У почетку беше реч: Ко сви моји

недеља, 16. октобар 2011.

Ко сви моји - Рајица Марковић

Нема коментара:

Постави коментар

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

СРБОСЕК

Србин иде од века до века

Све кроз мучку сечу србосека

Србосек је друга страна крижа

Кроз векове Србину све ближа.

Боде, вади очи које виде

Па с очима и бубреге приде

Србосеком моћна рука млати

Он, тек служи неправедној плати.

Јуда исти под окриљем мрака

Шаком стеже триес сребрњака

Док властела злочином се гуши

Светска правда верски прогон врши.

Савест спава право се купује

Отров лажи чиста срца трује

Расап пршти по пакленом кругу

Свиња свињски муља кроз каљугу.

Слепац слепца без штапа и вида

Води, тера до стрељачког зида

Свети Оче не знају шта раде

Злоподобни злочинством се сладе.

Душе Свети са небеса сиђи

Без куцања у срца униђи

Па подигни пала са висине

Моћна копља војске Немањине.

Да избаве беде овог века

И крвавог пира србосека

Свети Саво опрост нам измоли

И опстанак у плачној јудоли.

ЈАГАЊЦИ И ВУЦИ СВЕТОГ САВЕ

Ми смо Срби рађамо се криви

Сто за једног да плаћамо цену

Време гази псоглав нечастиви

Трн му шапу мори прободену.

Трн у месу бесног створа мори

Бесно режи таму очну дуби

Опет паде на балканској гори

Јер тој гори трнови су зуби.

Ми смо народ што слободом дише

Благо јагње док пас не кидише

Ал кад псина мучки нас придави

Сава Сабор вучји од нас прави.

Да слободно име сачувамо

Бесне псине за грла хватамо

Тако било и јесте и биће

Док је века и док сунце свиће.

Царе сега мира прости

Ругач служи неправедној плати

У Каину губе се небрати

Жељом грешном себе свет претвара

У злог слугу и злог господара.

У заблуду Валамову павши

У крвницу реку запливавши

Бунтовници Корејеве буне

Бога руше новчанике пуне.

Грца душа у себичном лешу

Учитељи лажни уши чешу

Грех преласти улепшава лице

Демон дертом трза страсти жице.

Паљен ватром, сумпором, шалитром

За жељама док сам јурцо хитро

Греху грешан док усрдно служих

Цару сега мира презадуших.

Зли ме слуга у тамницу врже

Где грешници дуговања дуже

Ту сад цврчим на леду и жару

Док не платим и последњу пару.

Молбе дижем одговор не чујем

Кроз решетке небо погледујем

Не истресај до последње паре

Прости слабом Свемоћни мој Царе.

У небо ураста

Земља српска у небо ураста

Кроз корење Немањићког храста

Ту где Исток и Запад се срећу

У вековну Србињску несрећу.

Мушку крвцу проливамо густу

На Балкану у царству на Крсту

За слободу златнију од злата

Под ударом брата и небрата.

Распињани вером и вечером

Прогоњени аждајом и звером

На раскршћу између две ватре

Не дамо се зломе да нас затре.

Вук и Милош у нама се бију

Виле с Марком рујно вино пију

Наши ати небески крилати

Небом језде наши земни сати.

У уму нам закон Божји пише

Наше доле спуштава се с више

Наше цркве манастири фреске

Задужбине властеле небеске.

Србин гине радосно не жали

Загледан у Вишњи Јерусалим

Сади баште босиљка и смиља

Свети народ Новог Израиља.

На Косову равну

На Косову равну никну вечни сад

Времена се точак заглиби у Ад

Од витеза Крста до сапетог роба

Кроз кулук и шибе у слободу гроба.

Изневери време у свиленом руху

Бивше славе куле висе у ваздуху

Стрмоглав у дане кроз месо и крв

Гавранове дозва у гозбу на стрв.

Слепац слепца сведе у тмине што базде

Лажи, кради, убиј ако рад си мазде

Ту видела нема, свуд мерице црне

Истини се језик ту чупа и сече

Ил черечи друге ил нек те черече

Док неправи суд Правда не обрне.

