недеља, 30. децембар 2012.

КРОЗ ТОПЛОГ ЗЕЦА



Аутомати за прерађивање хране окрећу вредно педале глобуса
Кроз топлог зеца преварених варалица посрће живот го и бос
Чекам да остварене вечне победе добију временску димензију
Да нам се будућност већ није десила не бисмо имали кривице
Овако, немамо изговора за погрешан избор.
Потрошити себе на популарним акцијама идеал је аутоматизованог трошаџије времена
Ко је ветар скупио у прегршт одавно се само најређи питају

среда, 26. децембар 2012.

ДОБИЋЕМО НОВУ АЛУ



ЗБОГ НЕСПРЕТНИХ РУКУ КРАЂА
УЗЕЋЕ НАС ДИНКИЋ МЛАЂА
ДОБИЋЕМО НОВУ АЛУ
ДА НАС ЖДЕРЕ НА ЛОКАЛУ.

РЕПУБЛИЧКИ ПЕНДРЕК МАШЕ
ДА ОТЕРА С ВЛАСТИ НАШЕ
С ВЛАСТИ НАШЕ ОДРОЂЕНЕ
С МАРИЦАМА ПРИВОЂЕНЕ.

ПОЛИТИЧКИ ИЛИ НИЈЕ
НЕСТА ГЛАВНОГ ШЕШИРЏИЈЕ
ЗМИЈОГЛАВЦА ОД ЗАНАТА
КОМШИЈЕ СА СВАКОГ СПРАТА.

КОГА ГРАБЕЖ ЗВЕРСКИ ВИЈА
ДА СВЕ ЗГРАБИ ХТЕДЕ ЗМИЈА
ТУ УМ ПУЧЕ МРТВОСЛОВЦУ
ЗГРАБИ СПРАТ АЛ У ПЕТРОВЦУ.

уторак, 25. децембар 2012.

ДО ЗАВЕСЕ СВИТАЊА



Одметнути се од одметнице од Љубави одметнуте
Што даље од загрљаја јој мрзости, смрти, лажи
За провалију далеко од ишчадије бесне опседнуте
Подизати семе горушице у стабло куражи.

Невидљивима видљив видљивима стран
Мирис и задах у посуди плоти кроз дан ко кроз ноћ
Кроз ноћ у барци невиних снова у будних сан
До завесе свитања за којом се смењују слабост и моћ.

КАД БОГОВИ ОБУКУ ПРУГАСТА ОДЕЛА



Кад богови обуку пругаста одела
Престаћу да дишем ко риба на сувом
Подигнућу старе кости из пепела
На пропаст злотвору стамен над протувом.

Кад пробије време јаз поганих руку
Да живот потече током који ваља
Отворићу давно скривену поруку
Јуродивом племству одбаченог Краља

Кад богови обуку одела на пруге
А слободе сунце из очију сине
Светлошћу ћу лице умити од туге
Све док неко пруге с богова не скине.

ПОСТАВИХ ТЕ НАД ИМЕЊЕМ СВОЈИМ



ПОСТАВИХ ТЕ НАД ИМЕЊЕМ СВОЈИМ
ДА УПРАВЉАШ ПО ИСТИНИ ПРАВО
НАД ТОБОМ САМ НЕВИДЉИВО СТОЈИМ
ДА БИХ ТВОЈЕ МИСЛИ ПРЕСЛИШАВО.

ПРАВО РАДИ И НЕ БОЈ СЕ СУДА
МА ТЕ КРИВДА ПРАВОГ ОКРИВИЛА
САВЕСТ ЧИСТА ПРЕТУРИЋЕ БРДА
ДА БИ БОЖЈОМ ПРАВДОМ ЗАДИВИЛА.

ВЕРА БОЖЈА НЕ ДА СЕ ВАРАТИ
БОГ ЈЕ ОГАЊ ШТО ПРОЖДИРЕ ЉУДЕ
ДОБРО ДЕЛО ДОБАР ГЛАС ИСПРАТИ
ЗЛОДЕЛНИКУ И УНУКЕ ГРДЕ.

НЕ ДОТИЧИ ШТО БОГУ ПРИПАДА
ПАЗИ НАРОД КО ЧЕЉАД НЕУКУ
МОЈ ЈЕ СЛУГА А ТУЂ КОЈИ ВЛАДА
МУДРО ВЛАДАЈ НЕ СНИСХОДИ ПУКУ.

ПОСЛУШАШ ЛИ ОВЕ РЕЧИ СВЕТЕ
ДУГА ВЕКА БИЋЕ ТВОЈА ВЛАДА
НЕЋЕШ ЗНАТИ БУНЕ И ОДМЕТЕ
НИ ЧОВЕКА ШТО НА ПРАВДИ СТРАДА.

У УПРАВИ БЛАГОСЛОВЕН БИЋЕШ
ВЕРНИ ЋЕ ТИ САРАДНИЦИ БИТИ
ЧИСТИМ СРЦЕМ НЕЧИСТ ПОБЕДИЋЕШ
СЛУЖБОМ ВРЕМНОМ ВЕЧНОСТ ЗАДОБИТИ.

ОДСТУПИШ ЛИ ЛЕВО ИЛИ ДЕСНО
ОД ЗАВЕТА ВЛАДАРСКЕ ТИ СЛУЖБЕ
ЗАЛУТАЋЕШ У МРАЧНО НЕСВЕСНО
И НА СЕБЕ ТОВАРИЋЕШ ТУЖБЕ.

ПОД ТОБОМ ЋЕ НАРОД УЗДИСАТИ
СЈАЈ РАДОСТИ НЕСТАТИ СА ЛИЦА
ТУЂИН ЋЕ НА ТЕБЕ КИДИСАТИ
ПРОГОЊЕН ЋЕШ БИТИ КО ЛИСИЦА.

АЛ КАД УЗДАХ ОБЛАКЕ ПРОГРЕБЕ
ЈАУК СТИГНЕ ПРЕД ВЕЧИТОГ ЦАРА
ОБОРЕНЕ ДИГНУЋУ НА ТЕБЕ
ДА ОБОРЕ ОНОГ ШТО ОБАРА.

субота, 22. децембар 2012.

КАД СРУШИМО ГРАНИЦЕ



Кад срушимо границе од срца до срца
Пожелимо другом пре но себи боље
Кад не буде брата да у леђа пуца
Сам ће Лазар сићи на Косово поље.

У Христово тело кад нас љубав веже
Кад ногу и руку Христов ум поведе
Кад замукну псине што туђинством реже
Извешћемо Правду Божју до победе.

Кад падну све маске вајних љубитеља
А истина пређе преко сваког прага
Кад ругоба смрска злолик мрзитеља
У раслабљен састав вратиће се снага.

понедељак, 17. децембар 2012.

РУКОТВОРЕНИ ХРАМ



Између горњих и доњих врата
Од земног праха рукотвореног храма
Свакога дана свакога сата
Проповед тече улицама.

Излазе речи на службу Богу
Светлост се јави стукну се тама
Звер се костреши у брлогу
Сигурност векова вечност слама.

Потреса живот државу смрти
Грехом поробљен пород да живи
Вода живота жедној кошути
А глиб се ваља са нечастивим.

уторак, 11. децембар 2012.

КО СЛОБОДУ НЕ ЗАЉУБИ



ОД СМРТНОГА КО СЕ БОЈИ
ТАЈ У ХРИСТУ ЈОШ НЕ СТОЈИ
ПРЕД ГРЕШНИКОМ КО СЕ КЛАЊА
ОД ХРИСТА СЕ СНОМ УКЛАЊА
КО НЕПРАВДУ ПОДРЖАВА
ТОМ НЕ СЛЕДИ БОЖЈА СЛАВА
КО ЗАЋУТИ ИСПРЕД ЗЛОГА
ОДРЕКО СЕ СИЛЕ БОГА
КО ЗА ПРАВДУ НЕ РАТУЈЕ
НИ ЈАУК МУ БОГ НЕ ЧУЈЕ
КО СЛОБОДУ НЕ ЗАЉУБИ
ТАЈ У РОБУ СЕБЕ ГУБИ.

ДА СТОЈИМО МУШКИ ЧВРСТО



Божју веру и истину ко ће ланцем оковати
Под неправдом ко ће правду оковану бичевати
Божју љубав Божјег Сина ко из срца протерати
Ко слободу Богом дану с ђаволима поткрадати.

То преступи наши многи ороченом муком море
Кад се греха постидимо смилује се Отац горе
Кад у сузи и јауку оперемо смрад злочина
У срца нам очишћена Отац врати љубав Сина.

Тамом грешном заслепљене слепце што нас слепе воде
Пообара Божја сила па нам врати дар слободе
Од нас само једно тражи да стојимо мушки чврсто
И бранимо Богољудскост добрим ратом Часним Крстом.

понедељак, 10. децембар 2012.

ПОЕЗИЈУ ЋЕ СВИ ПИСАТИ



Поезију ће сви писати али ће је ретко ко живети
Поезију ће сви писати
сви-свилени, сви-свирепи,
Пезију ће сви писати сви-свици и сви-певци
Поезију ће сви писати, чак и сви свињари
И једно време ће завладати сви-сви-сви-свињство
Поезију ће сви писати заглушујући ретке који је живе.

ШИРОКО ВАМ ПОЉЕ БИЛО

На миг змијскога свињара псоглави чувари реже
У чопору свиње грокћу, кад нож севне оне беже
У свињцу је крду топло и сплачине увек има
Изван свињца чека слалом међу оштрим ножевима.

Рошчићима блудног сина тама влада чопорима
Па и сочним сплачинама зачињеним злодусима
Протеравши Божје чудо гадаринско пасе крдо
Мало пасе мало грокће потреса се цело брдо.

Сложни чопор духа злога сиротана неће Бога
Јер је лакше свиња бити код змијског свињара злога
Злодуховни богаташи шта ће њима оченаши
Док претичу те помије из корита у чиније
Нек је срамно и дволично само кад је калорично.

На путу се тесном тесни тешња духом до човека

Свињар ваби свињско крдо ваби комадом дулека
Закопава бисер сјајни пред завишћу крда свиња
Да не буде с рошчићима и дулеком и он диња.

