четвртак, 28. фебруар 2013.

У ИСТОМ МРЦУ



Понос по носу по џепу срам
У изгон правду воду на плам
У мрежу душу позу у рам
Ил мрети мушки стамен и сам.

У гробу стиснут иако жив
У прогон кривих ил бежи крив
У месу румен у лицу сив
У истом мрцу кепец и див.

среда, 27. фебруар 2013.

ПУКНИ ПЕСМО



Кад салијем слово у олово
Пукни песмо па заглуши уши
У муку сам болове болово
Пукни моћна противника сруши.

Пуцњем Духа радост ми објави
Јер јазјазих воду у слободу
Пуцај моћна моћ победе слави
Тобом сретох лавића у ходу.

Пукни песмо радошћу надошлом
Са тршћаком нек трепере кости
Царуј силна над тужњавом прошлом
Тобом нађох уљаник радости.

уторак, 19. фебруар 2013.

ЈА НЕМОЋНИ И ЈОШ УВЕК ЖИВ



Вољом моћника сахрањен 
Ја, немоћни и још увек жив
Додуше, не баш у првој цвасти
Обећавам, земљом нахрањен
Да нећу да гребем из укованог сандука
Да ћу у лицу бити жут, ил' сив
Ил' како већ нареде надлежне власти
Што ме земљом засу баш њихова рука.

Обећавам, такође,
Да нећу ничим нарушити урлик пука
Ни уснулу савест пресретати ноћу
Мртав бићу како већ нареде вође
Што ме земљом засу баш њихова рука
За њихово добро мртав бити хоћу.

Одричем се жеље, и ево не желим
Да у ноћ младине кад се тару жеље
Огрнутим духом под чаршавом белим
Из гроба изађем на сусрет недеље
Притегнућу гроб да не пукне брука
Оних што ме засу баш њихова рука
Земљом што притиска до гушења крика
Сачуваћу миром сан тих праведника.

недеља, 17. фебруар 2013.

ДУХОВНИ САБОР



Даљине имају власт над просторним заробљеницима
Над заробљеницима времена време
Ослобођење од свих граница изненада се деси
Кула времена у прах се распе а просторна међа пукне
Да се духови слободе саберу.

Духови се деле на добре и зле, на истините и лажне
Праведне и неправедне, слободне и свезане
Између ове две групе стоји ваздушни зид
Изнад овог зида сви се језици сливају у један, језик љубави
Испод влада неразумни гнев и шкргут зуба.

У сваком од нас ваздушни зид држи вечну границу
Истоветно као што је држи у свету око нас
Свако од нас слободном вољом бира где ће
Нико не може и тамо и овамо, мало горе мало доле
Али коме ово данас говорити, коме чулу и којим језиком.

петак, 15. фебруар 2013.

ПРИНОС ИСПОВЕСТИ



Младост ми је злочин била
Старост казна строга
Младићка ме слуде сила
Па прогневих Бога.

Младост бујна, сила кипи
У природној грешној моћи
По безумљу жеља сипи
Ко кад киши по поноћи

Демон блуда и пијанства
Гонио ме преко брда
Од изгнанства до изгнанства
Бунтовна и грехом луда.

Волех лудо, наопако
Ватром црном разгореван
А мрзео баш опако
Па мрзитељ бејах реван.

Ватром лудом препотопском
Свим чулима грех славио
Бунтовао душом ропском
Грешне руке крвавио.

У безумље кад ми кану
Божје росе чиста свест
Грех оставих и кафану
Да послушам Благу вест.

Из греховних умирања
Он ме диже кроз савест
Да на олтар покајања
Принесем му исповест.

Кајањем ми песме дишу
И не жуде славе сјај
Нек за славу други пишу
Ја пишем за опроштај.

Ова гроза није поза
Песника што себе пише
Баук греха што ме сроза
Још у мени смрадом дише.

Грех остављам Бога срећем
Младенца у старца примам
Победника над распећем
У којему опрост имам.

Нит почиње нит пролази
Живот с нама ни ми с њиме
Син стопама оца гази
Породично носи име.

Крстоноше од рођења
Презимена Крст вучемо
За спас нових поколења
Ил њим лозу дотучемо.

четвртак, 14. фебруар 2013.

КАД ОН СИЂЕ



Кад Он сиђе у глобално село
Да нареди бербу винограда
Изаћиће дело на видело
И човека и људскога гада.

Кад Он сиђе у глобално село
Да пшеницу од кукоља дели
У тренућу поцрнеће бело
И у трен ће црно да побели.

Кад Он сиђе у глобално село
Да Каину братску крв заиште
Закукаће све песмом понело
Срушиће се светско позориште.

Кад Он сиђе да по правди суди
Ватром вере земљу да испита
Дал ће веру пронаћи у људи
Ил неверни савез каинита.

недеља, 10. фебруар 2013.

