Ко преуми па помисли да је бољи
Од чокота Божјег светог, онај црни, зли, ђавољи
Нек га мутна ваља Дрина и Марица
С мача на мач осветника и убица.
Преумљењем ко се смами па се даде
Под плаћене светске звери и номаде
Нек му Сава и Морава рђу спира
Кроз векове без светлости и без мира.
За издајом ко се срамном полакоми
Нек му ветар, вода, земља кости ломи
Нек му лелек мрви плеву рода сненог
У пламену себе нашо изгубљеног.
Нема коментара:
Постави коментар