Ноћни духови претурају поцепане поставе душа
Траже заувек изгубљене зраке сунца чедности
Нема онога што није сачувано топлим срцем
Остаје пад у агонију наметнутог заборава.
Немогући бег и трка са немилосрдним црвом
Кроз тужно и претужно време тихог издисања
С досадним песком из пешчаника и смрт сипи
Зауставља точак живота на давно згаженом срцу.
Нема коментара:
Постави коментар