Он беше рођен из љубавне везе Бога и човека
Створенима за чудо и противљења знак
Био је свуд и у свему и пре и после свега
Један у свима који се увек враћао себи.
Постао је сметња, ни једна група није могла
Да га подјарми и асимилацијом погуби.
Он је био одозго а они су били одоздо
Он је био уље помазане љубави, а они вино
Земаљског чокота, вино и уље једно у другом
Да се вечно мешају а никад не помешају.
Он је увек овде и јуче и данас и сутра, увек.
Плови над вином прозиран и невидљив.
Кроз њега као кроз ништа пролазе сунчеви зраци
Кроз њега свет добија дах и топлоту
Он је слобода коју у себе не може да прими
Земаљског чокота гажењем муљано вино.
Нема коментара:
Постави коментар