петак, 28. јун 2013.

ОЧЕ ОРИГИНАЛА



Нека ме води невидљивим нитима
Светлост Твоја света што држи Небеса
Да се не сагубим сам у лавиринтима
Изгубљених душа и мртвих телеса.

Дубоко кроз шпалир Иштариних кћери 
Салома, Далида, дрских Језавеља
Проведи ме целог крај престола звери
Кроз тамни вилајет свих белих недеља.

Сачувај, саклони испод сјајног штита
Од гнуса безумља и погледа тупих
Унакрсне ватре незрелих бандита
Лицемерских крда и крпица скупих.

Кроз клановски рат свих партијских боја
Кроз мржњу ломаче и завист вешала
Благодаћу нек ме води рука Твоја
Непобедни Царе оче оригинала.

субота, 22. јун 2013.

НЕПОТРЕБНИ СЛУГА



Данима и данима, беспослен сам се врзмао улицама великог града као ником потребни слуга. Једнога дана улицом којом сам се беспослен врзмао наишао је један човек. Питао ме је зашто беспослен лутам улицама а ја му у одговору казах да нема никог да ме најми за рад. Рече ми да је он Господар винограда и да су му потребни радници у винограду. Понуди ми динар за рад који ћу уложити. Прихватих да му будем најамник и одох за њим у његов виноград. Не сећам се тачно али, мислим да је било негде око једанаестог сата када ме уведе у свој виноград. Завршисмо посао, и ево он позива мене последњег унајмљеног и исплаћује ми обећани динар. Не кривите ме и не завидите ми, ви који исто као и ја примате свој зарађени динар а који поднесте жегу дана коју ја нисам поднео. Јер ја сам само непотребни слуга и урадио сам само оно што сам био дужан да урадим. А погодба је погодба и дуг је дуг.

субота, 15. јун 2013.

БОЖЕ СВЕГ МИРА



Богоодступништво је увод у рат
Рат је ђавољи крвнички брат
По дрској лажи и по злој вољи
Који командује пуцај и кољи.

Пошаљи Боже Царе Свег Мира
Анђела кајања на гнусног и жбира
На покајње све да се диже
Све што још седи и чанкове лиже.

На позив Анћела ко се одзове
И пође да бели хаљине нове
Росом са неба у ревној страсти
Њега, с лукавим не упропасти.

Духове људске себи вазнеси
У Град Свег Мира где вазнет јеси
На дан данашњи пред Анђелима
И Твојим Светим Апостолима.

Боже Свег Мира сатану сатри
И његово крдо што мрзошћу снатри
Сатри и ратне профитере
Оне што лажући по злу сијере.

среда, 12. јун 2013.

РЕКА ЖИВОТА



Видљиво што је подложно је смрти
Утисак спољњи спољашњост и вара
До себе пут се Божанством пропути
Жртвеником срца без дима и жара.

Без конца река живота жубори
Под гором мутна а бистра на гори
Путници сви смо и црни и бели
Бесконачним током у чамце смо сели.

Течемо по своме ил по суду с више
По слову писаном ил га свако пише
За некога сутра за њим новог пловца
Пловимо брзаком од словца до словца.

ПОМАЖЕ БОГ



Помаже Бог рођени 
Духом Божјим вођени
Добро јутро створени 
Земним сном уморени.

Радујте се ви рођени 
Рађајте се ви створени
Свети Сава крви зове 
Да се Духом одухове.

Жито зрело већ се жути
И чокоти изврнути
Жетва приспе своме часу
Из сна скачи у ужасу.

Срп се оштри гвожђа тање
Пшеница ће да се жање
Пробуди се душо Србска
Па на врата греди уска
Из окова грешног меса
Тесним Путем у Небеса.

уторак, 11. јун 2013.

ПРХНИ ЛАСТО



Погибељ нам пројектују неке седе главе
Да нам омчу попритегну, намакну оглаве
У водове ратне прве младост рујну угурају
А на крају и старцима пушке дотурају.

Жетва стигла зрело зрно и кукољ израсто
Прхни ласто у висине све кроз небо тмасто
Слобода је с оне стране слободарских снова
Многе жетве досад беху није прва ова.