Широко вам поље било злодуховно гадаринско
Све док море не побесни нек газдује крдо свињско
Изговори Божје речи небом послан један људ
Па се Богу Оцу врати, а глиб глиби свињски крд.

недеља, 09. децембар 2012.

ЗА ТАМО НЕЧИЈИ ХИР



После свих мирнодопских бизнис форума и пројеката

На дневни ред долази последњи пројекат мајстора од заната

Вишак радне снаге уложен ће бити у производњу смрти

Што ће пад друштвеног производа у раст преокренути.

Задивиће се будућа поколења несебичним јуначким делима

Ових данас нагомиланих понижених, презрених и гладних
по улогореним градовима и пометеним селима.

Јер ово је једини пут којим се рађање рађању враћа

А коћење оставља поред пута свој окот и лог, пут да се људи сете да су браћа и да је Отац Бог.

Под сечиво судбине једни ће отићи гладни Бога
други гладни хлеба,

Сити ће, зна се, бити мировни посматрачи из ловчевог рога што гласно труби испод неба.

Ништа чудно, кад се Бог хлеба и рада доведе у стање гнева

Он престаје да бива хлебом и хлеб насушни Богом коме се моли већ ком се пева.

Живот се распрсне у хајдучију а реч у трговину

Удаљи се Бог хлеба и рада да Бог рата отвори врата своме сину.

Таман што стигнемо да касарне прекречимо у судове
Спремајући хиљадугодишњи мир

А рат нам пред вратима отворио радна места на свим фронтовима да бомбе нам кидају удове за тамо нечији хир

среда, 05. децембар 2012.

ДА БОГ ДАДНЕ



ДА БОГ ДАДНЕ И СРЕЋА ЈУНАЧКА
НА ИЗДАЈУ ДА СЕ СТАВИ ТАЧКА
РЕВНОСТ СВЕТУ ДА БОГ ДРАГИ ДОДА
ДА СЕ ЧИСТИ ЗЕМЉА ОД ИЗРОДА.

НЕВЕРУ НАМ ПОСЕЈАШЕ РЂЕ
ДА ПОД ЛУДИМ КРЕВЕЉИ СЕ ЛУЂЕ
ПОМЕРЕНИ ПАМЕЋУ СЕ ДИЧИ
ШТО МУ ЗЕМЉА ЦРНОМ ПАКЛУ СЛИЧИ.

ПОЛУДЕШЕ ГРАДЕЋИ СЕ МУДРИ
ПО НЕКРСТУ КРСТЕ СИЛОМ УДРИ
НЕМА ПАРЕ ШТО БОГА НАДЈАЧА
НИТ ОРУЖЈА ПРОТИВ БОЖЈЕГ МАЧА.

ИСТИНА ЈЕ БОЖЈИ МАЧ СЛОБОДЕ
КОЈИ ДУШЕ КРОЗ САВЕСТИ БОДЕ
НЕМА МИРНОГ САНКА НИ БУЂЕЊА
ТОМ КО ИЗДА ДЕЛО ПОКОЛЕЊА.

ХРИСТЕ СПАСЕ СВИХ МАЛЕНИХ БРАТЕ
СТРАХ ПОПУСТИ НА БРАЋЕ ЏЕЛАТЕ
ЉУБАВ БРАТСКУ ДОК ДАНАС РАСПИЊУ
НА КОСОВУ СВЕТОМ, НА ЈАРИЊУ.

СРБ НАХРАЊЕН ХРАНОМ ЧВРСТОМ



ОСИПА СЕ ПЕСАК ВЛАСТИ
СМАЊУЈЕ СЕ КУЛА МОЋИ
ТОПИ СЕ САН РУЖИЧАСТИ
СУНЦЕ СКИДА ЗАСТОР НОЋИ.

ВОДА ЦУРИ КРОЗ СВЕ РУПЕ
ПРСТИ ТРОМИ СВЕ СПОРИЈИ
ДУХ ОТВАРА СВЕ КАЛУПЕ
СВЕ СЕ БУДИ ПО СРБИЈИ.

ЛАЖ СВЕ ТАЊА ПРОВИДИ СЕ
АЛ УТИРЕ ТРАГ СЛОБОДЕ
ПРЕЛЕСНИЦЕ ВАДИ СИСЕ
ДА ПОДОЈИ СВЕ ИЗРОДЕ.

СРБ НАХРАЊЕН ХРАНОМ ЧВРСТОМ
РЕЧИ БОЖЈЕ НАЈМОЋНИЈЕ
ЗА СЛОБОДУ ЧАСНИМ КРСТОМ
БОЈ КОСОВСКИ ВЕЧНИ БИЈЕ.

уторак, 04. децембар 2012.

ЛАСНО ТИ ЈЕ СИЛАН БИТИ ТАЧИ



СИЛА ПАКЛА КОСОВОМ СЕ КРЕЋЕ
КРСТ ПОДИЖЕ ЗА СРБСКО РАСПЕЋЕ
ПЛЕТЕ ВЕНАЦ БОДЉИКАВИХ ЖИЦА
КРСТ ПОДИЖЕ САТАНСКИХ ГРАНИЦА.

ЛАЗАРЕВО СРБЉЕ ГОЛОРУКО
БУДНО СТРАЖИ НАД ПРЕДАЧКОМ МУКОМ
ОСТАВЉЕНО, АЛИ САМО НИЈЕ
БОГ ПРАВЕДНИ ЗА ЊЕГА СЕ БИЈЕ.

БОГ ДОЗИВА СРБЕ НА ЈАРИЊЕ
ЂАВО ШАЉЕ ПЛАЋЕНО ЗВЕРИЊЕ
ЗЛО И ДОБРО ГОМИЛАЈУ СИЛЕ
ПРЕДАЧКЕ СЕ РАНЕ ПРОБУДИЛЕ.

ЧАС ОДЛУКЕ СУДБОНОСНЕ КУЦА
ПИШТЕ СРБСКА ИШЧУПАНА СРЦА
БРАЂО СРБСКА И МИЛА И ДРАГА
НЕ СЛУЖИТЕ АМЕРИЧКОГ ВРАГА.

ЛАСНО ТИ ЈЕ СИЛАН БИТИ ТАЧИ
КАД СУ С ТОБОМ СРБСКИ ОТИМАЧИ
ЛАСНО ТИ ЈЕ ТУЂЕ ОТИМАТИ
КАД ТИ СЛУЖЕ И СРБСКИ ЏЕЛАТИ.

АЛ САЧЕКАЈ КАД СЕ СРБЉЕ СЛОЖИ
БРАТСКОМ ВЕРОМ СВЕЖЕ И ОБОЖИ
ЉУБАВ БРАТСКА КАД ОЗАРИ ЛИЦА
ПАШЋЕ СВАКА МЕЂ СРБЉЕМ ГРАНИЦА.

субота, 01. децембар 2012.

ЗАТОЧНИК СВЕТЛОГ ЛИКА




У слободи све до крика
Дух се тесни кроз песника
Кротак, смирен кроти чула
Док одзвања братска хула.

Кад се песник храни маном
Ником знаном, тајном храном
Језик орган људског срца
Електриком засветлуца.

Ван трпезе и оргије
Тело себе једе пије
Умерено, не до сита
Тек док кост се не прочита.

Брат је многом боља храна
Него тајна слатка мана
Ал не храна за песника
Заточника светлог лика.

ДАВНО МУКУ...




Давно муку продадох за бруку
Емоцију замених за новце
У невољи овца легне вуку
Да јој прави јагањце зликовце.

Земља ми се котрља у оку
Светско благо на муке ме баци
Небо живи у газу дубоку
Звездано ми миришу буџаци.

Животић ми као минско поље
Око право при кретању смета
Кратковиди увек прођу боље
Цикцакастим путићима света.

СЛОВА НЕВРЕДНА БАНКЕ



Врућине ме прже мразеви ме леде
Испија ме суша до последње капи
Од белих сам нити у црну испреден
Под теретом мојим земљи дрхте сапи.

Ни са ким не могу са мном нико неће
Јер ноктима чачкам испод сјајне опне
Док ме срећа јури бежим од несреће
И мали порасте кад се у сну пропне.

Путеви ми дуги којима се печем
Не застајем никад непређена пута
Никад недоказан увек недоречен
А реч ми је тешка благо уврнута.

Мртваци ме љубе устима од глине
А женице фине главицу окрећу
У сузи се купам, некад због истине
Здрав сам од живота зато и умрећу.

Браћа ми пијанци, сестрице блуднице
Па ми ова слова не вреде ни банке
Песнику су живом награде луднице
Почасти и слава за таленте танке.

Нисам вештак риме, нит вештак живота
Што ми на ум дође то друмом расипам
Немуштих језика ја сам полиглота
Два језика режим три језика пипам.

из књиге ''Чак и од мишева презрен''
''Хабитус'' Београд 2004.

ЛУДА



Таласа се царство лажи каква чуда
Мешкоље се успавани поданици
Цар вапије из свег гласа где је луда
Без луде је цело царство у паници.

Расуло се племство цело да је тражи
Претурише сваки кутак нема луде
Темељи се потресоше царству лажи
Поданици већ почињу да се буде.

Цар се силно узвртео крши руке
Верно племство забринуо овај призор
Те решише да владару скрате муке
Свакој кући набавише телевизор.

У царство се мир поврати сви у чуду
Све се ори од весеља преста жал
Поданици сад имају личну луду
И филмове и музику и фудбал.

БИНА



Од почетка па до краја
Све је лажног садржаја
Лажне драме и сатире
Лажни глумци лажи шире.

Теку реке лажних суза
Осмех скрива угурсуза
Лажна љубав лажна вера
На ваги је лажна мера.

Награде су лажне зна се
Казне су за просте масе
Чин за чином живот тече
Лажно јутро лажно вече.

На свршетку задњег чина
Затреба нам и истина
Кад сви глумци скину маске
И напусте своје даске.

Кад бину опколи мрак
Де се деде онај зрак
Лаж би да се мане лажи
Истину по мраку тражи.

