БЛАГОВЕРНО ЦАРСТВО

Свештеници Царски помазују Цара
Име Цара Бог Отац изговара
Да у име Божје Божји народ води
Да се народ рађа, развија и плоди.

Царским Духом Божји поданици дишу
У земаљском царству Небеским миришу
Од милости Божје свако лице блиста
Свако срце слави Васкрслога Христа.

Вечна љубав веже свештенство и Цара
Добру сваког слуге Бог се живи стара
По Божијој правди и љубави Сина
 Све су душе једна народна целина.

У народном телу благоверног Царства
Уз Царско свештенство Божанског посланства
За добро Небеске и земне задруге
Духом Царским служе од Цара до слуге.

Свака душа жива живог Бога моли
Да уклони коров чим бодљу помоли
Ту трн не дорасте да тело пробије
Ни отровни жалац демократске змије.

ИСТИНА И ПЕСНИК

Истином напојен песник књигу пише
А Дух га узноси на лествице више
Некидива врпца истина и песник
Она његов извор а он њезин весник.

Век земни проживе сестрински и братски
Ако не постане лажов демократски
Због истине песник и у смрт је спреман
Јер му она откри да смрт није неман.

Пред истином песник не може се скрити
Јер песник се може тек истином бити
Истина и песник јединство у двојству
У служби су светој Божанственом Тројству.

НЕУКРОТИВ

Хајдук један стари залего за букву
Па кроз дурбин гледа демократску цркву
Гледа око цркве вашарске трговце
Док скидају с ражња реш печене овце.

До вечери гледа при залазном сјају
Све док руке људске цркву закључају
У јатима свуд се сјативши празнина
Ћути док брод стари купа месечина.

Понекад га хвата гнев старијег брата
И тад вежба самим собом да барата
Према њему свет је вазда био против
Јер он њему оста хајдук неукротив.

Неукротив виче почуј Христе Царе
Зар туђини Твојим домом господаре
И домаће Твоје прождиру у сласт
Безакоње себе прогласи за власт.

ПИШИ ЉУБАВ

Пиши кад те игноришу
Пиши кад ти слова бришу
Пиши кад се јед накупи
Пиши љубав дуго трпи.

Пиши кад те зграби машта
Пиши љубав све опрашта
Пиши кад те бол покоси
Пиши љубав све подноси.

Пиши кад ти тесно скроје
Пиши и не тражи своје
Пиши и кад свет не хаје
Пиши љубав не престаје.

Пиши кад је лоша клима
Пиши љубав не надима
Пиши око кад не види
Пиши љубав не завиди.

Пиши сав свет кад се смути
Пиши љубав се не љути
Пиши кад све мржњом пламти
Пиши љубав зло не памти.

Кад зло вреба као кобра
Пиши јер је љубав добра
Кад те земно позлеђује
Пиши љубав побеђује.

У МЛАДОСТИ БИВШОЈ

У младости бившој живео сам телом
Оном грешном страном вођен крвљу врелом
Срце моје беше вулкан који кључа
Пречником се кретах ватреног обруча.

А младост се пуста одужила беше
Смотрих око себе многи остареше
А ја на свет гледах очима детета
Опчињеног дивном игром пубертета.

Тад кафани нисам остајао дужан
Пред њом сам застајо вазда разоружан
Оном војском што јој у утроби кува
Чим се добош војни такне мога ува.

Од љубави жедан тад извор не бирах
Јер неколко пута умал дехидрирах
Шта се прво нашло ја жедно искапих
Ал жалости моје никад жеђ не напих.

Нисам био штребер светлим циљем вођен
Задовољан кожом у којој сам рођен
Не хтех да је мењам за шарену змијску
Ни ону најдебљу скупу крокодилску.

ПОМОЗИ БОЖЕ

Негадљив на гадост лажем самог себе
О поштењу причам док поткрадам тебе
А ни ти од мене ниси ништа бољи
Живимо по својој не по Божјој вољи.

Свет нам је у срцу не крст и распеће
Тргујемо срећом, ми смо деца среће
Овај свет је нама у удео дат
Нек под јарам Божји други гура врат.

Деца среће тако међу собом зборе
Вребајући свог несрећног да оборе
А кад деца среће израсту у људе
Ђаво им да власт да несрећом суде.