Само мртви смртни буду нерођени с више
Прхни ласто у небеса кроз муње и кише
Крај даљина наметнутих и близина скверних
Прхни ласто из неверних све до гнезда верних.

МНОГО ВРЕМНИХ НОСАЧА



Много је кочничара који заустављају проток
На низбрдици своје стрмоглаве слободе
Од таласања мноштва једва се сабере поток
А земља пуца од жеђи вапајно жедна воде.

Много наопаких воља упорних у грчу роба
Светлост под мерицу крију и руше град на брду
А време без милости цури и носи последње доба
Бог рече будите људи а људи не желе да буду.

Много је жречева таме између земље и сунца
Много идола гадних прах по прашини ваља
Мало је остало славних достојних људског врхунца
А много времних носача времљивих прљавих траља.

БАЈАЛИЦЕ БАБЕ



Бајалице бабе и њихове снаше
Кидишу на Бога и на оченаше
Прељубише лаж од истине више
Па сунцобран шире под оргијом кише
Власници тренутка што у ништа капље
У јези дрхтуре кад се месец штапље
Трчећи термити од сени до сени
Окрст себе реже у бесовској пени
Фантомке под маском спинованих лица
Слагачице тупе нечасних шестица.

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС И БРИСЕЛСКА БЕСА

БЕРЛИНСКИ КОНГРЕС И БРИСЕЛСКА БЕСА
Од 13. јуна до 13. јула 1878.
до наших дана 2013.

На Берлинском конгресу отеше нам верска права
Па уместо благог Христа банка нам постала глава
На Берлинском конгресу слободу смо стекли
Тако што смо пред банкара на колена клекли.

Независност вајна ова коштала нас собства
Ратом миром прошетасмо од робства до робства
Условљена независност уз правила строга
Да Храм Христов својом паром тера синагога.

Политика Христа диже на ново распеће
Сад Хришћани на Хануку припаљују свеће
Од државе осташе нам тек силни владари
Место једног добили смо на хиљде цари.

На слободну штампу увек пала беше тешка тама
Да се Србин не досети ко му Србску кичму слама
Од Берлина до Брисела развлачи нас од нас јачи
У Бриселу беса паде Косово је твоје Тачи.

понедељак, 10. јун 2013.

КРОЗ ПАКЛЕНЕ РАЈСКЕ БАШТЕ



Свака птица своме јату 
Свака змија своме сплету
Све у своме вечном сату 
И земаљском колоплету
Чисто срце чисто тражи 
Нечист нечисто куражи 
Скот са скотом чопор чини 
Да одоли у долини
Лажљив језик хуле вежу
У плитку и празну мрежу
Празне главе тегле маште
Кроз паклене рајске баште
Све у свему смути проспи
Пепелом земаљским поспи
Ил ошини по прашини
Па у празном празно скини.

ОЧЕ БЛАГОСЛОВИ



Кад се с трона сурва ђаволова курва
Засијаће лица Христових девица
Кад се достојанство палом мужу врати
У човека лице тад ће засијати.

Кад с командног моста Бог блудницу сруши
Одлакнуће тада свакој живој души
Коњима ће многим улар да се скине
Кад у своје руке дохвате дизгине.

Света Петко Србска Христова девице
Вргни у прашину ђавоље блуднице
Оче благослови курве што ме гоне
Да се бесне смире од мене уклоне.

недеља, 9. јун 2013.

ФИНЕС ИЗРАИЉАЦ



Финес Израиљац син Елеазара 
Свештеника Божјег у времена стара
Одврати гнев Божији од народног збора
Ревнујући врло против Велфегора.

Вечни Завет мирни од Господа доби
Што ревнујућ копљем злу Хазвију проби
Семену свештенство заслужи до века
Ревнујућ за Бога и Божјег човека.

Узмите се на ум Светог Саве чеда
Па не дајте телу да вам заповеда
Очевина ваша чува Завет стари
Тело Духу служи а Дух господари.

субота, 8. јун 2013.

ОТВОРИ ТАЈ ПРОЗОР



Отвори тај прозор да ти звезде кроче
У ту собу тамну робовања умног 
Да у ноћ отрче сабласне иноче
Што ти пород даше рода неразумног.