НЕКАД ДОК ПОСРТАХ



Некад, док посртах вињаком саплитан
Од Свих бејах цењен, поздрављан и питан
Пијанство ми беше кључ за многа врата
Те постадох врстан кључар од заната.

Некад, док по свима сравњивах се собом
Не проводих дане обикољен злобом
И жене ме луђе волеше под гасом
Уз кикот, на кварно, пригушеним гласом.

Кафана ми беше као радна соба
Политичка бина мог пијаног доба
Пићем лик замагљен за Све улазница
Кад маглу растерах остах без Свих лица.

недеља, 25. новембар 2012.

МРВЕ



У једноме сви смо исти
Сви каљави и сви чисти
Артисти на жици смрти
Све нас исти ветар врти.

Сви смо једне земље мрве
Мрве задње, мрве прве
Све док дух у мрву сиђе
С мрвом мрву не разиђе.

Небеско се Богом рађа
А земаљско земљом ствара
Свака мрва свом угађа
У два царства пред дава цара.

КОГА БОГ НЕ РОДИ



Кога Бог не роди за дух ''еурека''
Нек купи диплому за лажног човека
Бег преко границе и глупе преводи
Из рођених глупих знање умне роди.

Свуд где Бог погреши у размери ума
Исправи земаљска фабрика разума
С дрвета познања од века до века
Траје хитра берба за вишег човека.

Од најмањих ногу истакне се мета
Да је циља око медиокритета
Међ штетама прву штету са буџета
Стиже тек дипломац с универзитета.

петак, 23. новембар 2012.

САН ИЗБАВЉЕЊА



Очи имају а не виде, уши имају а не чују
Затварају очи, уши затискују
Код очију слепи код ушију глуви
Пронашли се сасвим у земљиној мрви.

Очарани глином, мешином, и вином
Тек језу осете пред голом истином
У пећине душа за скривање тесне
Затворише снове протареше несне.

Сновидица азил од стварности даје
Пећина одбија стварне насртаје
Из сна избављења сањач се не буди
Слеп, глув за Судију што по правди суди.

уторак, 13. новембар 2012.

РАЗМАКНИТЕ СЕ ДРУМОВИ



Размакните се друмови да прођем
Са рукама стихова пуним
Док умирем часно где сам и рођен
Смртни век где лаж ми круни.

Опрости Оче заблуделом сину
Опрости Мајко за сузе горуће
Залутах једном у цвећу и вину
Па сиђох с пута у беспуће.

Слободом кужан не добих срећу
Можда ме и гроб примити не сме
Јер лажно да љубим не умем и нећу
Пркосим смрти истином песме.

четвртак, 08. новембар 2012.

РЕЧ ИСТИНСКУ РЕЦИ



На темељу жртве рукама џелата кула срама расте у небеса такла

Каиновим путем неправедних плата безбожничка руља граби путем пакла

Ругачи се ругају, горде фарисеји, тражено слепоћом дозива трагаче

Саможивљем зверским, пут распећа опет Сина Божјег воде, сужњи иловаче

У свом кругу мноштво грешном жељом служи кружењу свеопштем

Ко праведност тражи по Христовој речи од зидара бива гоњен и изопштен

Амбиције мањак шкодљив за џелата из згажене правде коме стиже плата

 Од познања моћи к знању убијања пут вијугав иде нељудског змијања

Колебања крај је, ниси или јеси, кад те зло задахне и по свом удеси

 Реч истинску реци, докажи да јеси, победа над грехом у себи и свету на Крсту се деси.

среда, 07. новембар 2012.

ХИР МРСНИХ БОГОВА

ХИР МРСНИХ БОГОВА

После окупације колаборација
За палом војском полиција пада
Хир мрсних богова регионализација
Божанство мрсно локално влада.

Падаће све што је паду склоно
Оно што мора и оно што хоће
Док мутаво ћути црквено звоно
Стањи се вера у вероватноће.




БЕЗБОЖНИЧКИ ЈАРАМ

Пред раширеним зеницама телевизијских зависника ватра се у воду претаче, вода у ватру распламсава.

Проглашен лажом и протеран из средишта света истинити Бог и Живот вечни из прикрајка додељене илегале посматра како се на његовој столици шепуре јавни идоли.

Дечице чувајте се од незнабоштва, дечице чувајте се од идола шапуће онима најређима неунајмљенима.

уторак, 30. октобар 2012.

СЛУЧАЈНОСТ ИЛИ НЕ



Два догађаја данас привлаче моју пажњу коју бих да поделим са својим фејзбук пријатељима. Први догађај је ''пријатељска, радна'' посета државне секретарке САД Хилари Клинтон и очаравајуће лепе госпође Ештон југоисточној Европи, тачније Балкану. Други догађај је ''пријатељска и радна'' посета урагана Сенди источном делу америчке обале. Да ли су ове две посете пука случајност или се овде ради о узвратној посети Небеског Царства владајућој Светској републици. Ово је за једне питање вере а за друге питање користи, али за почетак нека се и једни и други приупитају, случајност или не.

ПОТРОШАЧ

Потрошач је потомак човека
На две ноге и четири точка
Продукт моде овог новог века
Кад пилиће скупља тв квочка
Дично чедо светске теорије
Нове ере, ере водолије
С најлон кесом пуном благодати
Пружа руке да дохвати жеље
Ваздан бере срећу ваља брати
Жрвањ смрти у прашину меље
Авиони бомбардују раком
Војска мира мирно смрт расипа
Јутрос ево дрхтим и пред свраком
Птицо моја болесна од грипа
Време зида куће трговачке
Лав се лови да лавују мачке
Жене љубе уснама прељубе
Прав им корак новчаници губе
Човек служи домаћем идолу
Пијан тражи лека у расолу
Око плена пријатељство цвета
У виделу усамљеник шета
Банак носе уста пуна лажи
Једно мисли а други се кажи
Со се пљује бљутаво је слађе
Способност је ново име крађе
Поштење је ем лудо, ем глупо
Трчи јури себи купуј скупо
Сваки дан је дан некакве борбе
Против бољке или празне торбе
За човеком оста најлон кеса
Згасну душа под гомилом меса
На буђење зазвонише звона
Господ силни морско дно потреса
Да умије гордост Вавилона
Ураган се стушти са небеса
Да потресе гнусно легло блуда
Све је исто ко Нојевих дана
Песма славље вриска одасвуда
Свако тело отворена рана
Нико неће лека ни лекара
Свак у себи васиону тражи
Где је нема нађе је у жени
Да му демон блуда вазда пени.

Из књиге "Тужно радовање" 2006.

уторак, 16. октобар 2012.

НАУЧЕН ОД БОГА



Научен од Бога не од факултета
Објављујем рат мудрацима света
Што служећи свету премногом укости
Увалише глобус под владу глупости.

И песнику павшем од свете куражи
Шећерлеме ради у вакууму лажи
Свему што под овим вечним Небосклоном
Божји свет убија под стакленим звоном.

Оном што се нађе да Бога не тражи
Што задах продаје светској вакуум лажи
Што ћифтом у срцу болест вакумира
Поднебесних сила лутке препарира.

Ко идеји служи корист му је страна
Тај преводи душу од дана до дана
Кад пољуби корист некорисни слуга
Ђаво зграби душу Бог изгуби друга.

Свако време има гласовите људе
По потреби мудре по потреби луде
Ал гласници ове данашњице грубе
Заглушише буком и небеске трубе.

И мудрост и лудост на истој су стражи
Подједнако важе све док време важи
Свима простор дат је слободног делања
Под стакленим звоном људског умирања.

Под стакленим звоном у вакууму лажи
Изгубљени случај своју сенку тражи
Где се она скрива то знају мудраци
Постмодерне мисли јавни вилењаци.

Стакло звона тврђе од земљине коре
Под земљом је излаз а безизлаз горе
С облогом на челу од бљутаве соли
У бездан силазе и боси и голи.

Од основне школе преко факултета
Истеже се сенком штета са буџета
На тезги мозгови и мањи и већи
Коленице свињске бутови јагњећи.

Све у казан исти пониженог створа
Под погледом ледним службе контролора
Пуноглавци расту без срдачног жара
Па нам на смрт вечну живот заудара.

недеља, 14. октобар 2012.

ПОД ПОКРОВОМ ТВОЈИМ



Под Покровом Твојим сачувај нас Мати
Душе нам укрепи бањом благодати
Марија Пресвета Мати Христа Бога
Од Србаља распи све нападе злога.

Ти што ти је душа мачем прободена
Да кроз вечност носиш благослов свих жена
У храмове тела кандила попали
Да би Србљи опет срцем засијали.

Недостојан молим исцељење свима
Нама болеснима и њима здравима
Греховну нам маглу са очију скини
Па да Бог у нама све по Божјем чини.

субота, 29. септембар 2012.

ВИ КУПИСТЕ СЛАВУ



Ви неприлагођени појавом и гардеробом
Што једете из руке звери а песницима вас зову
У јагњећим кожама вијани курјачком злобом
Пљујем вам мајку Европу развратну, ђаволову.

Ви што преводите преко воде и заводите за планину
Подадулих телесина од квасца лицемерја
Што само хитре пушке умеју да вас скину
Са оглашивачких табли родоскрвног зверја.

Ви багро што упакована у лаж продајете лица
Док гостите себичног гада на сатанском пиру
Ви јата очупаних приземљених птица
Чепркајте по прашини у душом купљеном миру.

Утрчите у јата отпали од осаме слободног лета
Живите плотима мрсним од цене идеала
Ви проклети и бедни заробљеници света
Недонесени за изазов ломача и вешала.

Србија вам у устима, Европа у глави, у срцу грабеж
Оловка вам стихове пише увек за оног ко да више
Уједате око себе да изазовете не бол него сврабеж
И не хајете што вам срце и ум у раскол ударише

Ваше речи нису воловски рогови да могу да се вежу
А језик вам се одмота до задње границе исплативости
Па вас прашине ради све војске у своја кола прежу
Потајно једете месо све гложећи се око кости

Ваше су речи мелем који трује
Анестезија у паклу одрубљених глава
Из сваког звучника име вам се чује
Ви куписте славу а вас купи слава.

четвртак, 27. септембар 2012.

