Моја душа претужна до смрти
Гроздови ми звезда откинути
Сам, опкољен приказама пакла
Бол разбијах бомбама од стакла.
Месец небом посрћући греди
Људско име под сећањем бледи
Нит ме има нити ће ме бити
Стопут ће ме живог сахранити.
Док колона мртваца промине
Мноштво руку скида са висине
Сви глинени трк под плашт свилени
Плес на концу или кост у лонцу.
Злом потучен или усандучен
Под гомилом поравњаван силом
Метиљавом проваљеном килом
Док ти тражиш где ниси где јеси
Царство Божје у души небеси.
Док проходиш од почетка крају
Данас бићеш већ са мном у Рају
Света туга над скота ме диже
Од угледног зар разбојник ближе.
Адских душа рај парама зидан
Само рајској души буде видан
Мрзост, завист зидају спратове
Кланови се дали у ратове.
Прости Боже безумље туриста
Што у души сагубише Христа
Па шпартају белосветском тмушом
Јурећи рај тела мртвом душом.
Нема коментара:
Постави коментар