће
Док од глади сви падаће
Вучја глад ће завијати
И грађанство убијати
А грађанство гладно векне
Пред ђавола ће да клекне
Звезде тад ће попадати
Међу се се запитати
Зар одличја данас дају
За предају и продају.

СЕДАМДЕСЕТ ЗАЛА



Опсада на унутрашњем и спољном плану
Сунцу светлост краде и зида апсану
Слобода се чува истинитим штитом
Држава се руши обманом и митом.

Излазак из себе у странцу се сврши
Жега кишу вапи луд је ветар суши
Од распећа Бога до рушења храма
Седамдесет зала влада годинама.

субота, 14. септембар 2013.

ИСПРЕД СЕДАМ БОЖИЈИХ ОЧИЈУ



Испред седам Божијих очију срце сам јој крао
Уснули свет већ лебдеше у својој прелестној нади
Разлетеле њене снове на прст сам намотао...
Кад проломи се небо и Бог ми рече не кради.

Већ сам јој снове држао чврсто у десници руци
Месец се шетао небом реван на ноћној стражи
У очима јој се слутише срне у мојој крви вуци...
Кад из прста Божијег муња умом севну не лажи.

У тајну тонући, ноћ сапете раздреши страсти
Из очију јој јурнуше срне, срце лупаше све луђе
Зором јој клонула срна задрхта у вучијој власти
Ал небо провалише речи, не пожели ништа туђе.

четвртак, 05. септембар 2013.

У ЗАБРАЊЕНУ БЕРБУ



У забрањену бербу,
кренућемо и ми,
бићемо једно.
Ја усправно дрво живота
што се под твојим
зрелим плодовима  слама,
Ти туђе запаљено ребро
што рој варница у круг баца.


До зоре
вредно ћемо муљати грожђе
и пићемо крв из зрна.
Док око нас све спава,
сем змије
што иза месеца палаца.
Захватиће нас пожар 

годинама уназад најављиван.

Што силније ватра
буде протутњала кроз наше вене
пре ће и планути.


Са буђењем зоре
Ја ћу поћи кући,
сам и располућен,
И само пси
из сна пробуђени корацима мојим

лењо ће ланац повући.

Ноћ ће остати богатија
именом мојим и твојим
Док будеш
пловила мојом главом
а ја ти у срцу стојим

живом истопљен лавом
и косе пепељасте
Улица ће
злочином нашим
испрати гнојне красте



среда, 04. септембар 2013.

МРЕСТ



Изврнут разлог небо без звезда
Исток у западу корак у стомаку
Трице у срцу у торби глава
Зависти адске упорног црва.

На прогун срубљен удицом ловљен
С бодорком малом мутавом сестром
У плиткој води рибљег сонета
Своју још јалову икру мрести.

уторак, 03. септембар 2013.

НА ДНУ УМА, НА ВРХ БРДА



Прсти хладног чудовишта у јазбину дан ми грабе
Да га зубом комадају уз мрзосну сласт черече
Кроз маст очи им искачу, чудовишта своја вабе
Утрнула слова светла невиделом прска вече.

Ноћ улара попрскана крвљу клетих и сапетих
Углављени сутон шири, уморене умом гази
Из небића корен славе јатом празних глава лети
Обнажену кулу моћи запосели собом врази.

Грк истине грло стеже проређених зависника
Слатка мама окрепљује тулеж пада са висина
Поцрнеле радилице све на црно и без крика
Медоносну зону сиву из киселог цеде вина.

Изван ума изван смрти живот вечни себе гласи
Јав не чувен од ушију још одзвања у срцима
Овчјим руном огрнутим где су песме све уздаси
Бол за болом где гамиже а радост се сузом краси.

Удар грома у недрима муњом око тела кружи
Светлим сјајем ореола засијалим са дна бола
Псећи језик лапће крви глође кости сраму служи
На дну ума, на врх брда, на врх совре, сред окола.

НОМАДИЈА



Активизам расростире свет без граница
Ограничених, из себе искорењених субјеката
Туризам припрема модерног номада
За стартну позицију у трци без престанка.

Путник наопаког пута живота у покрету
Руши Пут живота у виделу истине
Духом утуљен, срцем и умом препуко
У једној држави освануо, у другој омрк'о, у стотој црк'о.

Асимилације кроз економске миграције
Спроводе расап човека и нације
По налогу злога што душама рије
Црвоток злог црва кужне номадије.