недеља, 28. април 2013.

ЗНАМ АЛИ; И ВЕРУЈЕМ



Знам да ће ме и неки нови гонити
Исто ко што ме и ови данас гоне
И да ћу све своје животне снаге
Не недраге потрошити а не на драге.

Али, и да ми сва звона на разум звоне
Друкчије не могу нити могу стати
Знам да сам на делу против себе
Али, и верујем да је то дело благодати.

ОПРОСТИ МИ ЗНАЊЕ НЕВЕРНИ МОЈ ДРУЖЕ



Под гомилом лешева и лешинара
Под закатанченим небом, без жара
На расцветаној усни зинуле земље
Док природа сва још жмирка и дремље,

Започе још један наопаки дан
Један од оних што на глави дубе
И још док свесност не разагна сан
Убијати ме почеше мислећи да љубе.

Ко издиже себе изнад мене више
Неправдом зграби двоструку част себи
Јер Писмо каже, зар да човек брише
Другог над собом држите у части
А он ме срамотом двоструком почасти.

Тај пријатељ није и бити не може
Макар се скрио у тренутни бљесак
Што ми подилази језом испод коже
А у шаци стеже за очњи вид песак.

Кроз мало добро пали роб зле власти
Свој злочин скрива подли будаласти
За малим добром велико зло пуже
Опрости ми знање неверни мој друже.

Сума твојих дела о теби сведочи
Пријатеље себи по тој суми тражим
А не по бљеску што заслепи очи
Док ми око врата стављаш омчу лажи.

петак, 26. април 2013.

НЕПРЕГЛЕДНА ЈАТА КАМЕНИХ ПТИЦА

Пред Свевишњим голи
Умотани у километре шарених крпа
У зноју лица свог удављени
Жудимо да мало запливамо у туђем
Пузећи тајном  туђег се докопамо
Давили се ил пливали
Обманом, бивамо, ми небивали
Рђом капљући гроб ископамо.

Провиримо из ничим нацртаних рупа
За окице мишје кроз које снивамо
Најурени из Раја синови греха
Покретима хитрим братску гулимо кожу
У паклу Рај зидамо грохотом безумног смеха
На глас се заклињемо, целивамо и видамо
У муку злобимо, па похулимо, заридамо
Прокунемо и замилујемо сечиво ножу.

Престасмо да будемо људи, по некој новој сили
Богови да бисмо били па се од огледала скрили
Откуд нас рогови страше што пробадају небо
У грудима неситост цвили
За згаженим слободним хлебом.

Из једне нас растрже жеље
Безброј потреба и треба
А господар смрти нас меље
Корицом поцрнелог хлеба.

Неискрени пријатељи света
Сишли с дрвета познања
Вијугамо поледицом крви
Кроз непрегледну таму змијања.

Пљувачи људске слободе, робље паклених страсти
Одметници од идеала, вечите Цареве власти
У себи дубимо гробове од себе просторно веће
На које нам братсво једнакости свеже полаже цвеће
Сложно навијамо глупост тај неуморни точак света
Братством златног идола заблудела органска штета.

Рој слаботиња гњилих, сабрани у бројчану силу
Корачамо кораком чилим ташти на себичну килу
Од силе промисла Божјег стукнути по свом погнути
Ми јалови вулкани под наталоженим пепелом смрти.

Завером насупрот ума опстајемо уз двоношце
У трвдокрилце зашли, стигли у тврдокошце
Перачи душа мусавих ракичином и пивом
За кафанским столом  мртви, жучно злобимо живом
Сводници телеса, набреклих, од замашћене глине
У мртвачки чвор дипломом намртво везаних руку
Ништавила, фикције света, отпала од суштине
Не оставимо за собом словом читљиву поруку.

Ко рибице на безумну глад умрежене
Кроз вреже обмане дубоко уврежене
Под обличјем вешто скројеног лица
Мушкарци бивши, жене и људи
Непрегледна јата камених птица
На грозној ветрометини земљине студи
На каменим ногама ко стећци стојимо
По себи дане и сате кројимо
Од себе далеки собом се бројимо.











петак, 19. април 2013.

ГНУСОБА ОПУСТОШЕЊА



Гнусници пустоше што ствараше свети
Благослове руше гнусни и проклети
Пустошење свуда где светиња сија
Отимач отима, убица убија.

У плићаку главе жабе три крекећу
И гнуснике зову на себичну срећу
Оног ко загледа у Божије лице
Изван града гоне и под каменице.

Гомила засипа камења гомилом
Навођена злобном сатанином силом
Све док Бог Небеске списе не отвори
И позове војску да гнусне обори.