НЕДЕЉА ЉУБАВИ



Беше то у једној балканској крчми на друму
Пре но што Загреб по стоти пут постаде Еуропа
Укрстише ми се возови у момачки разроком уму
Рушећи устаљени ред вожње окошталог менталног склопа.

Ти млада, ја млад и луд а једно другом кротки
Огледала око нас, твој лик око мене свуда,
Пијан од тебе потражио сам спас у вотки
Ал спаса ниоткуда,
И последњи дамар ватра ми љубавна проже
Два изгубљена странца приљубљена у средишту чуда
Па завапих, заустави време Боже.

Али време, по старој навици текло, на катедрали испуњавало уру
А ја, радио све да нам се умноже очарани дани и сати
Водио те да реазгледамо тисућлетну културу
Што би рекла наша браћа по ножу, Хрвати.

Бејах ко никад пажљив и фин
Ја чије су ноћи биле сирови пир а сви дани губави
Не беше фебруар ни њихов свети Валентин
А ми у сред Загреба прослависмо недељу љубави.

четвртак, 07. фебруар 2013.

СРЕТАЊЕ ГРЕШНИКА



Кад у себи нађох све грешнике худе
Свим гресима земним умрљаног лика
Тад спознах и живот и све грешне људе
И једног јединог Сина Праведника.

Сретањем грешника ја и Бога примих
Да тајанством светли у срдачном храму
Па главу приклоних и руке поднимих
Да светлост разгарам и одгоним таму.

Он за мене умре на крсту распећем
Носећи свој крст ја ћу за Њим ићи
Пред Њим ћу на Цвети пут посути цвећем
У Царство Духова за Њим ћу отићи.

Рођење и смрт, две супротне стране
Истих двери рајских чедних као млечност
Кроз једну се вечност снизује у дане
А кроз другу дани узносе у вечност.

Колико је пута рајски дар од Бога
Грехом раскопаван до дна пакла сведен
Рукама грешника и шапатом злога
Род људски на земљи до конца доведен.

Колико је пута Бог обнављ'о лице
Испод само њему знаног вела тајне
Грехом упрљане земаљске блуднице
У лик јој улив'о невиности сјајне.

уторак, 05. фебруар 2013.

ПЕШЧАНИК ЦУРИ



Времену лажи пешчаник цури
Мерице пуцају духом слободе
Устаје кљасти, сиромах жури
Ношени извором живе воде.

Трговци! бацајте мерице лажне
У бег пред бичем трком из храма
Долазе слаби да посраме снажне
Да живот потече улицама

Самртним грчем стегнутих руку
Редова првих фарисеји
Столице стежу, кроз јао и куку
Народног стада а стадо блеји.

Вихор с небеса земљу походи
Пале да дигне моћне да скруши
Бог се човеком кроз Дјеву роди
Да спас донесе покајној души

Домаћин куће на гозбу зове
У свету моћних неважне мале
Скрушене кћери и синове
Чија се срца љубављу пале

Ево га старо за ново мења
Десницом својом учини силу
Творац и цар сваког створења
Пре века чуван у Очевом крилу

Охоле разби у мислима срца
Владаре с престола у прах да свали
Да Истине пожар јачи од сунца
Радост донесе нишчим и малим.

Добрима гладне храни до сита
Богате празне пушта у студ
Он што све зна а ништа не пита
Он Љубав, Милост, и Страшни Суд.

недеља, 03. фебруар 2013.

ЗАПЕВАШ ЛИ ПЕСМУ ГОМИЛЕ

ЗАПЕВАШ ЛИ ПЕСМУ ГОМИЛЕ

Запеваш ли песму језиком гомиле она ће те окитити ловором,
Јер гомила воли да слуша оно што наслути кратком мисли а још не изрази говором.
Гомила је женског рода и ужива кад је партнери лажу,
Кад јој се дрско удварају, једно мисле а друго кажу.
Гомила расте нестанком својих највернијих чланова.
Подељене у разне интересне сфере гомиле сачињавају скуп истородних кланова,
Који се за превласт међусобно боре и ратују.
Кад интересно примирје склопе у Каиновом братству братују.
Организоване гомиле под управом политичких партија,
Уређују друштвени живот парламентарних демократија.

ВЕКОВИ ПРОЛАЗЕ



Док купујеш злато у огњу искушења жежено,
Тужних очију гледаш како се о камен спотицања
Спотичу они што Ти потпаљују огањ под табанима.
Ти богаташ који ништа немаш,
Ти сиромах који друге обогаћујеш.
Самилостиво јечиш док се о стену саблазни
Саблажњени саблазњивачи у ништа разбијају.
Милост слави победу над судом,
Скрушеним, готово плачним гласом
Изговараш њима који у камен затворише срце.
Векови пролазе а Ти остајеш, увек исти
Да сведочиш истину коју њих све мање хоће.