Мама, ти си остварење свих снова
Слободе глас, божанство пред којим тата клечи
Мама ти си победница тек прошлог века
Увек модерна, млада и нова
Твоја близина све болести дечије лечи...
Док син мамици хвалоспеве испатосиране узноси
Патер фамилијас у групи залуталих у временско-просторној фарси излаз тражи
Војсковођа који рођену битку с трњем живота доби ко и сви боси
Напушта бојиште побеђен да не помисли на рат
Преосталим собом побуни покореног одолева
Породичну хармонију не хтевши гласом својим да дражи
Довољно при свести да схвати да га загуши времена бат.
С временом које се и само клања тој некад лепшој половии
Чија он неприметно сасвим осмина поста
Пријатељ остати треба,
Бар формом ако не по суштини
Па био и камен спотицања за госта
И собна заобилазница за жену и сина
И пало и окамењено парче неба.
Нема коментара:
Постави коментар