Тужно Радовање

Пет векова турске крвне сетве

По Србији харач убираше

Под теретом расапа и клетве

Петсто лета Србин умираше

Ни јунака нит правде да сине

Да окупи траг расутог рода

Куса ропство несрећни Србине

Већ и не зна шта беше слобода

Мајка рађа, колац сахрањује

Жетва глава јесен престизава

Мук и лелек болно се смењује

Дене сено покошених глава

Земља стење Србин Богу клечи

Поје, плаче, сузом метанише

Да му ране на души излечи

И проклетство косовско избрише

Сажали се Господ на Србина

Кад прекали огњем крвна гвожђа

Па му даде одличника сина

Српску главу Петровића Ђорђа

Расте јунак од оца хајдука

Све болујућ своје раје муку

Као гвожђе кад окива вука

Тако ропство звонило хајдуку

Ватрен умом а челичан снагом

Божјим Духом дивно ослобођен

Бод дахијским наметом и љагом

Кресну буну вечни Карађорђе

Божји јунак, Божјом руком вођен

Плану огњем духа јуначкога

Као Мојсеј кроз пустињу прође

Челом војске пука народнога

Разгна Турке попали ханове

Сунцу врати златни сјај слободе

Па војничке рашири планове

А све гледа преко Дрине воде

Ал где сунца ту и сенка вреба

Црна сенка издаје ругоба

Да јунака одреши од неба

И окује леденицом гроба

И кад Вожд је по Русији био

Да од цара Руску помоћ иште

Место њега књаз се завождио

И спремио братогубилиште

Веру кумства завером отрова

Са још једним кумом издајицом

План намере најцрње искова

С Вулићевић изродом Вујицом

Паде Српска на спавању глава

Згасну месец, задрхтало грање

Згасну српска слобода и слава

Од Србије оста Радовање

Да већ ево читава два века

Туђа рука српске њиве жање

Крај колевке и секира чека

Где је јунак ту је Радовање

Крви сеје зреле главе жање

Српског јуде издајничка рука

Српска крвна њива Радовање

Сеје крвцу Вожда и хајдука

Опет Србин страда, нигде краја

Крвној њиви и Косову пољу

Од народа поста бедна раја

Коју вуци издајници кољу

Чуј ме Боже и Вожду дојави

Издаја се огњем покајала

Па се раја клања светој глави

Да би раја народ постајала

Боже мили чудом се пројави

Почуј лозу небоцарског грожђа

Српску славу опет успостави

Роди Србљу главу Карађорђа.

Краду ми

Краду ми село, фабрику, пругу

Нуде ми страх, безнађе, тугу

Краду ми кућу, колевку, славу

Нуде ми ропство, азил за главу

Краду ми претке, ћерчице, синка

Нуде ми лице које је кринка

Краду ми савест, правду, поштење

Нуде ми смрт, убиство, мрење

Краду ми ко сам, шта сам и где сам

Нуде да дају, нисам ил јесам

И док се питам зар још постојим

Краду ми земљу на којој стојим.

Тек имена ради

Нема мене, украли ми мога

Лепог лика од невиних зрака

Сва је куга из једног брлога

Огледала полупа ми лака

Дал да пушком по истину креснем

До на гору да четујем часно

Да укрешем у хајдучкој крви

Кремен грома у везане несне

У злотвора да припуцам први

Хајдук беше Божје чедо ласно

Свет се јадан брани тероризма

Ко то влада над тржиштем рада

Јал на рате јали на камате

Распињу те на крст мили брате

Теби плате само једно парче

Око репа врти се магарче

Док он једри по грашци ти зноја

Лебац гоји, здравија је проја

Масноћа се добија од меса

Једи лукац бели, црни, пресан

Трећом сменом излечићеш несан

Фабрику ти дигне па је сруши

На кредите каматицу вргне

Притисцима на рате те гуши

Док ти ланац око врата тргне

Продај земљу и брата што копа

Па привенчај лопова и попа

Вегни коња где газда нареди

Тражи петак под крилашцем среди

Теби даће отимањем њима

У порезу даће ти слободу

Динар плати а десетак кради

Све жеднике навешће на воду

Да се никад не досете глади

Овај глобус цеди рука иста

Европа је вазда стара дроља

Што породи сина антихриста

Ко скакавац да тамани поља

Песму пиши стиховима љуби

Зашто беле испљувати зуби

Буди песник тек имена ради

Раји лопов а помагач влади.