Ти неверни створе на квар заудараш
А боце с парфемом лакомо сатиреш
Талант затрпаваш уместо да ствараш
Себичношћу себе лакоћом потиреш.

Потрвени душе под праг сатерани
Да пламеном црним усијаваш очи
У лукавом братсву легиона враних,
Кроз прозор отворен из себе искочи,

Па окуси пехар слободарског нектра
Са врела живота праискони младе
И с дугом се стопи, буди део спектра
Палете небеске и рајске насладе.

НЕСАЗДАНИ СИЂЕ



Отпадак човека отпалог од Бога 
Што именом гордим себе људи зваше
Са оца на сина од рога до рога
Својом земном варком својски управљаше.

Неопрезно склизнув човек првосаздан
Коме жена рече да је слатка крађа
Осуди се Богом да умире ваздан
И циклично с мрењем да се опет рађа

Кад смрт царство склопи над силом рађања
У државу смрти васељену свеза
Да поништи навек пород покољења
Бог прозбори Сину нема одгађања.

Несаздани сиђе да лозу посади
Из крви му никлу, и хлеб из свог зрна
Да грехове људске пред Оцем изглади
И да га не прими ова земља црна.

петак, 7. јун 2013.

КО НИЈЕ ВИДЕО



Ко није видео нихил на скутеру
Нека скелом пређе Лепеницу мутну
Чим поцупне ногом по обали тврдој
Хитро нек се попне на возић за Жежељ
На трећини пута од себе до њега
Угледаће ово чудо невиђено
Ако му се од виђеног очи исколаче
Нек у миру грицка бакине колаче.

Ко није видео сома у прашини
Нек се назад врне скелом преке реке
Лепенице мутне надошле од кише
Цвикере покисле нек руком обрише
Па до миле воље нек угађа виду
Док тражена чуда у јатима иду.

НАПИШИ ЈЕДНУ ЉУБАВНУ



Напиши једну љубавну 
Рече ми једном девојка једна 
Ко роса на листу која беше чедна
А данас је кажу неком другом жена
Срећнијем или несрећнијем од мене
И шта је срећа а шта сан и пена
Кад је тако мало од среће до пене
Сем јединог Бога ко то може знати.

И ево са самог дна
Ове досадне пролећене кише
Којом небо по овој гњетавој земљи пати
Присећам се и по сећању пишем,
Присећања навиру, преплављују
Ко ова киша кишну канализацију
Поређење не баш срећно упосталом као и живот што је
А опет, пролеће је ко сад било кад срели смо се нас двоје.

Тад није лила досадна киша,
Не,
Тад нам сунце у у крв насу зраке своје
С трнцима расутим по очињем виду
Сретосмо се тако без хтења нас двоје
У првој жељи и последњем стиду
Као голубица и голуб на силосу крцатом зрелог жита
Она беше неухватљива, и једра а тако танковита
Па се сабирах, како да почнем, шта да је питам
Кад питање ме њено несабраног срете
И покоси ме, сасвим стручно до колена
Из њеног ми се лица смејуљило дете
А обратила ми се за брање већ дозрела жена.

Тако је то почело у једно пролеће осунчано
За којим протрча сасвим врело лето
Док пишем кроз прозор видим није тучано
Небо к'о малопре, нит тугом распето
Чујем киша грозом престаде да лије
Већ јато врабаца на барицу жури
Шта у јесен беше прећутаћу ето
У светињу тајне да се она скрије
До следеће неке кишне крвопије
Свршетак ћу песме предати цензури.

НУДЕ МИ



Они који ме упорно изгоне из себе
Обручем ме злобним са свих страна стежу
У њиховом грлу реч сам која гребе
Па ми сваког дана разапињу мрежу.

Нестанак ми нуде па да други будем
За маску да мењам своје старо лице
Да издавши себе и Бога и људе
Истинско јестаство заменим за трице.

Да кажем ја јесам и онда кад нисам
И да будем нисам и кад јесам био
Да из књиге живих ја будем избрисан
И то својом руком, и будем немио.

Нуде ми слободу на њиховом ланцу
Гомилама благо које рђа једе
И статус грађанства мени вечном странцу
Само да ме макну од Божје победе.