Ноћи ми се крадом прелише у дане
Па у подне не смем без видела ићи
Ко млад губих себе у магли кафане
Где се Пут прекида а крећу путићи.
Претужан до смрти у сенци маслина
Зној у крв претачем с бестелесним другом
Пијем чашу жучи и преврелог вина
Слободан од себе лебдећи над кругом.
Нема коментара:
Постави коментар