КАД СХВАТИМО ГЛАГОЛЕ



Кад схватимо да је глагол имати
Недељив од глагола отимати
Казаћемо им доста багро грабљива и отимачка
Рад је за човека а за Барабу пљачка
Онда ћемо заврнути рукаве
И у писаљке преостале од руку
Од многог пошћења
Подигнућемо мотику и куку
На Каинова крвава гошћења.

Ако нам мотика није при руци,
Ако нас премамише ови крволочни вуци
Да у граду потражимо срећу
Узећемо ко Самсон вилицу магарећу
У одбрану достојанства
Чојства и Божанаства.

Кад схватимо глаголе живећемо у речи
Међусобној и над собом
И нико ником неће да клечи
И нико да господари робом

понедељак, 17. септембар 2012.

КАД НЕПРИЈАТЕЉ УМАРШИРА



Кад непријатељ окупира
Важне мете циљно бира
С копна, мора, из свемира
Сирена опасност свира.

Док мостове бомбардира
И касарне демолира
Људска тела масакрира
Квислинг отпор саботира.

Кад одбрану демонтира
Зле легије замаскира
И цивилно умаршира
Своју владу инсталира.

Паром чојство девалвира
И јунаштво девастира
Свуд изроде експонира
Од плаћених својих жбира.

У школство упарадира
Ђачке главе окупира
Мозгове им програмира
Да свуд неум доминира.

ПЕВАЈ ПТИЦО



Песник расте а ја се смањујем
Птица лети над песничким брујем
Док глувима Бог отвори уши
Лети птицо и пркоси тмуши.

Неће глуви песму неба птицо
Све док нису ограђени жицом
Тражиће ти перје тек над јамом
Изгубљени под олујном тамом.

Певај, лети и не жали крила
Једног од сто не би л пробудила
Једном слепцу од сто врати вида
Певај птицо пре но се зарида.

Певај птицо најави олују
Бар буднима што виде и чују
Над уснулим будна немаш моћи
Над њих олуј ко лопов ће доћи.

БРАТСКА СЛОГА



Ми смо Божја Православна чеда
Кроз срца нам Бог вечити гледа
Ал сатани ово није право
Вражду, мржњу међ нас баци ђаво.

Бог љубављу братска срца греје
А сатана ледну вражду сеје
Да брат брата подводи под злога
Да царује завист и неслога.

Кад се србска посвађамо браћа
Под теретом сатанских недаћа
Владари нам лако загосподе
Уздигну се и од нас одроде.

Заводе нас по личном добитку
Под топове и под сабљу бритку
То Бог сетве иште Божје жетве
Да нас жање срповима клетве.

Све ћутећи Бог нас погледује
Где мрзитељ мрзостима трује
Ал кад дара све мере преврши
Он се јави Србиновој души.

Па му каже е мој блудни сине
Назад оцу несрећни Србине
Док ти блудиш за обманом злога
Темеље ти помера неслога.

Стење душа под теретом меса
Бич тирански уједа телеса
Кроз облаке народ тражи Бога
Он кроз срца шапће братска слога

Кад опколи смрт нас и безнађе
Манемо се међусобне свађе
Брату братску опростимо рану
Па заједно рушимо сатану.

недеља, 16. септембар 2012.

СА ПЕСНИКОМ



Са Песником устајем и лежем
Са Песником у сну се протежем
Са Песником у пламену горим
Са Песником против зла се борим
Са Песником сан песнички снивам
Са Песником и ја творац бивам
Са Песником вечну песму кујем
Са Песником бесмрће купујем
Са Песником у по ноћи зборим
Са Песником што не беше створим
Са Песником прву кафу пијем
Са Песником у тајну се скријем
Са Песником ручам и вечерам
Са Песником светове померам
Са Песником једну жену љубим
Са Песником ступам светом грубим
Са Песником лебдим у ваздуху
Са Песником у истом сам духу
Са Песником у духу и кости
Са Песником ступам ка вечности
Са Песником самоће удружим
Са Песником уздишем и тужим
Са Песником исте мисли делим
Са Песником платно душе белим
Са Песником сиротујем верно
Са Песником заобиђем скверно
Са Песником дух слободе славим
Са Песником и у апс заглавим
Са Песником живот није шала
Са Песником стигох под вешала
Са Песником препешачих море
Са Песником до Маслинске горе
Са Песником у ватри изгарам
Са Песником зној у крв претварам
Са Песником пијем чашу жучи
Са Песником што праштању учи
Са Песником молим се за жртве
Са Песником оживљавам мртве
Са Песником одробљујем робље
Са Песником испражњујем гробље
Са Песником неутешне тешим
Са Песником завезане дрешим
Са Песником и ја у кал пљујем
Са Песником слепца исцељујем
Са Песником и ја од зла гоњен
Са Песником из света уклоњен
Са Песником грлим се и љубим
Са Песником загрљен се губим
Са Песником себе се отресох
Са Песником и ја крст понесох.

ЈЕДАН ВЕК ТЕК



Врати мени ово моје данас
Нека теби твоје боље сутра
Много тога стуштило се на нас
Многе ноћи прогуташе јутра.

Док ти крчмиш то сутрашње боље
И ужитак себи данас грабиш
Окиваш ме на точку невоље
 На мој јаук ти се глув барабиш.

Један век тек људски мени следи
У времну и простору земном
Овај што га твоја рука цеди
Неискреном причом вазда спремном.

КАД УСТАНУ ЉУДИ



Кад устану људи утећи ће звери
Кад утекну звери скупиће се људи
Сазидаће кућу према људској мери
Одјекнуће свемир песмом која буди.

До рођаја људског нада нек нас води
Од данас до сутра, од века до века
Понегде ће бити да се човек роди
Али то још није рођај свечовека.

У бисер векова године се слиле
Време лепа курва продаје пољупце
Свечовека држе самољубља силе
Да се не одреши са пупчане врпце.

С ВОДОМ ПОВРХ ГЛАВЕ



Тамо где се памећу помери
Измешају људи се и звери
Људске речи слију се с режањем
Па се јурне у јуриш бежањем.

Кад се правда под неправду сроза
Пузе сати ко паклена гроза
Тад се дани у ноћи подаве
Па се живи с водом поврх главе.

Крв и месо кад по свом поведу
Накоте се змије у погледу
Злобна ватра из очију сева
Пред човеком марширају црева.

Кад се грезне у корисној лажи
Некорисна истина не важи
Улизички кад је род на цени
Тад гвоздене поруше свилени.

ТЕЧЕ РЕКА ЛЕПЕНИЦА



Тече река, дели град на пола
Тече јадна умрљаног лица
Неми сведок људског непребола
Тече река, тече Лепеница.

Тече бедна, прекидана сушом
Тече бесна коритом улица
Тече овом шумадијском тмушом
Тече река, тече Лепеница.

Тече река, под мостом обрне
Тече река, тихо време мрви
Тече река кроз барјаке црне
Некад реком потеку и крви.

Тече река, сећања односи
Црних дана логора и жица
Поред цркве стидна ко да проси
Тече река, тече Лепеница.

Тече река, као да је није
Без живота и животног сјаја
Док Морава жуч јој не попије
Тече река бола и очаја.

петак, 14. септембар 2012.

ЋУТИ ГДЕ СИ



На злом дежурству док дежураш
Превиђен од оних на млечном путу
У тишини испијај своју чашу жучи.

Не покушавај да увеличаш лични формат
У појавама запаљеним самољубљем,
У тој пламтећој површини без дна форматиран си у мрву
Ћути где си, да те ломача зависти не стигне.

Не повређуј закрпљеног маркираним крпицама
Не помичи старе међе да те секира не стрефи међу уши
Не стај на сенку оном који се у њој удобно скућио
Заврти рулет без крика.

Живот је коцкаст, уђи у прави угао кривче
И посматрај круг у кругу
Не силази по неискрене осмехе
Макар те разбешњена пена бацала небу под облаке.

Ако паднеш разбићеш се
Ако не паднеш, једног дана ћеш им рећи хвала.

Умро је чича Јова са Романије
И зато не дотичи се усијаних глава
Не пали шибицу да им осветлиш срца
Да ти животиња мрака руку не одгризе до лакта.

МАЛИ ЧОВЕЧЕ



Мали човече не жуди за величином
Ти си рођен за велика дела у великој тишини
Зато не сањај великог себе у великом и бучном свету
Ако твоја дела не превазиђу величину твога имена
Твоје ће дело отићи с тобом у гроб
Ако твоје име не провали из сенке твога дела
Твоје ће име заживети тек после твоје смрти
Углавном знај мали човече
Ти си мали и смртан рођен за живот у сенци
Или свога имена или свога дела.

уторак, 11. септембар 2012.

У НАОКО КРХКОМ ЗАКЛОНУ



У наоко крхком заклону истине упињем се да задржим агресију злодуха времена.

Не пристајем на ишчашења и ломове освешћеног простора ума које безбожне силе налажу са свих страна.

Пред мојим, широм отвореним очима из чељусти дана израстају зуби гладних мачева.

Док дланови горе ломачама безвредних папира оваплоћена смрт господари крцатим улицама мегалополиса.

Глуве уши, очи без вида, ничији зној у бесцење цеде подижући душеломни зид смрти.

Готово нем, али не баш ћутке, будне пажње гледам како се тањи кончић свеукупне физичке егзистенције.

Реминисценција лепог и ружног престаје са гашењем последњег дамара, за последњим издахом ја верујем у нови бесконачни удах последње Свете тајне.

Људима овог времена смрт је још увек један неосвојени простор од ког их подилази језа.

Реткима је то простор Богочовечанског истинског Ја јесам по верној и истинитој речи мога Бога који свој бесмртни живот положи за све који у Њега верују.

понедељак, 10. септембар 2012.

субота, 08. септембар 2012.

ЕПИТАФ ВОДНИКУ



Овде лежи пали водник
Херој мира и заводник
Што од метка беше бржи
Па га земља једва држи.

Паде јунак у несрећи
Из прељубе одлазећи
Жену туђу прељубио
Ауто га туђ убио.

Возач шљивком оросио
Јунака је покосио
Без фарова у по ноћи,
Паде водник без помоћи.

