субота, 08. септембар 2012.

ЕПИТАФ ВОДНИКУ



Овде лежи пали водник
Херој мира и заводник
Што од метка беше бржи
Па га земља једва држи.

Паде јунак у несрећи
Из прељубе одлазећи
Жену туђу прељубио
Ауто га туђ убио.

Возач шљивком оросио
Јунака је покосио
Без фарова у по ноћи,
Паде водник без помоћи.

Кад пред закон би приведен
Возач посеже за лажи
Изјави да је разведен
И да пићем тугу блажи.

Још изјави да због мрака
Није видео пешака
Да водника није знао
Све док није чуо јао.

Сад по граду прича кола
Поврх женског дуплог бола
Да не беше баш овако
А да само ноћ зна како.

Нема коментара:

Постави коментар