субота, 01. децембар 2012.

СЛОВА НЕВРЕДНА БАНКЕ



Врућине ме прже мразеви ме леде
Испија ме суша до последње капи
Од белих сам нити у црну испреден
Под теретом мојим земљи дрхте сапи.

Ни са ким не могу са мном нико неће
Јер ноктима чачкам испод сјајне опне
Док ме срећа јури бежим од несреће
И мали порасте кад се у сну пропне.

Путеви ми дуги којима се печем
Не застајем никад непређена пута
Никад недоказан увек недоречен
А реч ми је тешка благо уврнута.

Мртваци ме љубе устима од глине
А женице фине главицу окрећу
У сузи се купам, некад због истине
Здрав сам од живота зато и умрећу.

Браћа ми пијанци, сестрице блуднице
Па ми ова слова не вреде ни банке
Песнику су живом награде луднице
Почасти и слава за таленте танке.

Нисам вештак риме, нит вештак живота
Што ми на ум дође то друмом расипам
Немуштих језика ја сам полиглота
Два језика режим три језика пипам.

из књиге ''Чак и од мишева презрен''
''Хабитус'' Београд 2004.

Нема коментара:

Постави коментар