Уклета истина

Истина увек уклета

Био песник ил четник

Тек смрт ти отвори врата

За то време велика имена

Носе ко на модној ревији

Људи мали и велике хуље

Пристале на прописане норме

Жваћу у сласт плодове времена

Пијуцкају заносна пића

Вуку за нос наивне

Штипкају за гузове лепшу половину света

Жеднима замене места ватре и воде

Мало их пеку, мало их кале

А увек их добро исмеју

Готово као себе саме.

Мета у стрељани

Свлачигаће народњега тела

Развезују чворину учкура

На грабуљи прсте згушњавају

Око себе обрћу се кругом

Гледам, причам, тон ми искључују

Рад слободе мисли посну храну

Са слободном птицом у сласт кљуцам

Да ми нису подељени дани

Да висим ко мета у стрељани

Да устанем да на њих запуцам.

ГЛЕ ИЗГНАНОГ

Од кривице до кривице

На дежурству кривих кружим

Док ноћ гаси репатице

Певам да се не растужим.

На врлетној овој стени

На векове ноћ прилегне

Сви сањиви уморени

Смрт чекамо да нас стегне.

До свитања век ил пола

Дуговеки дочекаће ?

Они краћи с више бола

У по ноћи попадаће.

На обзорју шта ли сија

Двовековну тмушу стреса

Гле изгнаног Артемија

Христос диже у небеса.

Све гоњено за њим греди

И све болно жељно лека

Све скрајнуто за њим следи

Ступа човек до човека..

КУД БЕЗ ИДЕАЛА

Ура, ура, ура

Свет карикатура

У ширину расте

Загнојене красте.

Повуци потегни

У јарам упрегни

У глобалну вучу

У безбожну тучу.

Кад пробијеш љуску

Јајета и шлема

Кад надмудриш гуску

Видиш да те нема.

Променљиве слике

Мењају гледаче

Губитнике о час

У тал преиначе.

Два века те нема

Ни мртав ни жив

Ко миш испод шлема

На дежурству крив.

Чизма ти по лицу

Утискује шару

Бегом у ситницу

Служиш господару.

Ко те то окреће

Ти луткино дете

Од среће до среће

Ко ти омчу плете.

Слобода је пала

Како је подићи

Куд без идеала

Кроз мрклине стићи.

РАСПЕТ ДРАЖА РОД БОЖЈИ ЦЕЛИВА

На водама пред престоним градом

Где се Сава милује са Адом

Срце гори а стеже се усна

Ту где сврши издаја се гнусна.

Савезници у злу и безбоштву

Невидљиви устрашеном мноштву

Тамом скрити ископаше раку

Да траг утру српскоме јунаку.

У строј стали сатанини жреци

Издајнички запрашташе меци

Распет Дража род Божји целива

Из тела се оте душа жива.

Ко се плаши живога јунака

Он се плаши и јуначког гроба

Под завесом деценијског мрака

Чичу крије црвена ругоба.

Ал ко светлост под мерицу скрити

Кад ће светлост себе објавити

Петокрако кћери Синан паше

Ко ће скрити српске вечиташе.

ВИТЕЗОВИ СВЕТОГ РАТА

Свети Срби витезови Крста

Ваша вера и воља не суста

Кад вам племе паде под власт зверу

Знасте, то је казна за неверу.

Слободни се у ланце не дасте

Ватром вере маче исковасте

Па на јуриш у бојишта славна

Равне горе и Косова равна.

Крста Часног Свети јуришници

За слободу златну устаници

Ви некрсту дадосте расплату

У времену у вечитом рату.

Мачем миру повратисте сладост

Истину и правду Божју радост

Рат за светост Завет је од Бога

Кад се љубав попљује од злога.

НЕ ЈА НИСАМ ПЕСНИК

Не, ја нисам песник

Проповедник ја сам Христа распетог

У грозници ватре лудост сам од Бога

Што лудилом бунца како хоће Бог

Болесник, не песник.

Болник од свих болезања света

Ја срећан нисам све док има тужних

И нисам сит све док гладних има

Ја јесам уклета лепота ружних

И ватра расплаканог дима.

Не, ја, то ватра у мени пати

Јер ја сам болник, болестима вичан

Ја грешни слуга благодати

Од свих друкчији и свима сличан.