Кад пред закон би приведен
Возач посеже за лажи
Изјави да је разведен
И да пићем тугу блажи.

Још изјави да због мрака
Није видео пешака
Да водника није знао
Све док није чуо јао.

Сад по граду прича кола
Поврх женског дуплог бола
Да не беше баш овако
А да само ноћ зна како.

петак, 07. септембар 2012.

ЛАКОЋА ЖИВЉЕЊА



Лако је против самога живети са свима
Лагодније је гонити него гоњен бити
Користољубиво братство за сваког користи има
Кад је џабе љубити исплативо је убити.

Путевима чудним коров брише стопала траг
Извесност у себе привлачи обавезним смером
Кад долазе страни гости раскопавамо кућни праг
Од кад Бог рече лаку ноћ тражимо се фењером.

А ноћ, балаканска, густа гута нас на сва уста
И нерођене, и успеле да се роде, и заметнуте, и одметнуте
Од брата, па све до небрата, гута црна и пуста
И руке, и ноге, и ребра, и кључне кости крши ко гране откинуте
И гута, против Бога и против Крста
Кроз приказе своје црвене, плаве и жуте.

Како из дубине таме њене, којим путем у буђење поћи
Кад заборав попаде на сећања посувраћених умова
Ко беше светлост света, ко видело беше слепоћи
Ко беше Царски Пут изнад свих путева и друмова.

четвртак, 06. септембар 2012.

УМЕЋЕ ЖИВЉЕЊА



Умеће живљења с омчом око врата
У шаховској партији жртве и џелата
Невидљиво, тихо скривено у тајни
Знају само они рођени очајни.

Изаћи из смрти жив и неозлеђен
Из ледаре мртвачнице врућ и незалеђен
Наставити живот и после трајања
Знају само људи с даром очајања.

Волети до краја и новог почетка
Постити се земљом од среде до петка
Засјати у пркос тмушавилу густом
Знају само људи што ходе под крстом.

Вриснути од бола који другог тишти
На раскошном пиру бити презрен, ништи
Теснити се у три броја мањој кожи
Уме само онај ко жудње обожи.

Дисати под водом пловити у ватри
Замишљеног лица сред вриске у шатри
Убицу док својег за смрт своју теши
Зна тек онај што се у очају смеши.

среда, 05. септембар 2012.

ЗАВРШИ СЕ ИГРА




Заврши се игра,  и мачка репом не маше више
Одмотано клупко лета јесење чека кише
Излазак душе одлаже се за прилику другу
Сретаћемо се у општем кругу, свако у свом кругу.

Заврши се игра, и мачка репом не маше више
У просторе туђинске кругови се затворише
Још једном лету сунце у погледу гасне
Још један прође јул, однесе врућине страсне.

Заврши се игра, и мачка репом не маше више
Охлађене главе усијане крви охладише
Од охлађеног лета  срце још једну битку губи
Јесен је време свадби а само се лети љуби.

У простору круга свашта се може скрити
Можемо бити подељени, лажно истинити
Понекад нас занос узме и поведе против ума
Некад нас талентом ега зачара и глума.

уторак, 04. септембар 2012.

ИЗГУБЉЕНИ-НАЂЕНИ



Изгубљени нађени песници у свету
Ил за себе пишу ил за своју штету
Открива се срце благом које жуди
Ко од Бога славу тражи, ко од људи.

Књижњвничкој слави тек луди одоли
Бог песника губи кад га свет заволи
Нађеног поете ловор главу краси
Ненађеног гробна тама живог гаси

Песници су птице чистих зрачних сила
Кад их свет пронађе подреже им крила
Подрезаних крила трчкарају јатом
Некад занос духа замене занатом.

Ко је царство духа за таштину дао
Тај за своје песме не рече ни јао
Изгубљени бивши нашли се охоли
Оборили Бога да буду идоли.

ИЗДАДЕ МЕ ЈУДО



Моје Царство није од овога света Јудо. Ти си помислио да сам дошао да вам донесем круну.

Нема те круне, Јудо, коју грешни човек не би оборио, и нема те главе на земљи која би круну несебично, праведно и безгрешно носила.

Зато сам дошао да вам донесем лек од смрти која у вама сања круну.

Смрт у вама издиже вас изнад онога кога умањујући убијате.

Смрт у вама ствара мрзост према другом над којим би да владате Јудо.

Дошао сам да вас излечим од мрзости и научим братској љубави, да не газите више један другом по главама.

Сви сте ви браћа и Царски синови али један другом слуге из љубави а не Цареви из мрзости.

Док сам вам прао ноге ти си омагљеним умом сањао о круни и пролазној слави земаљској из руке кушача.

И тим својим умом, омагљеним земљом, издаде ме Јудо.

НЕВАЖНО ОД НЕВАЖЕЋЕГ



Помирен са местом неважећег лика
Испуњавам време радостима тужних
Не види ме важних раздрагана клика
Склоњена од истине, сиротих и дужних.

Ко да поглед троши на усамљеника
Ко да реч изусти ил на изуст чује
Док преврће важност пуног новчаника
Неважећег важан зар да примећује.

Важећи на себи док важности ките
Промиче им живот полуснен ко прича
Бог у чуду гледа земне конвертите
Што свој руше живот злом парадом кича.

понедељак, 03. септембар 2012.

НЕСТАНАК ЛАГАНИ



Нестанак лагани ко кругове воде по каменом пљуску
Овим телом смртним на себи проносим кроз капије дана
С дрвета шареног побрах и ја жеље, и згазих им љуску
Крв у уму хладим, гасим пожар страсти, цедим гној са рана.

Сигурним кораком црног, жучног мужа прилазим старости
Без осврта једног у прошло, до јуче заносом што беше
Глупост, грех и шкртост пету уједају Боже глупост прости
Силом Сина Божјег из плоти излазим слободом разрешен.

четвртак, 30. август 2012.

ИЗГЛАДИЋЕМО




Изгладићемо неспоразум свете ти и ја.
Ако не пре,
засигурно онда кад те Господ својом појавом
пошаље на купање у огњеној реци.
Кад изађеш бићеш чист
од свих оних
чије си слабости гостио својим благоутробијем.

петак, 24. август 2012.

ЗАГУДИТЕ ГУСЛЕ ОД ЈАВОРА




Ој србаљске гусле од јавора
Луче вечне светлости с Тавора
Што дижете пале из очаја
Исијањем неугаслог сјаја.
Век се људски сав испуни злости
Испузаше све адске гадости
Па слободу зверињем свезаше
И то љуће него турске паше.
Брат по брату крвнички удара
За земаљско због проклетих пара
У морање упрегнуто љуто
Под рогоњом и репоњом шуто.
Ој србаљске гусле од јавора
Луче вечне светлости с Тавора
Пробудите претке у колену
Да се Србљи из сновида прену.
Струне Божје у Анђелској руци
Смилујте се Србадијској муци
Па ви раји лучеве гудите
Из мрчила рају пробудите.
Загудите на те свете жице
Да Бог драги отвори житнице
Да сабере жито од народа
Јеванђељског СветоСавског рода.
Загудите на те свете струне
Да житнице Божје буду пуне
Да под огањ само плева оде
Свете гусле чуварке слободе

четвртак, 23. август 2012.

СТО ПЕСНИКА ПОШЛО



Шта да ти кажем а шта да прећутим
Искрен да будем а да те не наљутим
Тешко је бити несхваћен, поета
Што не да реалност за фикцију света.

Да те не удаљим како да ти приђем
Да те у врх дигнем а ди ти не подиђем
Тешко је бити та истина у свету
То проклетство Бог баци на поету.

Шта да ти рекнем, шта да ти зборим
Да жив останем, а да не сагорим
Тешко је по свету за речима ићи
Сто песника пошло тек један ће стићи.

ШТО ЈЕ ЧОВЕК А МОРА БИТ ЧОВЕК



У шест и четрдесет пет стиже кључар
Откључава зверињак,
Храна звери стиже тачно у седам
Кад двоноги примати у зверињак уђу
Кључар закључа капију зверињака.
У осамнаест часова кључар откључава зверињак
Примати излазе да поздраве сутон.
Кључар закључава зверињак завршава се дан.
Тридесет дана у месецу
Неретко без викенда и увек без празника
И звер сита и двоноги примати на броју.
Што је човек а мора бит човек.

НУЖДИ НА УДАРУ



По нужди на тврду земљу падох
Слободи, разуму и свести стран
Ни добро, ни зло, ни грех не занадох
Ни сунце, ни месец, ни ноћ, ни дан.

Из природне нужде почех да растем
Да гледам свет и светлост дана
Ал друга нужда облаке тмасте
Навуче дрвећу повише грана.

Кретох, по нужди, светлост да нађем
И лево, и десно, и право, и криво
Улице прашњаве маме да зађем
А срце лудо, још, поводљиво.

Кад крочих калдрмом корака чила
Ударац с леђа мучки ме стиже
Ту снага влада не љубави сила
У нужној се одбрани десница диже.

Из нужне одбране до лошег гласа
И репутације негативца
Једни ми причаху како сам даса
Док ме узгајаху за дежурног кривца.

Из нужне потребе почех да радим
Да кућим кућу па да се женим
Проклета пара људима младим
Нужни сан чара ионако сненим.

Већ пола века у нужди ми прође
Некад у великој, некад у малој
И старост нужна пред праг ми дође
Мерим по снази посусталој.

Велика нужда похулио би неко
Незхвалан на овом Божијем дару
Ал тако је с Богом и Божјим човеком
Човек је на земљи нужди на удару.

ПОД ЗЕМЉОМ ГРАД



Под земљом град, лагуми црне маште
Под сукњицом страст увија се змијски
Зинули бетон у сласт ждере јесење баште
Туђин се раскречио на праг комшијски.

Срца блуде прекоокеаснским сликама
Гад се гади лозе просте балканске
Време усијане главе овенчава буникама
Првих пратиља певаљке кафанске.

Дугоного време стидне док прескаче
Гурање на орук јури фантазме личне
Подземна тмина у мед и млеко претаче
Домаћу крв и ген и слике породичне.

среда, 22. август 2012.

