Жене су будилник моје маште
А машта је нездраво стање ума
Из очију невине ватрице праште
А срце им гута демонска чума.
Узимао сам је по три пута дневно
И пре и после свакога јела
Дисциплиновано сасвим, тачно и ревно
Била је тако нестварно бела
Нудећи заборав од светског бола
И сасвим се лако ломила на пола.
Сву младост спалих ја ватром овом
Што из нутрина вулканских куља
Укопан стадох пресретнут Словом
Пијанац, женскар, последња хуља.
Нема коментара:
Постави коментар