недеља, 29. новембар 2015.

ТУЂИНА ТЕ БОЛИ


Строши ти се тело у грчу и грижњи
Туђина те боли презрени мој ближњи
Леди те хладноћа отуђених срца
Ни зрака Данице нема да светлуца


Туђинске ти војске разваљују врата
Ниоткуда нема ближњег ти и брата
Ближњи у туђине расули се сви су
Из мајке су једне али браћа нису

Низ пољане туђе туђи дани теку
А туђинке наге силазе на реку
Да воду живота чарањем зајазе
Док туђинске војске немилосно газе

Туђинске те очи из прикрајка мотре
Отуђени ближњи жуди да те потре
Још с прага ти пород пресреће туђина
У земљу туђинску да ти прода сина

У главама туђим газдују туђини
Кроз туђински табор нечујно промини
Док туђински пси се око кости кољу
А туђ дочекује с погачом и сољу.

уторак, 17. новембар 2015.

ДЕВОЈКО ПТИЦО


Девојко птицо одлетела са мог топлог длана
И данас пратим ти лет полустарац охладнелих прстију
На жалост или на срећу
Моја животна комбинација одувек је гласила
Ако Бог неће ја не могу, и тако ти си одлетела
У време телесног мудровања неупутно је позивати се на Бога
Перионице мозгова уредно убирају свој данак
Уосталом као и перачи свој
Стојим на истом месту, чопори људи поједених животињом
Путују с једног на други крај света
Можда узалудно чекам да сване један безболан дан
А можда ме и не предухитри ова исконструисана стварност.

уторак, 10. новембар 2015.

КАПЕТАН ОКРЕЋЕ КОРМИЛО


У простоти душе
христољубиво живећи
постао сам сметња свима око себе
Изузме ли се она,
ником видљива корист побожности,
породици сам био највећа штета
Гоњен духом корисне лажи
у дивљем користољубивом налету
свет ме је немилосрдо прегазио
Између два угриза земље
мојих добро уземљених земљака
некако се одржах
висећи закачен срцем на облаку
Док су они јавни и битни
журно депоновали отето
на своје тајне рачуне
у далеким туђим земљама
драговољно узех на себе
вид свима знаног ђубрета
на јавној градској депонији
Трка најгорих
у ове дане достиже кулминацију,
слављенички дух
месечарско братство обузима махом
Са истока зора
добро знаном звездом
над Азијом пуца
У вене моје умируће нације
убризгава вечно младу крв
незнаних јунака
Пробуђени
с оштрим ножем у зубима
у чуду се гледамо погледима
из којих лудило исијава
Док се дивим лепоти ове јесени
која је лепша од свих које памтим
На трулој палуби уклетог брода
развраћено човечанство путује
по пакленој навигацији
од зла на горе
Преварен ће бити
сваки који вара,
гарант је овоме
посада врхунских опсенара
Капетан окреће
кормило брода
у супротном правцу уклетога мора
На талону зеленог коцкарског стола,
једна поред друге
леже прошлост,
садашњост
и будућност.

недеља, 08. новембар 2015.

ЈЕДИНОРОДНИ ПЛАЧЕ


Иконе Јединородног плачу
По манастирима и црквама
По душама деце Божије
Разливају се болови света.


Сузе Јединородног лију
Низ лица мале деце
Још не укаљана светом
Важних одраслих људи.

Јеца Јединородни
У наивним детињим душама
Које не одбацише
Детињарију љубави
У замену за свет одраслих.

Плаче у душама деце
Која се у радости играју
Под небом Оца небеског
Ненаученим светом
Да саплићу једна другу.

Плаче Јединородни у душама
Непристалим да одрасту
Кроз важне послове одраслих
Плаче кроз најређе душе
Неуплетене у мреже света.

Јединородни плаче
И јуче и данас и сутра
Загледани у загонетку света
Одрасли му не виде сузе
Које загледана лицем у лице
Једино деца виде.

ПЕСМА НАЈМАЊЕГ


Са своја два метра висине
Ја сам најмањи у овом граду
Јер ја сам један од ретких
Који одбише понуду лажљивог света
Да порасту у својим очима
Имао сам и ја понуда
У много чему крупнијих
Од неких који их прихватише
Беше ми драже да останем мали
И да лицем безбрижног детета
Гледам чисто лице Бога
Из табора великих штеточина
Више пута сам добијао понуде
Да постанем једна од штеточина
Штетећи већину да богатим себе
Слободном вољом изабрах
Да останем сам и мали
И да се још самњујем ако тако треба
До најмњег међу најмањима
Чак и до црва ако и то треба
Па да једнога дана
И ја узмогнем чисте савести
Смерним срцем и скрушеним духом
Са најређима да викнем
''Ја сам црв а не човек
Ругло људима и презир народу''
''Ви сте славни а ми презрени
Ви сте мудри а ми луди
Ви сте силни а ми слаби''.

ТИ СИ УСАМЉЕНА РИБА


Ти си само једна усамљена риба на обали
Из загађеног мора рибаревом извучена мрежом
У коме свим отровним састојцима модификована
Отрованих риба пливају јата
Ишчекујући Анђела са посудом живе воде да приспе
Почесто се гушиш, на шкрге дишеш
Али упркос томе све мање се праћакаш
Гледајући подводно разгоревање велике огњене пећи.

ЈА РЕКОХ БОГОВИ СТЕ


Ја рекох богови сте, али како сте још мали стрпите се до сутра док моје Божанство узрасте у вама.
Ви не пристасте да будете мали богови ни до сутра, ни до прекосутра, пожелесте да будете велики и то одмах.
Како не могасте бити велики у Божијем свету ви се од њега оделисте и окренусте се људском.
Почесте постајати велики људи међу осталим људима.
Ја вам данас сведочим, узалудно је ваше утркивање у коме сламате ноге смртника у трци великих људи.
Та ваша узалудна трка подједнако је смешна и великом Богу и малим боговима.
Боље је бити мали бог, најмањи и последњи од свих светих него бити први и највећи од свих проклетих.
Сведочим вам још једном ово што сте одбацили у заборав кад сте се оделили од мог Тела и Духа и утрчали у трку људске пропасти.