субота, 01. децембар 2012.

ЗАТОЧНИК СВЕТЛОГ ЛИКА




У слободи све до крика
Дух се тесни кроз песника
Кротак, смирен кроти чула
Док одзвања братска хула.

Кад се песник храни маном
Ником знаном, тајном храном
Језик орган људског срца
Електриком засветлуца.

Ван трпезе и оргије
Тело себе једе пије
Умерено, не до сита
Тек док кост се не прочита.

Брат је многом боља храна
Него тајна слатка мана
Ал не храна за песника
Заточника светлог лика.

Нема коментара:

Постави коментар