ОНА ОСТА ДА СПАВА



ОНА ОСТА ДА СПАВА


Док су ноћни чувари спавали клонулих глава
Без даха сам гледао у њу како поред мене спава
Из времена у вечности трен чудом бејах пренесен
Наоко свестан и будан, а опет лудо занесен.

Док су се лопови мучили око модерних брава
И даље сам гледао у њу како поред мене спава
Коме да пријавим крађу мангупског срца из хира
Од ћерке чувара једног јавног реда и мира

Напољу ноћ и снег ко вук завија мећава
А ја још гледам у њу како поред мене спава
Са снегом се и занос топи небом се разлива плава
Ко да је и даље гледа док сном спокојним спава
Растанак филмски тужан и мелодрамски чудан
Она оста да спава а ја остадох будан.

уторак, 21. август 2012.

ОКАМЕЊЕНО ПАРЧЕ НЕБА



Мама, ти си остварење свих снова
Слободе глас, божанство пред којим тата клечи
Мама ти си победница тек прошлог века
Увек модерна, млада и нова
Твоја близина све болести дечије лечи...

Док син мамици хвалоспеве испатосиране узноси
Патер фамилијас у групи залуталих у временско-просторној фарси излаз тражи
Војсковођа који рођену битку с трњем живота доби ко и сви боси
Напушта бојиште побеђен да не помисли на рат
Преосталим собом побуни покореног одолева
Породичну хармонију не хтевши гласом својим да дражи
Довољно при свести да схвати да га загуши времена бат.

С временом које се и само клања тој некад лепшој половии
Чија он неприметно сасвим осмина поста
Пријатељ остати треба,
Бар формом ако не по суштини
Па био и камен спотицања за госта
И собна заобилазница за жену и сина
И пало и окамењено парче неба.

недеља, 19. август 2012.

НЕКА БУДЕ



Ходаџије у непомаку испод водене површине
У три смене упослених језика зевају
Од досаде, испражњеног садржаја промине
Тај дан у ноћи, и та ноћ којој не одолевају.

Како одолети њеној заводљивсти, црној
И опојном јој вину што водене ходаџије мами
Између празне и пуне сви се испруже пуној
Чаши дестилованог сна и мноштвом нестају сами.

Прскањем зачаравајућег мехура остане само ноћ
И бескрајна садашњост без звезда и лица
Нека буде обрисан круг и слабост и моћ
Слободом избора ловокрадица и птица.

субота, 18. август 2012.

СВЕ ЋЕ ПРОЋИ С ПРАСКОМ



Туђинка на ти с туђинцем у кревету
Зближена у никад достижну даљину
Дани од сата крчме таму девету
Буника свестрашћа опија туђину.

Од уста до уста нестанак се тражи
Од сусрета са собом звер се у бег даде
Самост преслишава гомила куражи
Од срца до срца расту барикаде.

Неверица веје поледицом крви
У тунелу хаос замагљеног вида
Земље пукле кору место хлеба мрви
Здање се потреса од зида до зида.

Све ће проћи с праском ишчашеног ума
Хиљаде комета праснуће у мету
Купаће се озон ватром изнад шума
Кад камен сусретне птицу у прелету.

четвртак, 16. август 2012.

ОПШТЕ СЕ ИЗГУБИ



У дулеке и диње бисере промени
И слушај како време у образе љуби
Жмури, не тражи кажу сакривени
У гомили срећној опште се изгуби.

Касно је за реч, смех потопи причу
Ноћ не да сванућу, црна уседелица
Годови се множе минути отичу
Гад се посакриво под хиљаде лица.

Надгласан ућути, кад зинеш прогутај
Јер ко више уши за бацање има
Кад срце заигра бездушно га спутај
И подари себе пустим угловима.

КРОЗ ВАТРУ



Ветар лако носи
Вода тешко ваља
Земља гута све.
Кренули смо боси
Израсли до траља
И ципеле две.
Кад нас ватра срете
Гори, не сагори
Воду, земљу, ћуд.
Жеља назад крете
Себе собом мори
Кроз ватру и студ.

КАШЋЕ ТИ СЕ СВЕ



Кад се земља растопи к'о олово
Кашће ти се јасно зашто си болов'о
Последњак и чудак у овом веку
Подсмех и презир том нечовеку
Кашће ти се кад пређеш огњену реку.

Отирач ципела од прашине
Зашто си био праведни сине
Подсмех и презир том нечовеку
Кашће ти се кад пређеш огњену реку.

Нерадо виђен гомилом гнан
Лаж јаве јер одбаци за истински сан
О новом свету и будућем веку
Ту, одмах, чим пређеш огњену реку
Знаћеш кад знању време буде
А о човеку дела живота суде.

Зашто твој век прође у углу
Самоће гробне и тишине
Кад сунце зграби каљаву куглу
Кашће ти се све истински сине.

понедељак, 30. јул 2012.

РАЗДУЖУЈЕМ СЕ



Дугујем песму љубавну свим женама што воле
Упркос овом времену што мрзост налаже
Волео сам вас и волећу, смерне и охоле
И изгубљене и нађене
И вас до јуче тражене, које више не траже.
Дуг раздужујем овог трена
Док Зрикавци Божански појци распевавају летњу ноћ
У славу живог срца вас искрених жена
Које у љубави не видесте слабост него моћ
Раздужујем се вечерас вама, и дуг опраштам њима
Окамењеним срцима
Недоступним вечном пламену духа
Понећу вас све као слику земаљског раја
Кад ми душа летне пространством ваздуха
И верне и неверне, и сјајне и обрисаног сјаја
Јер љубав је Божији пламен што нема конца и краја
Исписујем овај крик да се на уво сваке жене чујем
И ноћас и увек и у век векова искрено вас лајкујем.

ИГРА СКРИВАЛИЦА



Живот је игра скривалица
Већина се скрива иза лажних лица
Једни се скрише иза пара
Други иза моћног господара
Трећи иза сумњивих диплома
Четврти иза нервног слома
Пети и шести... иза слепе већине
А за мало, сви ће у јаме и пећине.

РАСПЕШЕ ТЕ ХРИСТЕ



Све су власти силе
Зла од овог света
Бога свог убиле
Прозире поета.

Све су власти стране
Божјој вољи светој
Све задају ране
Истини распетој.

Све су власти буна
Плоти против Крста
Од кад Царска круна
Паде и не уста.

Све су власти исте
Оном који види
Распеше те Христе
Срби ко и Жиди.

ЗЕМЉА ГОРИ ГНЕВОМ



Жиг на чела, речи без дела
Невид у очи, уши без слуха
Среће се круг прашњавих тела
У џепу се свија тек дашак духа.

Тама од шестог до деветог сата
Уз шкрипу се шире паклена врата
Све силе пакла у бој се дижу
Језици злобни пламеном лижу.

Анћели Божје бележе слуге
Крстови светли ко сјајне дуге
Прозиру буљуке временског кнеза
Две војске стоје посред њих језа.

Време и вечност у подвиг рата
Смрт наредбу прима да појаше ата
Анђео на мач дочекује злога
Земља гори гневом одбаченог Бога.

недеља, 29. јул 2012.

А ВЕЧНОСТ РУДИ



Устајалу машту пљусни из главе
Па захвати пехар чисте свести
Пале су победе и заставе
У десеторо тек си једанести.

Преко великости своје скоком пређи
Окошталу слику изагнај из ума
Зверство се гусне људи све ређи
У сенци старих балканских шума.

Изнад на небу сунце златно
Птице ослобођене терета тела
Лепотом ките небеско платно
А вечност руди мирисна зрела.

БЕСКОНАЧНА НЕИЗВЕСНОСТ



Архитектура коначних кругова
Златом армираних зидова смртне досаде
Забрањује ми приступ у своје одаје
У које и сам не бих крочио никад
Около, наоколо, горе, доле,
Док време сипи својим сивим пепелом
Лутам слободног корака
Кад омамљен ситошћу чувар клоне
Вирнем кроз књижевничку кључаоницу
Кроз врата где се чувају закључане године
Гледам узалудне грчеве тела без лица
И неман досаде како прождире медијуме
Под тешком хипнозом извесности
Враћам се у бесконачну неизвесност
И још увек извесну бесконачност.

петак, 27. јул 2012.

СЛОБОДАН ОД СЕБЕ



Ноћи ми се крадом прелише у дане
Па у подне не смем без видела ићи
Ко млад губих себе у магли кафане
Где се Пут прекида а крећу путићи.

Претужан до смрти у сенци маслина
Зној у крв претачем с бестелесним другом
Пијем чашу жучи и преврелог вина
Слободан од себе лебдећи над кругом.

НИСИ ТИ ПРВИ



Побуна те зове кротки човече
Очи у очи заглед са судбином
У себе ко у апс немој сићи довече
Бучно прегласан пуком већином.

Тај пут ходаџија варљиве је среће
Не затаји, кажи опсенарство злог
Не дај да ти вољу ко други намеће
Ако тај други није Живи Бог.

Немај страха, знај, ниси ти први
Једнако ко што и последњи ниси
Који се душом побуни до крви
И због душе телом на раскршћу виси.

четвртак, 26. јул 2012.

ЧАША ЖУЧИ



Чаша жучи иште чашу меда
Жучно иште ал је нико не да
Крв и зној ми медоносно точе
С колена ти вапим Боже Оче
Сам, и свезан у пакетић срама
Изагнај те трговце из храма.

Од кад у храм засеше трговци
Бог се гази а све врше новци
Црне тројке зла партија креће
По Србији да врше распеће
Правда паде да неправда влада
Вера чили од неверног рада.

Вера танка невера дебела
У тов даде партијашка тела
Па нам с леђа гуле танку кожу
Да послуже душманскоме ножу
Не фали нам Немца ни Турчина
Кад крв цеди Србин из Србина.

Гетсимански врт издајом пашу
Док суђену обилазе чашу
Жуч накрећем, дан ми горак, опор
На човештво насрће ми чопор
Претпотопском омађијан тамом
У чопору изгубљеним срамом.

недеља, 22. јул 2012.

КО И СВИ ЉУДИ



Сваки Божији дан заседа Божији суд.
Од јутра до вечери пред тим судом,
ми својим делима сведочимо веру или неверу.