БОЖЕ МИЛИ ПРАВДО ТИ ЈЕДИНА



Под обликом смерне побожности
Мртве душе и мртвачке кости
Криве путе спутише пред пуком
Па царују над народном муком.

Саможивље кроз издају гони
Земљу стисли адски легиони
Ножевима јури брат на брата
Крваве им руке до лаката.

Дуге жеље разум прекраћују
Злобном мржњом братска срца трују
Светско право уређује ђаво
Право криви кривом даје право.

Ил пречицом или изокола
Отпад тражи право од ђавола
Каиново царство у вис дижу
Кољу Правду крв с прстију лижу.

Безакоње у тајни се крије
Рука иста милује и бије
Оправдован себично ужива
Обесправљен и уморен бива.

Боже мили правдо Ти једина
Придржи ме руком са висина
Да Ти будем као стена стамен
Да се о мој разбијају камен
Све нечисте и све мрске звери
Што за паре најмују завери.

четвртак, 11. април 2013.

ИСТОРИЈА ЗЕМНА ПЛОВИ



Једни лажно оптужују 
Истините синове
Други на крст пресуђују
Трећи кују клинове.

Направише од распећа
Златну коку трговине
Саградише предузећа
На Голготи Твојој Сине.

Историја земна плови
Све кроз реку људске крви
По Твом трагу сви синови
Стижу где Ти стиже Први.

среда, 10. април 2013.

ХРИСТЕ БОЖЕ



Христе Боже свих светова славо
Ти што судиш по истини право
Почуј јаук чемера и јада
Из Савиног старог винограда.

Ти што ветру смер и правац дајеш
Ти што људска срца сва познајеш
Ти што судбу читаш на дну ока
Почуј вапај верних ти сведока.

Христе Боже Царе од милости
Скупи србске уморене кости
Духом дуни кроз срце у плућа
И оснажи народна прегнућа.

Ти што сунце лучама наливаш
И под земљом скривено откриваш
Ти што уво ради слуха створи
Почуј шта се по Србији збори.

Христе Боже Царе светих сила
Подај Србљу голубија крила
Да прелети логор љуте змије
Плавим небо свезане Србије.

Ти што Крстом мрску змију смрви
Ти васкрсли из умрлих први
Уморене из уснућа буди
И по правди издају осуди.

Христе Боже заљуљај небеса
Нек се земља из темеља стреса
Све високо са земљом поравни
И прекини овај вакат тавни.

Ти што дете у утроби ствараш
И за птицу и за мрава стараш
Почуј пород СветоСавског рода
Где поробљен вапије Слобода.

Христе Боже, Сунце правде сини
Адску таму са Србина скини
Из Србије разагнај демоне
Који Србље под туђина гоне.

Ти што паклу поруши зидине
И праведне изведе из тмине
Мани силом над Србијом клетом
И ко некад учини је Светом.

Христе Боже клицо рајских сласти
Ти што рушиш и постављаш власти
Сруши србске рушитеље злобне
Па постави верне и подобне.

Ти Свемоћни Победниче смрти
Пут Победни Србима пропути
Страдалнике дигни живом силом
Све сабери под Ангелским крилом.

Са небеских превечних висина
Отац шаље у виноград Сина
У руку му жезло правде даде
Да обиђе Србске винограде.

понедељак, 8. април 2013.

КЛИЦА СЛОБОДЕ



Клица Слободе песник звана
Вечном песмом кроз крлетку дана
Истину вечну и Правду пева
Бурама времена злог одолева.

Клица живота вечне Слободе
Ни гладна хлеба ни жедна воде
За Правдом гладује, њу опевава
Малаксава мре и Васкрсава.

Сирота Духом њега и иште
У стопу је прати губилиште
Чопори псина, чете убица
За њих и не хаје Божанска клица.

петак, 5. април 2013.

ТУЖНИ СУ ПУТИ



Тужни су пути, претужне воде
Којима људи ходе и броде
Радост је пламсај искре што гасне
Кад Пут Живота преотму басне.

Земља је поприште страшне Голготе
По којој се зверови погани коте
Зарасла у папке, кљове, чекиње
Гледа где људе прождиру свиње.

ВЕЗУЈУЋИ ПЕРТЛЕ



Везујући пертле на туђим ципелама
Проналазим Бога у својим венамa
Везујући ремен на туђој обући
Домаћин и странац постајем у кући.

У тишину гроба склањају ме с пута
Плаћени лажови трговци минута
Неумрли живот из гроба ме диже
За сведока вере змији што гамиже.