уторак, 29. април 2014.

ДЕГЕНЕРИСАНИ ИЗРОДИ



Они нису ми, они су дегенерисани изроди
Њихово смирење је пркос вишњој вољи
Њихов мозак разливен у тикви као мућак јаје
Покварен је и базди на прдеж ђавољи.

Деца проклетства, васпитаници демона
Устаници против истине, правде и љубави
Од њихових закулисних радњи љуља се васиона
Спољашњим сјајем крију да су унутра губави.

Гнусни оскрнавитељи свега лепог и светог
Гневни мрзитељи, злобитељи, завидљивци
Уживачи у распињању једном већ распетог
Полтрони сломљеног духа, дрхтећи смутљивци.

У самоћи свој змијски реп уједају од муке
А весела износе лица на вашар уз таламбуке
Слаб им је отров у жлездама, да убије нема дозу
Премештају нас само из наркозе у наркозу.

РОДИМО СЕ ОДОЗГО



Почетак је одступање од истине
Овим одступањем долази до кварења ума
Покварени ум покварење рађа жеље
Жеље траже пут до остварења
Пут смрти се великодушно отвара пред нама
Грабећи њиме покварене грабимо жеље
Квареж се шири по нашим органима
Грех неприметно постаје наша друга природа
А ми постајемо морални дегенерици
Дегенеризација захвата сав организам
Постајемо дегенерици духовни умни и физички
Родимо се одозго ако се желимо спасти.

ЗАЖИВИМО ЊИМЕ



Наше жеље су наши непријатељи
Сви смо ми рођени грехом отровани
Свих нас наслеђе је покварен дух
Грех је утиснуо свој жиг на наше душе.

Ми смо на земљи живи мртваци
Усковитлани прах што прохода временом
Лекар нама треба који је победио грех
Лекар нама треба који је победио смрт.

Не сањајте каријеру у држави смрти
Све амбиције своје окрените небу
Велика имена света у вечном горе огњу
Са Александром Великим Наполеон и Хитлер.

На овом свету само један гроб је празан
Само један безгрешан са неба сиђе
Да сломи жиг смрти и живот донесе
Истинским животом да заживимо Њиме.

субота, 26. април 2014.

ПЕСНИК И ПОСНИК



Песник и посник свуд уједно ходе
Песник смерно пости да се мисли роде
Посник тихо пева пој Божје слободе
Док један у другом реком живом броде.

Бестрашћа благослов носе кроз сва доба
Да раскују ланце устрашеног роба
Песник и посник свуд уједно ходе
Кроз песму СвеМира и кроз бурне воде.

Земаљска је слава за мелена плата
Па срамоту грле као трећег брата
Песник и посник свикли на свој пост
Провлаче се светом ко у госту гост.

Места нема страху где је Божјег даха
Бог човека диже из расутог праха
Стискају се песник и посник у кожи
Док створени свет собом Бог обожи.