Упослиш језик, на отаву мозак
Срдачна звечка празнином звечи
Мост изнад безнађа пиво и прозак
Неставрне слике престижу речи.

Кад дан прелисташ ноћ ти расклопи
Књигу ужитка земаљских сласти
Не дај се досади да те потопи
Сластима ноћним брке омасти.

У четри зида кутија зрачи
На дохват руке свет ти се нуди
Испраћаш сунце дај да се смрачи
И плуташ срећом ко и сви људи.

У БЕСКРАЈНОЈ ВАТРИ



Кад тама адска по земљи проспе
Невере своје погане иње
До ушију глас с муком кад доспе
Не бацај бисере пред свиње.

Позван си, велиш да кажеш право
Сведок да будеш истине верни
Послан си у време змијоглаво
Где царује пород аспидин скверни.

То што те неће нек те не вара
Ти своје врши праведно збори
Док празно с празним језик умара
У бескрајној ватри свесно изгори.

петак, 20. јул 2012.

УСИНИ СЕ



Клони се што даље од власти и руље
Од левог и десног крстовога крака
Вечност, знај, распињу у времену хуље
Синове љубави деца зла и мрака

Голгота, знај, није времеснко збитије
Време, тек започне у вечности чин
Ходом кроз страдање пише се житије
Покајним распећем усини се син.

У згуснутом задаху испод овог неба
Где векови слажу фикција слојеве
За вечност у муку пострадати треба
Док тартар сабира расуте бројеве.

Садашњост-свагдашњост тече не престаје
И кад ти се клонуло људско строши тело
Ступићеш у царске, исконске одаје
У вечно блаженство и светло почело.

четвртак, 19. јул 2012.

БОГ НА ЗЕМЉУ СИЂЕ



Безграниче истрајности треба,
Непоколебљиве, трдоглаве, вере
На путу који је тешњи од тела
Чији си затвореник
Под сводовима неба.

Даноноћни напор,
Неуморно копање светлосних тунела
Кроз живи зид мртвих душа
Угодно разбашкарених тела
Која ти затварају приступ Богу.

Не могу,
Из свог речника избаци,
Над твојим немоћима људским
Божански титрају зраци
Чекају крик слободе
Да провали ноћ спутаних груди,
Бог на земљу сиђе
На небо да се вазнесу људи.

уторак, 17. јул 2012.

ДУШЕВНО КРИЛАЋЕЊЕ



За достизање висина свести лични се тражи труд
Није довољно храном пунити глинени суд
Стасању људском треба доза душевног бола
Живот је више од хлеба, пића и пуног стола.

Кад природно тело клоне а ум у раскол оде
Двојство ка Тројству свом Божије силе узводе
Разум границе шири сазрева расудна сила
Мир везује смерање тела а души расту крила

понедељак, 16. јул 2012.

ГОДИНЕ НЕ СТИЖУ



У постмодернистичкој џунгли
зоолошких егземплара,
змијоглаваца и трбухозбораца,
под лавежима псоглава
у глачање срчаног магнета
претварам досуђене дане.
Ослобођење од нестварне,
пролазне слике примам
успењем од двојства ка Тројству.
Силаском видљивог
успињем невидљиво,
у нетрајању битишем
невиђен људском оку.
Године не стижу
да на мом стаблу
убележе своје годове.

четвртак, 05. јул 2012.

ХВАЛИМ ТЕ ОЧЕ



Ка змијској мудрости пут
Из лавовског срца креће
Од голубије безазлене душе
До лавовског срца Распеће.

Све оно што злоум отима
Безазленом се даје само
Звер се исписује траговима
Ми пехар тајне испијамо.

За душе без зла хвалим те Оче
За оне у којима голуб гуче
За срца што лављим медом точе
А мудрост им дајеш без да је уче.

уторак, 03. јул 2012.

САМИЛОСТИВО РОБЉЕ



Дани ми протичу на релацији земља-Небо и Небо-земља
Ноћи под опсадом оваплоћених духова таме
Дневни мир браним од парославних колонизатора
Ноћ ми се подсмева кроз мноштво балавих уста
Од кад дан и ноћ помешаше места помешаше се људи и зверови
Песмом и лелеком амбасадори сатанизма промовишу земаљски рај
Свака суза има купца и продавца заслугом цивилизацијског напретка
Сензације подижу обамрле нације из гробља у гробље
Сажали се Турчин на ђакона Авакума и прободе му срце пре него га наби на колац
Познате ли милости, налик самилостивом робљу овог времена

среда, 27. јун 2012.

РАЗБОЈНИКОВО ЈЕВАНЂЕЉЕ



Бог не гледа професије него људска срца
И призива покајању кога сам изволи
А засветли увек тамо где животом куца
Где прозире да је срце способно да воли.

Од љубави вечне, своје, спусти две три нити
На човека у времену најгорег до јуче
Па му каже ајде за мном Крст носити
Покај се за разбојништва, разблуде и туче.

Ајд последњи за мном пођи кад не хтеше први
Буди чувар овог светог Крста са Голготе
Под којим се земља жедна напи моје крви
И на којем лик ми Божји оста без лепоте.

Триблажено, Триплетено ово дрво крсно
Саздах давно једном речи већ трећега дана
Да бих владар васељене са њега васкрсно
И смрт сатро у подземљу светог трећег дана.

Кроз векове дрво ово сачуваше покајници
Што презреше свет и себе због злочинства свога
На далеко по чувењу свима знани разбојници
Што од себе побегоше под окриље Бога.

У тишини самовања покајања чин покажи
Па остатак века свога проведи на светој стражи
Овај Крст је многоценост скупља од живота твога
Заветуј се па се распни разбојниче поред Бога.

Ја, Амвросије, разбојнички бејах вођа од младости
Данас чувам крсно дрво од злобе туђина
Кајем се и Бога молим безакоња да ми прости
Почаствован да се распнем с десне стране Божјег Сина.

петак, 22. јун 2012.

ФРИДРИХ НИЧЕ У СРБСКОМ ШЉИВАРУ

НА ПРОГРАМУ ''КРИЛАЋЕЊА''
( Фридрих Ниче у србском шљивару)

Програмери тела за јахање света
Раздвајају паром срце од осета
Жељно потискују сферу осећања
Љубави да нема, милости, кајања.

Кроз тамни вилајет земнога лагума
Шири гране шума обманутог ума
На програму црног кнеза за Над мена
Нађе се девојка, сутра, неком жена.

И мушко и женско пред кипом Над мена
Упућују молбе бесно са колена
Од смрдљиве лажи свак ко се не згрози
И сам ће се наћи у Над меној пози.

Гордо дигни главу а срце скамени
Захтев су времена успешни Над мени
Љубав слабост људска а корист је сила
Са каменог срца порашће ти крила.

уторак, 19. јун 2012.

ПУТУЈУЋА АРЕНА



На пијаци вавилонској
Грабљивци Божије творевине
Купе покварене мозгове.


Ови, по наруџбини богатог газде
Вредно производе бесне зверове
За велику путујућу арену под небом.

Арена путује с континента на континент.

Данас јој зверови черече Азију
Јуче Европу,

А сутра, Бог Свети зна.

СТРАНАЦ



Бунтовник и странац, вечна луталица
Несхваћен, затечен простором, временом
Изгубљена овца, трезна пијаница
У отровном калу са чистим семеном.

Кад посеје семе, блато га избљује
Кад бисер испусти, гађају га њиме
Око га не види, ухо га не чује
Нити желе њега, нит његове риме.

Са звездама шапће, другује и тужи
Са даљином близак, са ближњима далек
Временом супротно од казаљке кружи
С краја до почетка, где налази лек.

На пречистој води опран од каљуге
Крепе га плодови дрвета живота
У друштву слободних, стран за ропске слуге
Опија га љубав, смирај и лепота.

недеља, 17. јун 2012.

ВРЕМНА ГРОТЕСКА



Бог нам даје просто, зли уз хипотеку
Ил те ваља вода, ил пливаш уз реку
На темељу пара дворови на песку
Надувају глумце за времну гротеску.

Тамо где је глупост поквареном вођа
Неко зрно наде засја из захођа
Али, где кварноћа глупости предходи
Нити зрна наде, ни трага слободи.

Кад се војска правде миром обезвољи
Тад гори завлада зароби се бољи
Људска слабост дрско своје мреже плете
Чиновима срамним кити еполете.

КУПИ СВЕСКУ



Здравим речима недостају здраве уши
Ограниченост процеди, даље не смем
Ако ти се језик одмота до краја
Купи свеску, расклопи је као уво и причај,
Надај се да ће твоје речи
Некад до некога разума допрети.

СТАРИ КВАСАЦ



Фарисејски квасац лицемерја
Црнило душа шареног перја
Превире тесто пакости, злости
У гробу душе мртвачке кости.

Од мало квасца кисело тесто
Борба за власт, борба за престо
Кривда је права, правда је грешка
Мртвачке кости у одећи смешка.

Избаци злога из своје средине
И буди бесквасно тесто истине
Предај на муке похоте тела
Да душа ти поново буде бела.

петак, 15. јун 2012.

КОЊИЦА НЕБЕСКА



Другом строге судије себи адвокати
Суде Ти по људској сујети и моћи
Одбацише вечност да их воле сати
Протераше светлост да их љубе ноћи.

Суде а не виде да им се суд крати
Да им сипи песак из пешчаног сата
Небо земљу роси росом благодати
Ти Победник седлаш белокрилог ата.

Коњица Небеска земни стан надлеће
У галопу моћи и немоћне снажи
Удружују светлост и сунца и свеће
И небо и земља тврдују на стражи.

понедељак, 11. јун 2012.

ИНАУГУРАЦИЈА

ИНАУГУРАЦИЈА
(или Патрик Свејзи на домаћи начин)

Оловни дани инаугурација
Актуелних председника бивших нација.
Прљави плес по такту Европе
Ил се тамничка врата над главом склопе.
Не скрећи с курса из амбасада
Ван братске муке, ван братског јада.
Својима хајдук, туђину јатак
Послова много а мандат кратак.
Приони вредно сврши задатак
Својима јадац, туђину батак.
Под двадесетчетворочасовном
Полицијском стражом
Живе лица лишена слободе,
Од председничког трона
До ћелије смрти
Исти чувари под руку воде.