На благодатном огњу печем свој стих

Па су ми речи ко муњина деца

Хришћански бол у мени је тих

Људском слуху нечујан јеца.

Године су моје све трнови венци

Дани ми љуте живе ране

Од сунца заклоњен у земљиној сенци

Унакрст прођох све апсане

Пакао прекрстих уздуж и попреко

Свакоме ближњи од свих далеко.

Нејак сам, ништа у прах што се мрви

Последњи кроз ког се огласи Први

У туђинском мору, на усамљеној хриди

На водама многим покиданог сидра

Око ми сузно од виђеног бриди

Од руку и ногу испреда се хидра.

Водом се разливам хоризонтом модрим

Ватра ме у стуб лучезарни диже

Све даљи од себе себи ступам ближе

Усидрим у крв превремени лет

Необјашњив свету да објасним свет.

Не, ја нисам песник

То васкршња ватра хоће да се каже

Устајалој води што нигдином броди

И псима од сламе спали ноћне страже

И разгуба змију што пету уходи.

Дахом уста својих језиком од ватре

На буђење зовем оне који снатре

Чворове морнарске уклетога брода

Развезујем мушки под јецајем рода.

КАИНОВА

Кад образ огулимо са човека

Истерамо савест ван из ума

Плутаће духа лажљивог река

Земља ће бити зверска шума.

Кад из библиотека песника

Преписивачи дах истисну

Ућуткаћемо благовесника

Да гатари Каинови писну.

Кад из цркве истину изгнамо

Почистимо правду из суда

Бараби у руке закон кад дамо

Зацариће се Јуда.

Онда ћемо ножеве зависти љуте

У тела братска ко у бачве винске

Завртети ко што се шајтови врте

За наше жеђи страсне каинске

И у сласт исту ко и Каин први

Испићемо пехар Авељеве крви.

Кад протерамо крст из града

И љубав из одрвенилог срца

Каин ће мржњом да завлада

Над легионом хладног мрца.

Кад раставимо кост од кости

Здухаћима зависти и злобе

У свом и на свом бићемо гости

Које туђини робе и гробе.

Кад омудрају сви лудаци

Миши ко вуци почну да реже

Сав ће нам свет бити у шаци

Мува у замци паукове мреже.

Онда ћемо ножеве зависти љуте

У тела братска ко у бачве винске

Завртети ко што се шајтови врте

За наше жеђи страсне каинске

И у сласт исту ко и Каин први

Испићемо пехар Авељеве крви.

КАО БОГ

Стара змија властодршце гања

Да уберу с дрвета познања

Та што сваког прелашћује створа

Никад сишла са високих гора

У тренућу све земаљске сласти

Предочава жеднику за власти

С крова света поглед у даљ блуди

Видом чара шаптом слуху нуди

Кроз тишину мазни шапат звони

Све је твоје само се поклони

Све је твоје власник свега буди

Ко богови исти сте ви људи...

Чародејством гада проклетога

Доби народ новог као бога

На колена пред кушача клече

За власт земну неба се одрече.

ЈАОЈ МЕНИ

Јаој мени непотребној нози

Не виде ме моји као бози

Јаој мени у ватру ме туре

Па се смеју, мени сузе цуре.

Јаој мени јаој мојих јада

Зар да мучим кад ме трн пробада

Вапим јадан да се слух тим згрози

Ал не чују моји као бози.

Јаој мени и јаој и куку

Како ногу да мењам у руку

Нога носи а рука се вози

Ал не чују моји као бози.

Јаој мени ножурди у калу

Ја под столом руке на асталу

Точе чаше вина што се скрози

Ал не виде моји као бози.

Јаој мени у ципели тесној

Јаој лева шта ћеш ми на десној

Запертлана у незгодној пози

Ал не виде моји као бози.

Јаој мени што ме камен жуља

И милује коприва жаруља

Јаој мени непотребној нози

Не чују ме моји као бози.

КО САМ ШТА САМ

Ко сам шта сам где ћу да се тражим

Неприпадљив ни тамо ни вамо

Недруштвен да гомилом се тражим

Нико ништа усамљеник само.

