Заврши се игра, и мачка репом не маше више
Одмотано клупко лета јесење чека кише
Излазак душе одлаже се за прилику другу
Сретаћемо се у општем кругу, свако у свом кругу.
Заврши се игра, и мачка репом не маше више
У просторе туђинске кругови се затворише
Још једном лету сунце у погледу гасне
Још један прође јул, однесе врућине страсне.
Заврши се игра, и мачка репом не маше више
Охлађене главе усијане крви охладише
Од охлађеног лета срце још једну битку губи
Јесен је време свадби а само се лети љуби.
У простору круга свашта се може скрити
Можемо бити подељени, лажно истинити
Понекад нас занос узме и поведе против ума
Некад нас талентом ега зачара и глума.
Нема коментара:
Постави коментар