По нужди на тврду земљу падох
Слободи, разуму и свести стран
Ни добро, ни зло, ни грех не занадох
Ни сунце, ни месец, ни ноћ, ни дан.
Из природне нужде почех да растем
Да гледам свет и светлост дана
Ал друга нужда облаке тмасте
Навуче дрвећу повише грана.
Кретох, по нужди, светлост да нађем
И лево, и десно, и право, и криво
Улице прашњаве маме да зађем
А срце лудо, још, поводљиво.
Кад крочих калдрмом корака чила
Ударац с леђа мучки ме стиже
Ту снага влада не љубави сила
У нужној се одбрани десница диже.
Из нужне одбране до лошег гласа
И репутације негативца
Једни ми причаху како сам даса
Док ме узгајаху за дежурног кривца.
Из нужне потребе почех да радим
Да кућим кућу па да се женим
Проклета пара људима младим
Нужни сан чара ионако сненим.
Већ пола века у нужди ми прође
Некад у великој, некад у малој
И старост нужна пред праг ми дође
Мерим по снази посусталој.
Велика нужда похулио би неко
Незхвалан на овом Божијем дару
Ал тако је с Богом и Божјим човеком
Човек је на земљи нужди на удару.
Нема коментара:
Постави коментар