Стадох да одморим, време да сачекам
Воз касни 3650 дана, стојим ко покис'о
Од незгодног сведока зазире сен човека
Осмишљавам бесмисао са свих страна стис'о.
Са деветсто шездесет девет Метузалемових лета
На триста шездесет девет магловитих месеци
Од Раја до пакла спушта се планета...
Сребрно уже крате извикани жреци.
Ратовима крвавим, хладним, медијским
До елитне комунофашистичке идиле
Вијугавим кретњама демократским, змијским
Уговор о удруженом раду оверавају посвађане силе.
Мудрачки тимови мудрују на пропасти човечанства
Прозлише се дани, немиле године лудују
Мисија се приводи крају људског земног посланства
Задрхташе кућни стражари погнути у јуначком венцу
Уз песме веселе звук слама се точак на стунденцу.
Нема коментара:
Постави коментар