ГДЕ ОСЛОНИТИ ГЛАВУ

Са дрвета познања добра и зла
Тренутну корист човек бере
У џепу космонаута стешњен
Пребледели месец сија стидом
Печурка од атома што чекају да прсну
Кажипрстом показује но! но!
Земља изровашена пацовским каналима
Птичарским мрежама умрежено небо
Где ослонити главу пита се онај
Што му дуга крила сметају да хода.

ОД ЧЕТИРИ ВЕТРА ДОЂИ

Прекршењем земљине теже
Неискрене лутке ограђују ваздушни простор
У вакууму лажи окамењене лебде
На уграбљеним узвишеним местима
Уметност преживљавања у сенци пендрека и рекета
У непомаку стоји живот
Без снаге да се смрти отме.

Заменом теза субота се изобличи у Велики Петак
Од забране до забране, од страха до страха,
Кроз катакомбе фантазама
Гад вија изгубљену сенку
Очима кртице, срцем миша, умом дивљег вепра
Из обоженог пешчаника
Зрно за зрном сипи.
Од четири ветра дођи Душе
И дуни да живот потече.

ВАШАР

Ходаџије пред временом не остварују бенефицирани стаж
Чврсто се ухвати времену за реп и прати га у стопу
Частиће те највидинијим местом на вашару баналности
А ти се отуд шепури, кочопери и тргуј сопственом сенком
Не лупај главу мислима о свршетку вашара
Уместо да мислиш о крају узми све што ти он,пружа
Крцкај, натенане, садашњост упаковану у лицидерско срце
И зашећерену јабуку
Не брини се вашар нема ни почетка ни краја
Он је средина у непрестаном току.

ОЈ КОСОВО

Ој Косово Србско судилиште
Душеспасно, ти Царско бојиште
Где се цена крви крвљу плаћа
И Србље се Христу Цару враћа.

Ој Косово Васкрсно Распеће
Крсте, с ког се у Небо полеће
Где Реч Божија кривом уму суди
И савест се из сна мртвог буди.

Ој Косово Србска риданице
Покајнице, Небеска станице
Сунце Правде сред тебе се спусти
Да се Србље огњевима крсти.

Ој Косово у себе враћање
Богу Бож'је у крви плаћање
Векови ти лучу распирују
За Небеса Србље регрутују.

Ој Косово колевко Јуначка
Подвижнице, вековна, Светачка
Блажена си радост мученика
Сунцем Правде умивеног лика.

Ој Косово Србском крвљу Свето
Од Србаља никад не отето
Слава и Част на Теби се стиче
Србин и Христ на Косову личе.