Пођем десно одвуку ме лево

Ове танке ноге непослушне

Животом сам веку одолево

Година ме свака за врат ћушне

Немам крила па да будем птица

А без лета живот је каљуга

Доживотни раб човечјег лица

Према себи не пронађох друга

Тапкам местом а нисам тапкарош

Ни пијанац више ни женскарош

Прхну време младости лудачке

Сад ме гњаве болести старачке

Трошно тело срце млади оро

Који пут би још небо преоро

Ал беспутна влада нека сила

Летачима која креше крила.

ПОКЛОНИХ СЕ

Путем клецам духом пренемогнут

Оптерећен под теретом погнут

Ништа теглим пола века више

Свако псето на мене кидише

Светлости се стуба придржавам

Грешим страсно па грех окајавам

Напред назад под теретом климам

Ништа немам а опет све имам

Свет на мене гадљив је углавном

Што му брке не гладим огавном

Шта ћу куд ћу кад крешем на прву

Свете врли прости грешном црву

Пола века дакле младост прође

Зарудело сад ми киси грожђе

За овакве оста грожђе суво

Што га не бих под креветом чуво

Четри ветра у мени се сретну

Па на гору кушања ме метну

Куд ћу шта ћу грешан шта још могу

Поклоних се ал Господу Богу.

Афоризми Рајица Марковић

Пола живота сам преспавао, пола пресањао

Од поноћи до јутра спавам, од јутра до поноћи сањам.

Државно правна обавеза према мени.

Испуњена је мојим уредним извршавањем обавеза према њој.

Сви ми кажу да се не мењам. Нормално.

Двадесет година живот ми стоји у месту.

Захвалан сам држави која ми је омогућила

Да у миру, задовољно ћутим и трпим.

И пендрек је из раја изашо.

Крећем се ја.

Ал ми ципеле не прате сезону лето јесен.

С пријатељима се виђам у пролазу.

Радоснима завидим, тужнима се светим,

модеран у сваком погледу.

Хвала демократији. Даде ми слободу букања.

Што већу буку створим

већи сам демократски потенцијал.

Потпуно сам уклопљен у европске вредности.

Држава која нестаје, бог је у коме нестајем.

Веран сам институцијама

До потирања сопственог ја.

Речи су некад везивале људе, као вола рогови.

Срећа да смо данас у новом добу.

Језиком сам обишо пола света, очима још пола.

Ноге уопште нисам уморио.

Нгде ми и ништа не смрди.

Од како не гурам нос тамо где му није место.

Само да Бог да здравље,

А за остало сам нашо јаку везу.

Срећан сам у браку

Од како ми је жена у сигурној кући.

С комшијама сам у двоструко добрим односима

Кад им кажем добар дан, пожелим им лаку ноћ.

Где је црква млака

Ту су топла браћа.

Полиција чува јавни ред за плату.

А крши га за дневнице.

Из туђе главе удара по туђој

Ударце прима по својој. Полиција.

Полиција је у престоници показала

спољашњу заслепљујућу промену средстава силе.

У унутрашњости влада исти мрак.

Изаћићемо из економске кризе,

И то, с ногама напред.

Нису у праву који кажу да смо стадо.

Чопор нас је одавно растерао.

Сами смо криви.

Пристали смо да бирамо, једну од три шибице.

Да нам вера није недељни обред

Ни држава нам не би била кула од карата.

Председник је леп ко лутка.

Није чудо што вуче потезе које вуче.

Пут наше националне срамоте

Започиње путићима личних веза.

ПОСТАСМО ГОСПОДА

Постасмо господа ми до јуче браћа

Јутрос геџа крено возом из Сталаћа

Сав накркан луком румен и задриго

Господин на штајгу београдску стиго.

Слобода, једнакост, правда, ренесанса

И престона рупа Последња нам шанса

Исте ноћне даме жбире шибицаре

На две равни врте и за друге паре.

Ром шибицу ваља у Пицином парку

Профа врти пуну ал за страну марку

На вишем нивоу под разменом знања

Тече процес људског фалсификовања.

Ентузијазам тежак хиљаде еврића

Затрпава људске рупе без покрића

Кривопуће шири по Србији мреже

Мртве душе ћуте гладна тела реже.

За проданом душом прода се и дупе

Да га страни купци фирцају и крпе

Ал ко рећи марви жедној туђе крви

Да ће задњи бити јебан ко и први.