Из гротла песка пустиње ужарене
С неверицом гледам земљу обећану
Пред виђеним се шире устрашене зене
По дрвећу плодви рајски ко на длану.
Дал ће ми снага клонути ил неће
На прагу те земље где тече мед и млеко
Мој син већ убра затечено цвеће
... Дал је за мене све сувише далеко.
Док се колебам подељен на двоје
Кроз облак силином гром стаде да јечи
Све то што видиш пред собом је твоје
Јер Царство је моје у сили, не у речи.
Нема коментара:
Постави коментар