Кажу да сам мрачан човек и поета
У мом огледалу они одраз света
Кажу да сам тежак од камена тежи
Они што се лове ко птице у мрежи.
Једним грехом греше а другим се теше
Жеље тела јуре док се не олеше
Кад им леш засмрди и кад смрад осете...
Сто врачара прођу док се Бога сете.
Кажу да из мене сто лудила звечи
Што се држим чврсто свете Божје речи
И Бог би га знао шта још друго кажу
Док лажљивом ватром ломачу подлажу.
Нема коментара:
Постави коментар