НЕЉУД



Убијаће вас мислећи да Богу служе
Тела без главе, душе и срца
Кад згасне савест змијац испуже
Из гомиле згаженог људског мрца.

Временски калуп по своме лије
Зверад за нерад, легије злости
А Тебе нема а Тебе није
У гладној крви и шупљој кости.

Нељуд у плавом, нељуд у белом
Диже на Тебе нечасну војну
Нељуд у црном и под оделом
Нељуд у опну сабијен гнојну.

ЖИВОТ СЕ ЖИВОТОМ БРАНИ



Уживањем успавани
Под месином, под дебелом
Живот се животом брани
Живот душе смрћу телом.

Нема зноја, има гноја
Под месином, под дебелом
Живот се животом брани
Живот душе смрћу телом.

На сва сита овејани
Под прашином и пепелом
Живот се животом брани
Живот душе смрћу телом.

Успевани, узиграни
Пред распећем, пред опелом
Живот се животом брани
Живот душе смрћу телом.

петак, 01. јун 2012.

ЈЕДНА ШАТРА


Птичји грип, сида, сарс
Глобализам, космос, марс,
Садам, ислам, црно злато
Ал Каида, терор, НАТО
Долар, евро, фунта, јен
Хирошима и Пном Пен
Либерали, Лабуристи
Република, комунсити
Трејси, Бритни и Мадона
Свештенице Вавилона
Дрога, секс и рек ен рол
Морфинизам лечи бол
Мртве књиге брда речи
Вештак се пред Богом бечи
Сто циркуса једна шатра
Сто језика иста ватра.

ЧИНИЈА МРЕЊА


Или наглавачке или обезглављен
Помешаш места звезда и камења
Тек кад те нема постаћеш слављен
Кусаћеш чинију сопственог мрења.
Горе те ставе доле силазиш сам
Лево и десно путићи иду фигура
Научиш позу дају ти позлаћен рам
И силу слепу да те пред собом гура.
Измериш језик колко се може кажеш
Остало гуташ заливаш неким пићем
Навијаш срце запеваш запомажеш
Касицу гланцаш милујеш дукатиће.
Диви ти се фукара она претекла ножу
Твојом се главом куне по својој у празно гази
Ко змија пужеш запретан у љигаву кожу
Од огледала се скриваш одраз да ти не спази.
И нема зрења под облаком прашине
Земља у земљу сеје, залива, жање
Хиљаду година у једном дану мине
И у тишини склизне у опште умирање.

понедељак, 21. мај 2012.

КРУГОМ ЗАУДАРА СТРВ



Бацач пламена с рамена
Планулог из срца
Позорност ватрогасаца буди,
Завист и мрзост мрца.

Затамњену дневну студ
Гутачи мрака мљацкају
Уједно збуњен и луд
На клацкалици се клацкају.

Кругом заудара стрв
Стопала калом љизгају
Отров у сирову крв
Похлепе скотске бризгају.

Ко кост села и градове
Себичне развлаче псине
Врхунац таме адове
Не пристаје вео да скине.

субота, 19. мај 2012.

МАНИ РЕЧИ



Пусти  да се огледам у твојим очима
Јер су очи жива огледала душе
Док свој лик откривам у твојим сновима
Нек очи причају а уши заглуше.

Погледом без речи све се може рећи
Кад се двоје нађу, срца се познају
Зато мани речи не причај о срећи
Место тебе очи твоје нек причају

субота, 12. мај 2012.

ЖЕНЕ СУ БУДИЛНИК МОЈЕ МАШТЕ


Жене су будилник моје маште
А машта је нездраво стање ума
Из очију невине ватрице праште
А срце им гута демонска чума.

Узимао сам је по три пута дневно
И пре и после свакога јела
Дисциплиновано сасвим, тачно и ревно
Била је тако нестварно бела
Нудећи заборав од светског бола
И сасвим се лако ломила на пола.

Сву младост спалих ја ватром овом
Што из нутрина вулканских куља
Укопан стадох пресретнут Словом
Пијанац, женскар, последња хуља.

понедељак, 23. април 2012.

НА НЕКОЛИКО ПУШКОМЕТА

Ако се неким несрећним случајем

Одлучиш да читаш књигу живота

Хијероглифима времена толковану

Без одлагања припреми црну кесу

Неспремног мучнина да те не заскочи.



Од корице до корице

Отужни задах заблуделог гада

Дах ће ти одузимати

Што успаван и свезан самољубља свезом

О парчету запаљеног брзогорећег фитиља

Над безданицом јамом виси.



Кад штиво обманутих обмањивача

До последње странице ишчиташ

Ненамеран да направиш дил с љигавим кнезом времена

На неколико пушкомета у даљ се одмакни.



Испод површног таласања распричале воде

Хиљаде руку главу ће ти наизменично потапати

Под ужарени пустињски песак

Тврдуј, скапати од жеђи онај неће

У приказивачници времена кога нема.

четвртак, 19. април 2012.

Marko Jankovic - 1973 (James Blunt) live.wmv



Људско позвање на земљи је надилажење себе овековечењем благодатног дара Божијег који нам је од Бога дат. Убеђен сам да је мој млади пријатељ Марко Јанковић из Ужица својим раскошним гласом овековечио себе а нама који га слушамо подарио ону лепоту која ће, по речима великог православног пророка Достојевског, спасити свет. Зато користим прилику да   благодатни спој његовог раскошног гласа и емоције чисте, неспутане слободе од свег срца  препоручим свим својим пријатељима.

субота, 14. април 2012.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ! ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!


НЕ!  ЗВЕРИ ИЗ БЕЗДАНА


Братијо србска!  знана и незнана,
На Ђурђевдан се прекрсти, с Богом прозбори
Па Крстом утуци звер из бездана
И опсену која се зове избори.

Мајчице србска! сестро! невесто!
Осудише те јавно за грех чедоморства
И засуше камењем својих посланица,
А заборавише да открију сатанин престо
Из чијег врта семе богоборства клија
У отвореној игри лажаца и опсенара
Ко је зверски вук, ко лукава лија,
Ко ти горки плод под грудима заче
У несрећи Србској, ко пева а ко плаче
Ко су џелати у белим мантилима
Што плод ти кидају иглама и шилима.
Где почиње, где престаје, чистих душа кланица
Не чусмо још из њихових посланица.

Упутиће те, зато, коме да даш глас слуђене слободе
За спас плода који ти на постељици стрепи
Да л' ће игла плаћеног џелата да га прободе
И да сазнати никад неће да дани земни могу бити лепи.


Одлучно реци не звери из бездана
Оклеветана мајко! знана и незнана.

Ви рођени вољом Божј'ом а не жељом тела
У венама што вам бруј свемира звони
Док одасвуд вреба мржња окорела
Што увек сте ви, никад нисте ''они'',
Децо озарења, узнесена, звездана
Утуцајте рогове звери из бездана.

петак, 13. април 2012.

ЖЕДАН




Од кад се у партијским магацинима,
Иза седам катанаца, чува срећа,
Од кад звоњава звона и звекет ланаца
Помешаше богослужења и распећа,
Не беше још, да трговци женским батацима,
Мушким бубрезима и срцима,
Зарађују на живима, заспалима и мрцима,
Не беше још, што не значи да неће,
И да можда баш сад није,
У подне заседа Пилатов суд, у три Распеће,
Жедан помешану жуч и сирће пије.


четвртак, 08. март 2012.

ЈАНИЧАРИ ИСТИМ МРАКОМ






Отмичари чеда Божјих Србијом кроз мрак проходе
Из колевке родне топле снену дечицу одводе
Отац суве руке крши мајка пишти, бије груди
Браћо ако Бога знате, стојте, браћа смо и људи.

Нити они Бога знају, нит се казне гневне страше
Док ферманом важно машу о зловољи силног паше
Затиснули уши глуве свом глувоћом људског мрца
Па не чују плач и лелек док чупају жива срца.

Са мајчиних топлих груди чедо на скут паши носе
Одбацивши Божју милост од шејтана корист просе
Трговачке торбе пуне ужегнуте лакомости
Грабе дечју Љубав Свету да нахране адске злости


Јаук небо сво пролама сва се земља Србска стреса
Од поганог зверског пира служинчади скотског беса
Родоскрвља овог клетог марву земну срам би био
А Србин се пред силником сав у страху погубио.

Пашини шејтани  бесни Србску земљу сву преврћу
Труд векова обарају рушећи за кућом кућу
Из сна страшног пробуди се Србска душо Србски роде
Јаничари истим мраком исту Србску децу воде.

понедељак, 05. март 2012.

САМО РЕЧ ИЗРЕЦИ

Тровани ко пацови гажени ко мрави
Шаљемо Ти јаук помилуј нас Рави

Свезани у ноћи иза леђа дана
Кличемо Ти срцем и Духом Осана

Прегажени чизмом нечастиве силе
Појемо Ти славу  чуј Емануиле

Богу ја припадам а не злој држави
Заштити ме Боже научи ме Рави

Само реч изреци Сине на висини
Од свезаног робља слободне учини

недеља, 04. март 2012.

ДОК ГРЕДИШ ТИХ



Од свеза лажи чувај слободу
Од мутне бистру брани воду
Нестај у јату небеских птица
Високо изнад зидина и жица.

Духом заживи, Духом и ходи
Сестрицу, скромну венчај и води
Не рови земљом истрајност тела
Напит из Стене животног врела.

У пустињи гради мирну оазу
Уз стрмен гору уз уску стазу
Наливај светлост видиоцу
Док гредиш тих у сусрет Оцу.


среда, 29. фебруар 2012.

ЖРТВЕ И ЏЕЛАТИ

Извршитељи, слепи, срамних дела
Корачају улицом поносна чела
Поштени повија главу и леђа
Обмана годи истина вређа.

Отето проклето зар томе рећи
Ког самар притеже магарећи
Усољене жртве, неслани џелати
У служби Богу и срамној плати.