петак, 18. март 2011.

Озго и оздо

Ја сам одозго ви сте одоздо говори Господ!
Овде треба ум који има Премудрост. Кратка је мудрост овога света узбрана са дрвета познања да схвати ове речи Сина Божијег. Он сиђе на свет да спасе свет, својима дође и његови га не примише, а свима који га примише даде моћ да постану деца Божија. Који га то примише а који не примише. Примише га они Свети Апостоли његови ученици који заволеше њега више него живот свој на овоме свету. Заволеше Животодавца више од пролазног земаљског живота, а за узврат добише Царство Небеско и вечни живот. Добише и силу и власт над нечистим духовима, добише и премудрост Божију која Духом силази од Сина светлости да и сами буду светлост света.

Заволевши више таму него светлост, свет се и са њима обрачуна као и са њиховим Господом, не наудивши, притом, њима него себи. Како се то свет обрачуна са бесмртним духовима, како друкчије него изазивањем народног гнева и забаве кроз пуштање крви ових благодаћу Божијом обесмрћених духова. Пострадаше сви Апостоли и страдањем купише Царство Небеско. Како беше, тако јесте и биће, само страдањем се купује карта за Рај, уживањем се купује карта у супротном правцу од Раја.

Али вратимо се Премудродти Божијој оваплоћеној у Сину Божијем Господу Исусу Христу. Премудрост од Бога ни у самом лику Господа Христа а ни његових Светих наследника није тежила првим местима у свету који сав у злу лежи, напротив Премудрост се скривала од света и бежала од светске славе сакривајући се и у срамоту и у лудост.

Противприродна убрзаност света технолошким напретком убрана са дрвета познања гура човека у непрестану трку за основним потребама, ускраћујући му душекористан однос са Богом. Удаљеност Бога и човека сваким даном се повећава повећањем брзине живљења. Истински ауторитативни центар свих светова и Саздатељ и Сведржитељ свега створеног, постаде нечитљиво слепо црево на мапи света. Зато одлучих непорециво да са неким људима не бих ишао ни  у Рај. То су они исправни и испрани деловањем овога света, кроз све институције душевне проституције од најмање до највеће. Како изгледају они исправни и испрани, због којих би ми пакао био дражи од дружења с њима у Рају. То су праведници свесни своје праведности успостављене светским ауторитативним центром укорењним у дрвету познања. Прозни и непомерљиви у свом спокоју без унутрашњих дамара смирени до смрти као устајала бара прекривена жабокречином. Увек у праву никад у заблуди, блудниче са светом који их љуби док се у својој бљувотини ваља. Не либећи се, никад се не либе да се позову на ауторитет света а кад затреба и на његову силу. Слава им је у срамоти само што нема никог да им то објасни јер се одрекоше јасновиђа поради престижнијег места у свету.

Нема коментара:

Постави коментар