субота, 01. децембар 2012.

НЕКАД ДОК ПОСРТАХ



Некад, док посртах вињаком саплитан
Од Свих бејах цењен, поздрављан и питан
Пијанство ми беше кључ за многа врата
Те постадох врстан кључар од заната.

Некад, док по свима сравњивах се собом
Не проводих дане обикољен злобом
И жене ме луђе волеше под гасом
Уз кикот, на кварно, пригушеним гласом.

Кафана ми беше као радна соба
Политичка бина мог пијаног доба
Пићем лик замагљен за Све улазница
Кад маглу растерах остах без Свих лица.

Нема коментара:

Постави коментар