Кад на папиру помру сва слова
На једној ломачи сви устави плану
Кад блато провали људску брану
А у свирали танкој задрхти јова.
Тражићемо се светлошћу свеће
Кроз пештере и пећине неме
Сабраће житница под земљом семе...
Кад живих на земљи бити неће.
Кад очи избуљи адска тама
А отворени вид под земљу оде
Тећи ће живот кроз подземне воде
Док смрт буде харала улицама.
Нема коментара:
Постави коментар