Препознавши бога у њеним очима
Игубио је тло под ногама
На мах преображен у зрачно лебдеће биће
На релацији небо земља.
Стало је време, секундаре пале
Плимом блаженства вечност потекла
Земља и на њој кућице мале
Нестајаше у заграничном простору ума.
СвеМир се преливао из срца у срце
Небо у себе почело да тоне
Љубавним сусретом две жеље у мору
Једне испражњене васионе.
Нема коментара:
Постави коментар