Другом строге судије себи адвокати
Суде Ти по људској сујети и моћи
Одбацише вечност да их воле сати
Протераше светлост да их љубе ноћи.
Суде а не виде да им се суд крати
Да им сипи песак из пешчаног сата
Небо земљу роси росом благодати
Ти Победник седлаш белокрилог ата.
Коњица Небеска земни стан надлеће
У галопу моћи и немоћне снажи
Удружују светлост и сунца и свеће
И небо и земља тврдују на стражи.
Нема коментара:
Постави коментар