Деца среће нису људи благослова
Зато и не хају за реч Божјег Слова
Кад из легла среће деца се умноже
Шачици несрећних тад помози Боже.

ДОК ЈЕ КРСТА

На Крст Часни благодат се слива
У којој се Дух слободе вије
Ту се човек Божанством умива
Без Распећа ни Васкрса није.

Крстом Часним вазда живе Срби
За Крст часни жртвују животе
Србин Христов са Распећа љуби
Чува Завет Господње Голготе.

Вазда Србин с некрстом се туче
Судба му је Божја исписала
Да се Крстом у Христа обуче
За рат часни против бесних ала.

Где је Крста вазда Србство ту је
Вековима крв са Крста лије
Са Крста се србски језик чује
Док је Крста биће Србадије.

НАЈГОРИ

Најгори сам био док сам био телом
Служио за подсмех свету оболелом
Од кад јесам духом што ми тело створи
Оболелом свету посто сам још гори.

У многа сам друштва светска улазио
Али ни од једног никад нисам био
Почесто и изгнан из друштвеног круга
У самоћи нађох највернијег друга.

Што сам, опрости ми свете мој манити
Ко је теби икад мого угодити
Ти пред месом клечиш а духове гониш
Све што је над тобом журиш да уклониш.

ЧАСНИМ КРСТОМ

До ослобођења из зачарног круга
Наизменичних злих понављања
Наношења зла другом
И подношења зла од другог
Круга у ком ђаво наизменично мења лица
Не откривајући никад прави идентитет
Пресвлачећи се од шалтера до ординације
Од оптуженог до судијнице
Од директора до чистачице
Од жртве до убице.

БИЋЕ СКОРО ПРОПАСТ СВЕТА

Има нешто што је прошло а што може да се врати
То је Закон Бога живог силом Божје благодати
Благодат нам Господ шаље да му Закон испунимо
Прославимо Бога вечног а ђавола прокунимо.

Док ја живим испод неба ти на земљи срећно трајеш
Што ми Бог на поклон даје ти купујеш и продајеш
Безакоњем ти уживаш црном ђаволу прикључен
Безакоње мене гони јер од њега сам одлучен.

Биће скоро пропаст света срозаног до мизерије
На жалост већинске странке саздане од материје
Пропаст света припрема се и у речи и у слици
Примиче се суд и вама светског греха послушници.

Има нешто што је прошло а што може да се врати
То је Закон Бога живог силом Божје благодати
Благодат нам Господ шаље да му Закон испунимо
Прославимо Бога вечног а ђавола прокунимо.

ЉУБАВ ЈЕ БОГ

Има у мени нешто старо и огорчено
Ал има и нешто младо и вечно зелено
Љубав је оно што није орочено
И што је младости росом умивено.

У Америци лепо цвеће не мирише
Ко што је наше мирисало пре
На небу Француске тама прстом пише
Од недостатка љубави Европа мре.

У земљи у којој не мирише цвеће
И под небом на ком звезде не сијају
Брак је јавно осигуравајуће предузеће
Чији се осигураници тајно убијају.

Љубав је Бог што живот из два срца рађа
И два Божјим чудом пронађена тела
Живота је више што је љубав слађа
И само он влада где је она врела.

За мушко женску љубав ко не мари
Светским духом себе он је разболео
Над његовим гробом бију добошари
Умре сиромашак што није волео.

Има у мени нешто старо и огорчено
Ал има и нешто младо и вечно зелено
Љубав је оно што није орочено
И што је младости росом умивено.

СВЕТИ ПРОРОК ИЛИЈА

Рида народ земни тмасти
Ког заводи дух пропасти
Преко својих предходника
Злих идолопоклоника.

Док зло грехом свуд убија
Пева Богу сва Србија
Научена од пророка
Шта ће бити до ког рока.

Свети пророк њен Илија
Антихриста зло сузбија
За људске се душе бори
Сад ко на Кармилској гори.

Док зло царство земно мори
Из Небеског он говори
Сузбија лаж антихриста
И Господа слави Христа.

Кад времену крај ће стићи
Илија ће с Неба сићи
И силом Божанске власти
Помрсиће план пропасти.