Кад се земља растопи к'о олово
Кашће ти се јасно зашто си болов'о
Последњак и чудак у овом веку
Подсмех и презир том нечовеку
Кашће ти се кад пређеш огњену реку.
Отирач ципела од прашине
Зашто си био праведни сине
Подсмех и презир том нечовеку
Кашће ти се кад пређеш огњену реку.
Нерадо виђен гомилом гнан
Лаж јаве јер одбаци за истински сан
О новом свету и будућем веку
Ту, одмах, чим пређеш огњену реку
Знаћеш кад знању време буде
А о човеку дела живота суде.
Зашто твој век прође у углу
Самоће гробне и тишине
Кад сунце зграби каљаву куглу
Кашће ти се све истински сине.
Нема коментара:
Постави коментар