Кад богови обуку пругаста одела
Престаћу да дишем ко риба на сувом
Подигнућу старе кости из пепела
На пропаст злотвору стамен над протувом.
Кад пробије време јаз поганих руку
Да живот потече током који ваља
Отворићу давно скривену поруку
Јуродивом племству одбаченог Краља
Кад богови обуку одела на пруге
А слободе сунце из очију сине
Светлошћу ћу лице умити од туге
Све док неко пруге с богова не скине.
Нема коментара:
Постави коментар