Утихнули гласови прави проредила се истине слова
Полудели ветар врти лименог петла с крова
Године појести треба, маст се са усана цеди
Од туђих се очњака пази у чопору себично једи.
Време је апетита и рушења невиних снова
Лутке на концу цеде и утиру сузе кловнова
На црно сивило тече обмане конац се пружа
Крај му се не назире у трњаку црвених ружа.
Нема коментара:
Постави коментар