недеља, 29. јул 2012.

БЕСКОНАЧНА НЕИЗВЕСНОСТ



Архитектура коначних кругова
Златом армираних зидова смртне досаде
Забрањује ми приступ у своје одаје
У које и сам не бих крочио никад
Около, наоколо, горе, доле,
Док време сипи својим сивим пепелом
Лутам слободног корака
Кад омамљен ситошћу чувар клоне
Вирнем кроз књижевничку кључаоницу
Кроз врата где се чувају закључане године
Гледам узалудне грчеве тела без лица
И неман досаде како прождире медијуме
Под тешком хипнозом извесности
Враћам се у бесконачну неизвесност
И још увек извесну бесконачност.

Нема коментара:

Постави коментар