Из живога блата док извлачим ноге
Све у сат из сата кроз дане убоге
Блато пружа руке за глежањ ме стеже
Загрљајем блатним да ме навек веже.
Скривам се у себе пред поплавом блата
Које се прелива од врата до врата
Усамљено блато танким млазом цури
Скупљено у масу све бујицом јури.
Као тесто кипи умешено блато
Баш ће гробље бити глином обилато
И да не бих био жут, поиловачен
Дохватам конопац с облака добачен.
Нема коментара:
Постави коментар